Najčuvenije bele kupaže na svetu

Najčuvenije bele kupaže na svetu

Iako bele kupaže nisu najnoviji vinarski izum, radili su ih tokom vekova Italijani, Španci, Francuzi, Portugalci, ipak su ova vina, na neki način, novost na uzlaznoj liniji svetske vinske tržnice. Može se govoriti čak o trendu spajanja sorti što uglavnom prijatno iznenađuje nepca navikla na aromatični šardone, slasno-kiseli rizling ili puterasti sovinjon blan. Nove bele kupaže deluju pomalo misteriozno, ali pojedine zakonitosti proizvodnje i praćenja tržišta se poštuju.

I dalje su enolozi u potrazi za cvetnim poljanama u vinu, koristeći pritom sorte poput muscata, gewürztraminera ili viogniera koje su pomenutih aroma pune. Popularnost belih kupaža trenutno je najočitija u Novom svetu, Kanadi posebno, kako kod proizvođača tako i konzumenata. Nova bela vina su kompleksna, zahtevna i najčešće zabavna, a najvažnije – idealna su za uparivanje sa svim vrstama hrane.

1. Belo bordoško

To je vino koje najčešće čine semillon (uzgaja se na 54% teritorije), sauvingnon blanc i muscadelle, uz tračak sorte ugni blanc. Suva bela vina, čuvena slatka „sotern“ ali i penušava „Cremant de Bordeaux“ čine čuveni beli trijumvirat. Najbolja suva bela vina dolaze iz regiona Graves, međutim, kad je reč o proizvodnji, na svakih pet boca crvenog dođe tek jedno bordoško belo vino. 

Srpska tri nečega

U vremenu kad srpsko vinarstvo nastupa krupnim koracima, možda je još prerano reći da neka kupaža sa naših prostora doseže i granice svetske slave, ali sudeći prema kvalitetu, naše autohtone sorte mogu uspešno da pariraju onim daleko poznatijim sa snažnim istorijskim bekgraundom. Vino vinarije Temet, Tri Morave belo, kupaža sorti smederevka, tamjanika i morava, te Triada bela i crvena vinarije Budimir evidentan su dokaz ove tvrdnje.

2. Belo iz Burgundije

Burgundija je vekovna prestonica šardonea. Ali burgundsko belo nije samo chardonnay, tu su u najvećoj meri aligote, pinot blanc, pinot gris i sauvignon blanc. Praktično, možete naići na četiri jasno razdvojena stila zavisno u kom ste delu regije: Bourgogne blanc, jednostavna i laka vina iz inoxa sa mineralnim notama i dosta jabuke; Chablis, najsevernija regija donosi hrskava vina iz inoxa sa mineralnim i limetastim notama, ali i preozbiljna barikirana vina iz buradi sopstvene izrade puna krušaka i koštunica; Maconnais, nebarikirana vina sa juga Burgundije, laka ali puna zrelog žutozelenog voća poput dinje i ananasa u boljim godinama; Cote de Beaune, odležala i ozbiljna barikirana vina gde su Maconnais arome dodatno snažno izražene, a tu je bonus koštunica, pa čak i tartufa. 

sweet white wine

3. Belo ronsko

Bele su kupaže sa Rone sastavljene od sorti marsanne, roussanne, viogner, clairette, grenache blanc, bourboulenc i nekih drugih čime u startu dosta podsećaju na bela vina iz Chateauneuf du Pape. U principu, poznatija su vina iz severnijih predela, dok se do početka XX veka za ona iz južnijih delova Rone mislilo da su nepotrebna kombinacija slaboaromatičnih sorti preprženih na vrelini sunca. I kao takva neinteresantna. Ali ova vina u čijim kupažama prednjači grenache blanc, ubrzano stiču popularnost unapređenjem tehnologije i sveprisutnijom kontrolom hladne fermetacije. Posebna priča vezana je za roze iz Tavel AOC apelacije. Ovaj roze je jedan od retkih za koji se smatra da postaje bolji starenjem, a bio je omiljeno vino čitave plejade istorijskih velikana, od kraljeva Filipa i Luja XIV, preko brojnih Papa, pa sve do Balzaka i Hemingveja. Ova su vina suvlja, snažnija, sa više tela od ostatka roze sveta i blizu gornje dozboljene granice alkohola od 13,5%. Podsećamo, u Francuskoj nije dozvoljeno kupažirati bela i crvena vina, ali je moguće mešati raznobojno grožđe pre procesa fermentacije.

