 Neka imena sorte se razlikuju po tome sto se dodaje i ime regiona, kao Barbera d’Alba, Barbera d’Asti, Barbera del Monferrato etc. Postoji nekoliko varijacija u klonovima. Istorijat Barbera je poznata kao grožđe crvenog vina u Italiji i poznata je još od XIII veka. Veruje se da potiče iz Piedmonta blizu Monferratoa i da se onda proširilo kroz celu Italiju. U Australiju su klonovi doneseni sa Kalifornijskog Univerziteta Davis, šezdesetih godina. Geografska distribucija Barbera se nalazi najviše u Italiji, posebno u regionu Piedmont mada se može naći i u centralnoj i južnoj Italiji. Ima značajnih vinograda u Kaliforniji, posebno u Central i Napa Valley, a ima ga u Argentini, Brazilu, Dalmaciji i Urugvaju.U Australiji ga nema mnogo mada ga već 25 godina gaje u Mudgee regionu u New South Wales, sa kasnijim sađenjem u King Valley i Mornington poluostrvu u Viktoriji. Karakteristike Loza: Dosta snažna i rađa puno posebno ako raste u toplom okruženju sa pogodnom zemljom, ali je podložna nekim bolestima. Lišće srednje veličine, pljosnato, petokrako sa krznastom donjom površinom. Voće: Grozdovi između male i srednje veličine i najčešće kupastog oblika, kompaktno. Bobice su srednje veličine, crne i ovalne. Kasno sazrevaju i imaju meku kožu. Vino: Sok ima dobru boju, visoke niove kiselina i tanina, sa vočnim i cvetnim mirisom i karakterističnom raznovrsnom paletom. Mada se proizvedeno vino rano pije, ono takođe može dobro da stari. Barbera se u Italiji koristi za suva crvena i penušava vina. Generalno je najkorisnije kao vino za mešanje. | 
Barbera
