Stepan Bogićević: Morava je srpski šabli

Stepan Bogićević: Morava je srpski šabli

Stepan Bogićević je tehnolog u Vinariji Jelić, a vino Morava 2016 ove vinarije proglašeno je za najbolje belo vino Srbije od autohtone, regionalne ili novostvorene sorte u prošloj godini. Bio je to razlog da saznamo nešto više o ovoj sorti koja je postala pravi mali hit u Srbiji.

Koje su dobre, a koje loše strane morave?
- Njena najpozitivnija karakteristika je ta što je izuzetno pogodna za rad u vinogradu. Visoko rezistentna na plemenjaču, na pepelnicu, ima rastresit grozd pa nema toliko bojazni od botritisa, a umerena bujnost omogućava lepo provetravanje. Vrlo je kompatabilna sa našim pristupom u vinariji, tačnije ekološkoj integralnoj proizvodnji iz koje su isključeni svi herbicidi i pesticidi. Uz to, visoko je postojana na temperaturne šokove, na niske temperature kakve smo imali baš prošlog proleća, izuzetno je povoljna kad su u pitanju različite podloge, kasnije stiže na sazrevanje, što je s jedne strane dobro u smislu posledica klimatskih promena, ali s druge može biti problem u područjima gde nema dovoljno sunčanih sati u finalnom sazrevanju. Ona zadrži svežinu, ali bi u tom slučaju u opasnosti bio aromatski kompleks, kao i nedostatak tela. Zato je i mi beremo u više etapa kako bi se već u vinogradu napravila klasifikacija kvaliteta, da se već tu radi prvo probirna berba, u različito vreme na različitim pozicijama.

vinarija jelic moravaMorava 2016 Jelić, najbolje belo autohtono vino Srbije za prošlu godinu trenutno je pravi hit među ovdašnjim ljubiteljima vina

 Šta je još kod nje specifično?
- Iako je u vinogradu laka u smislu da zahteva pažnju ali ne i sredstva za zaštitu, u podrumu zna da bude dosta divlja. Generalno se u različitim berbama različito ponaša, ali za nju radimo specifičnu tehnologiju. Naime, posle probirne berbe i izdvajanja najboljih grozdova iz vinograda presujemo cele grozdove, što se inače retko radi, pa dobijamo manji randman ali i najbolji kvalitet. Mi zaista ne radimo nikakve korekcije u vinu, tako da su za nas krucijalni praćenje svih parametara zrelosti i pravi momenti berbe. Tako posle svih ovih godina tačno znamo koji vinograd kada daje kakvo grožđe, što nam jeste cilj, da saznajemo što više o toj sorti. I mislim da smo jedini u Srbiji sa usmerenjem da razvijamo ovu sortu do maksimuma. Ali, i dalje ima puno da se uči.

Morava je nezaobilazna u predstavljanju vinskog podneblja Srbije. Kako se ponaša u drvetu?
- Sve zavisi od tehnološke zrelosti grožđa, načina vinifikacije, ali mislim da kao sorta nije izraženo kompatabilna sa drvetom kao što su to neke internacionalne sorte. Eventualno kraći kontakt sa drvetom i burad veće zapremine mogu dati zaokruženost, kao i kompleksnije vino. No, mora se raditi pažljivo, jer drvo lako može nadvladati sortnost. 

Možete li je porediti prema karakteristikama sa nekom od internacionalnih sorti?
- Sve zavisi koji će se tehnološki postupci primeniti. Kao mlado vino nekada podseća na sovinjone, tramince, što je i u literaturi prikazano, ali se potpuno drugačije razvija od ovih sorti, tako da se u zrelom vinu javljaju note petroleja, što je karakteristika zrelih rizlinga koji ustvari i jeste jedan od nosećih genetskih činilaca morave. Svakako da u moravi imamo te cvetne, herbalne arome praćene zrelim voćem, vinogradarskom breskvom, što uz minerale u pozadini i dug voćni aftertejst daje visokokvalitetno, a u nekim berbama i vrlo slojevito vino. Pojedini su vinoljupci opisivali moravu da podseća na hleb, na nešto što je čoveku neophodno, drugi su je komentarisali kao srpski šabli. I stvarno mislim da je nezaobilazna u predstavljanju vinskog podneblja Srbije.

stepan tehnolog jelic morange morava

Odakle tolika raznovrsnost?
- Genetski materijal za nju biran je vrlo pažljivo, što omogucava širi spektar stilova vina, od neke sveže nemačke klasike do ekstraktivnih vina, izraženih voćnih nota, pa je samim tim i gastronomski vrlo zanimljiva, daje dosta prostora za igru.

Moramo da nudimo nešto originalno naše, kao što su učinili vinari u regionu. A da li će to biti tamjanika, morava, sila ili neoplanta svejedno je.Radili ste i sa mnogim drugim ovdašnjim novostvorenim sortama. Da li bi morava mogla da postane vodeća bela sorta Srbije jednog dana?
-  Srbija ima veliki broj mikroklimatskih varijeteta gde bi svaka od tih novostvorenih sorti mogla da da dobre rezultate. Svakako da sam imao najviše iskustva sa moravom, znam njene potencijale i mislim da je zaista biser novog srpskog vinarstva i da može da iznese priču. Bio bih ponosan kada bi se Srbija predstavljala moravom na svetskoj vinskoj sceni. Hoću da kažem, ne mora to da bude morava, ali moramo da napredujemo u tom smeru da nudimo nešto originalno naše, kao što su učinili vinari u regionu. A da li će to biti tamjanika, morava, sila ili neoplanta svejedno je.

