Stvaranje plemenitih vina Fruške gore

Stvaranje plemenitih vina Fruške gore

Dragan T. Zarić, vlasnik iriške vinarije Vinograd Hopovo, privlači svojim vinima nepodeljenu pažnju gde god se pojavi. Umetnik, čudak, vrhunski intelektualac ili težak (šljaker) u redovima sopstvene loze, Zarić iz daleke Kanade upravlja tajanstvenim nitima stvaranja, kako sam kaže –  „plemenitih vina Fruške gore”. A tu je i pravi alkoholni nektar armanjaka, verovatno jedinog na prostorima Srbije!

Zaric Hopovo 08

Dok uživamo u njegovom pino noaru iz berbe 2017, za koji je već sada određena cena od 100 evra po boci i koji će se naći u prodaji „ne pre 2023. godine”, ne možemo a da sve Zarićeve etikete ne postrojimo u jednu rečenicu: U Jutro (merlo) su Joakim i Ana (belo vino) razmenili Prvi poljubac (rose), u Podne (pino noar) okusili čudesni Bermet sa 39 trava i začina i 20% alkohola, a strast i završnica potrajaše sve do Noći Svetog Trifuna (kaberne sovinjon)!

Intrigirani probanim vinima, a upoznati sa tvrdnjom ovog vinara da se „vino može praviti i u lavoru, ako znaš šta radiš”, uz njegovo neprestano ponavljanje kako „nema novca za vinariju nego vina proizvodi pod kiriju”, osećamo izvesnu tremu šta ćemo to zateći u Irigu.

Zaric Hopovo 20

A tamo, vinarsko čudo neviđeno! Zarić je kao vredni pauk razvukao niti proizvodne paučine u svim pravcima. U sremskom lagum-podrumu neke tuđe stare kuće, gde se jedva nekako zavučete pod zemlju, nalazi searhiva. Otprilike 7.000 lagerovanih boca leži na pesku, od svake fele po 365 komada: merloa, pinoa iz 2011, 2012, 2013… Na drugom kraju grada nalazi se proizvodni pogon, povelika iznajmljena garaža u dvorištu, mala presa, ogromna plastična burad do vrha puna. Radnik na merdevinama potiskuje crvenu „kapu” od maceririanih bobica ovogodišnjeg merloa ka dnu, dok vino uzvraća mirisima, baš kao što se to prirodno dešava hiljadama godina unazad. Tu nastaje taj pino za 100 evra, ali i merlo po recepturi Chateau Petrus, sa 5 procenata kaberne frana. