Vino.rs

Zajedno do prepoznatljivog brenda

Udruženje vinogradara i vinara Srbije (VIVIS) osnovano je 13. maja 2008. godine. Danas ima 65 članova, od kojih su 51 afirmisani proizvođači, dok ostatak čine funkcioneri državnih i prosvetnih institucija vezanih za uzgoj vinove loze i proizvodnju vina. Na čelu ovog sve uticajnijeg udruženja je Gvozden Radenković, jedan od najzaslužnijih za njegovo stvaranje i funkcionisanje.

Zašto je jedno ovakvo udruženje osnovano tek 2008. godine? Zar nije bilo potrebe za njim i ranije?
Ne znam da li je potreba postojala pre toga, ali je inicijativu svakako trebalo pokrenuti znatno ranije. Spletom mnogih negativnih okolnosti koje su zadesile našu zemlju proteklih 20 godina, nestale su nadležne institucije koje su se bavile zaštitom tržišta, borbom za prava srpskih vinara i promocijom njihovih vina kao jednim od najznačajnijih domaćih brendova. Bilo je zato potrebno učiniti ogroman napor i ponovo povezati ljude koji su imali prilike da se neformalno upoznaju jedino na skupovima i lokalnim festivalima. Organizacioni uslovi su se stekli u maju 2008. godine, ali je udruženje faktički zaživelo inicijalnim sastankom 31. oktobra te godine, kada je izvršen masovni prijem u članstvo i kada su izabrani osnovni rukovodeći organi. Na istom sastanku su definisani i osnovni ciljevi i pravci delovanja udruženja.

Koje su to institucije koje su se bavile zaštitom intersa vinara ranije i kako se vi nastavljate na njihovo delovanje?
Postojala su udruženja Srbija vino i Fond za vino, koja su se borila za prava i potrebe srpskih vinogradara i vinara, ali su se u jednom trenutku pretvorila u čisto komercijalna preduzeća i nakon toga brzo nestala. VIVIS je na sebe preuzeo primarnu ulogu ovih institucija, ali sa mnogo širim i ozbiljnijim poljem delovanja koje obuhvata tesnu saradnju sa Ministarstvom poljoprivrede Republike Srbije, Turističkom organizacijom Srbije, Poljoprivrednim fakultetima u Beogradu i Novom Sadu, te svim predstavnicima medija koja se bave temom vinogradarstva i vinarstva. Udruženje organizuje i seminare, studijska putovanja i ostale vrste korisnih događaja vezanih za vino.

Da li nam možete navesti najznačajnije uspehe i poteškoće u funkcionisanju udruženja?
Kao krucijalni uspeh izdvoji bih uključivanje udruženja u rad Ministarstva na izradi novog zakona o vinu, koji je odvojen od zakona o rakiji, drugačije koncipiran i prilagođen EU standardima. Osim donošenja kvalitetnog zakona, uključili smo se i u izradu nacrta Uredbe o izdvajanju sredstava za vinogradare i vinare, koja se menjala iz godine u godinu, a za koju smo mi težili da dobije neki unificirani oblik čime bi olakšali funkcionisanje vinogradarima i vinarima. Poteškoća ima puno, kao i svuda, ali mislim da je najveća finansiranje udruženja, koje se trenutno ostvaruje jedino putem članarina.

Da li postoji saradnja sa inostranim udruženjima i na kojem nivou?
Neke veće saradnje na međunarodnom nivou nema, ali to nam je jedan od ciljeva u narednom period. Možda je vredno spomenuti da je ostvaren kontakt sa udruženjem vinara iz La Riohe, najpoznatije oblasti u Španiji po proizvodnji vina, koje je rezultiralo i  jednim studijskim putovanjem.

Koji su dalji ciljevi udruženja?
Zadatak je da od srpskog vina stvori prepoznatljiv brend, jer se ono samo po sebi nameće kao jedan od retkih finalnih proizvoda u segment poljoprivrede, ali i da populariše vinsku kulturu konzumacijom domaćih vina i kroz razne festivale, seminare, edukativna putovanja i sve ono što sublimira materiju kao što je vinogradarstvo i vinarstvo.