A Moranž?
- Moranž je priča za sebe. To je oranž vino od morave koje je, u stvari,  rezultat oglednih mikrovinifikacija. Želeli smo da vidimo kako će se sorta ponašati i koji kvalitet dostići baš u toj tehnologiji. I bili smo vrlo zadovoljni. Ali ideja da se sa takvim vinom pojavimo i na tržištu krenula je od naših saradnika iz Češke, gde je trend oranž vina jako prisutan, a pošto je ova specifična tehnologija vrlo bliska filozofiji Vinarije Jelić, bilo je samo pitanje vremena kada ćemo moravu predstaviti i u tom svetlu.

stepan vinarija jelic

Koliko takva morava odležava?
- Radili smo faktički dve serije, jedna je manja i dalje je na talogu, delimično barikirana, ali smo generalno išli na inoks, što su uslovili kvalitet i struktura grožđa 2015. godine, jer nismo želeli da drvo nadvlada sortnost. Vino je dobijeno spontanom fermentacijom, potpuno bez sumpora. Jedan deo je flaširan posle 12 meseci na talogu, a drugi još odležava u tanku.

I to se jako lepo pokazalo, iznenađujuće...
  - Ali, oranž kao oranž, uvek će biti alternativa u vinskom svetu, samim tim i vrlo ograničenog tržišta. U Srbiji ima mnogo ljudi koji žele tako nešto da probaju, da naprave neko neobično uparivanje sa hranom, ali mislim da u celini još nemamo publiku za taj stil vina, dok je u Češkoj potpuno druga priča... U Pragu je Morange u ponudi eminentnih vinoteka i vinskih barova, kod njih je taj novi vinski talas okupio veliki broj ljubitelja vina.

Šta su novostvorene sorte Srbije:
Domaći vinski androidi!

Da li će morava naći još neki „oblik“ u Vinariji Jelić?
- Radili smo penušavac od nje iz berbi 2012 i 2013, još se vrti u podrumu... Videćemo da li će ići na tržište ili ćemo ga ostaviti za našu dušu.

Da li ste možda probali i kasnu berbu morave?
- To još nismo. Imamo unutar proizvodnje na klasičan način zaista puno eksperimenata sa raznim vrstama kvasaca, gde gotovo 30 procenata proizvodnje radimo sa divljim kvascima, takozvanu spontanu fermentaciju. Sve u svemu, imamo toliko stilova unutar klasične morave da pored penušavca nismo ni videli potrebu da eventualno radimo kasnu berbu. Ali i to bi mogao da bude deo budućnosti ove sorte.

Oj Moravo...

Kao sorta, morava je nastala krajem devedesetih godina na Institutu za voćarstvo i vinogradarstvo u Sremskim Karlovcima, a stvorili su je profesori Cindrić, Kovač i Korać. Nastala je ukrštanjem kunbarata, traminca i bianke, sa rajnskim rizlingom. U njenoj genetici ima udela i istočno-azijske vrste Vitis amurensis, koja je odgovorna za otpornost na niske temperature. Takođe, sadrži i severnoameričke vrste koje joj zapravo daju otpornost prema gljivičnim oboljenjima. Po rodnosti spada u visokorodne sorte, što opet varira iz godine u godinu.

Vinariji Jelić su je posadili 2002. godine, a godinu kasnije upisana je u registar vinskih sorti kada je i priznata. Prema tome, Milijan Jelić apsolutno je prvi vinar koji je krenuo sa proizvodnjom vina od stopostotne morave, koja se prvi put pojavila na tržištu 2005. godine.

nazad na vrh

Kupovina na vino.rs

Pitajte somelijera

  • Ukoliko imate pitanja u vezi izbora vina ili ostalih artikala u online prodavnici Vino.rs nudimo vam stručnu pomoć naših somelijera. Pitanja možete postaviti pozivom na telefon 064 111 8279 ili slanjem na mail adresu i naslovite sa PITAJTE SOMELIJERA! Odgovor će te dobiti u roku od jednog radnog dana.

Izbor iz prodavnice

Preporuka

Veoma je važno da dobro pročitate „Uslove kupovine” i imate ih u vidu prilikom ostvarivanja svojih porudžbina. Na ovaj način se od zloupotreba štite prava svih učesnika u procesu kupoprodaje te Vas molimo da prihvatite ove mere predostrožnosti kao obostranu zaštitu u procesu.

vino-rs logo beli
  • VINO.RS doo
  • Jurija Gagarina 57/1a
  • 11070 N. Beograd
  • PIB: 107512643
  • Matični broj: 20818476
  • Žiro-račun: 340-11007337-17
  • Mail [email protected]
  • Telefon: 064 111 8279

O nama