4. Soave

Soave je bela kupaža najvećeg dela sorte garganega (70%) i sorti trebbiano, chardonnay, pinot blanc i još nekih drugih. Potiče iz regiona Veneto na severoistoku Italije, a zahvata vinograde DOC i DOCG apelacije (soave superiore). Iako je reč uglavnom o mirnim vinima, postoji i spumante penušavac rađen u posebnom recioto stilu gde se koristi pasito metoda prosušivanja bobica radi što jače koncentracije aroma. Soave je bio posebno popularan u SAD, čak popularniji od kjantija tokom sedamdesetih godina 20. veka. Ova su vina najčešćše srednjeg tela, lepo obojena i sa svežim voćnim tonovima.

white wine web

5. Bela Rioha

Bela vina Riohe čine sorte viura (macabeo), malvasia, verdejo, garnacha blanca i neke druge u manjoj meri. I ova vina stil duguju bariku, odstojavanju od 2 – 5 godina, što rezultira pomalo oksidisanim vinima sa aromama karamela, kafe i pečenih koštunica, što naravno nikome ne smeta, naprotiv. Ne treba zaboraviti ni da je Rioha postojbina prve flaširane sangrie koja je 1964. godine predstavljena u Njujorku, od kad kompanija Pepsi koristi ova vina za brojne alkoholne i osvežavajuće napitke. 

6. Meritaž bela

Bela meritaž kupaža vina radi se u Americi od 1989. godine kad je ovaj stil pravno definisan, a blend sadrži sauvignon blanc, semillon i muscadelle de Bordelais, međutim nijedna sorta ne sme da pređe 90% sadržaja. Ovo su sve kvalitetna i snažna vina, glatke strukture, najčešće dosta kompleksna i daleko približnija „starosvetskom“ uzoru od crvenih kupaža istog stila.

wine glasses

7. Šampanjac

Njegovo veličanstvo šampanjac nastaje u srećnom braku bele šardone dame sa dva crvena kavaljera, pinot meunier i pinot noir. Napunite čaše i uživajte!

8. Kava

Ovo je katalonsko penušavo vino, kupaža sorti macabeo, parellada, xarello i chardonnay koje je do donošenja novih evropskih vinskih zakona zvano „španski šampanjac”. Kava (cava) znači pećina ili podrum i podseća da su ova vina nekada zaista odležavala u pećinskim uslovima (a ne da su ih pili pećinski Španci koji su po istim pećinama iscrtavali svoje doživljaje). Dugo su ova vina pravljena isključivo od autohtonih sorti, a šardone se upetljao tek od 1981. godine. Prema količini šećera takođe postoji gradacija kao i kod šampanjca, a najslađa kava zove se dulce

Pogledajte koje su NAJČUVENIJE CRVENE KUPAŽE NA SVETU

nazad na vrh

Kupovina na vino.rs

Pitajte somelijera

  • Ukoliko imate pitanja u vezi izbora vina ili ostalih artikala u online prodavnici Vino.rs nudimo vam stručnu pomoć naših somelijera. Pitanja možete postaviti pozivom na telefon 064 111 8279 ili slanjem na mail adresu i naslovite sa PITAJTE SOMELIJERA! Odgovor će te dobiti u roku od jednog radnog dana.

Izbor iz prodavnice

Preporuka

Veoma je važno da dobro pročitate „Uslove kupovine” i imate ih u vidu prilikom ostvarivanja svojih porudžbina. Na ovaj način se od zloupotreba štite prava svih učesnika u procesu kupoprodaje te Vas molimo da prihvatite ove mere predostrožnosti kao obostranu zaštitu u procesu.

vino-rs logo beli
  • VINO.RS doo
  • Jurija Gagarina 57/1a
  • 11070 N. Beograd
  • PIB: 107512643
  • Matični broj: 20818476
  • Žiro-račun: 340-11007337-17
  • Mail [email protected]
  • Telefon: 064 111 8279

O nama