Vino.rs

Tek promovisani portugizer vinarije Mačkov podrum nominovan kao lokalni brend na sajtu www.najboljeizsrbije. Da li je to rezultat postupka karbonske maceracije koji se jedinstveno u Srbiji provodi u ovoj vinariji? Od zaborava je spaseno jedno lepo vince. Nedovoljno game da bi bilo božole nuvo (Beaujolais nouveau), a opet previše svojeglavo da ne bi zaslužilo sopstveni praznik.

U vinariji Mačkov podrum imaju poseban odnos prema svom mladom vinu koga zovu „varoški lola i bećar” i koje u Novom Sadu promovišu velikom uličnom manifestacijom. Tvrde da je to ono isto vino što je negda uspevalo u za Beč „egzotičnom” delu austrougarske carevine, na padinama Fruške gore, i da su mu danas u „Mačku” samo malo obrisali prašinu s epoleta i vratili ga u život. Na neki način, time je ispunjena davnašnja želja vlasnika podruma pošto je portugizer ovamo donesen 1772. godine iz Portugala i sjajno uspevao sve do ratova u XX veku, tokom kojih je gotovo izgubljen. Samo su ga pojedini poljoprivrednici za sopstvene potrebe uzgajali. Portugizer, kao i svako mlado vino nije vino za filozofiranje, već noćna ludovanja. Veoma je pitko, mirisno, aromatično i ne zahteva hranu već samo dobro društvo. Ali dobro ide uz sve, laganija bela mesa, sireve, pite, kulen. I ima još jednu osobinu - da usrećuje ljubavnike. Zato ga komercijalno i zovu svatovac (odmah se setim Balaševića, romanse, veselja i svatovca) pošto se pije početkom jeseni kad je doba ženidbi i udadbi. Ta tradicija bi mogla da se upari sa portugizerom, i marketinški odvoji ovaj praznik od „božolea”, samo je potrebno da još vinara uzgoji svoja mlada vina.

Vino koje smo probali „pročitao” nam je njegov tvorac, tehnolog vinarije Mačkov podrum - Srđan Lukajić:

„Sorta je karakteristična po tome što nema jake tanine, jaku boju, ali ima fenomenalne voćne mirise i svežinu koja u kombinaciji sa tehnologijom i onim što sama sorta daje stvara ovo vino rađeno karbonskom maceracijom. Alkohola ima 12%. Karakteristično se ta vina rade sa niskim procentom alkohola, a ostavlja se deo neprevrelog šećera kako bi dao mekoću, svežinu i pitkost vina, istakao arome. Pre svega crvenog voća - malina, jagoda, višnja, trešnja malo ređe. Prema mojim saznanjima mi jedini radimo portugizer postupkom karbonske maceracije u Srbiji. Taj postupak je dozvoljen kao jedini u Francuskoj, čak od 30-ih godina prošlog veka a predstavlja dodavanje candy aroma, aroma bombona ili onih starinskih žvaka. Karakteristično je i da se trudimo da vino ima što manje tanina. Posle samo mesec dana od berbe ionako je suludo izvlačiti tanine. A zašto smo primenili ovu vrstu maceracije? Nama su pomogli ljudi iz Italije, rekli da taj postupak daje najbolje rezultate za vina koja mi hoćemo da dobijemo i za tip grožđa koje imamo. Prošle godine smo intenzivno kontaktirali, putem maila, oni su dolazili, radilo se, mnoge su neprospavane noći provedene baš zbog ovog portugizera.”

Tehnolog Srđan Lukajić rođen je u Sarajevu 1981. godine, danas živi u Novom Sadu, a nakon što je diplomirao na Tehnološkom fakultetu, smer mikrobiološki procesi koji upravo specijalizira, zaposlio se u Irigu. Srđan je i somelijer, kurs je završio u Udruženju somelijera Vojvodine, ogranak SERSA-e.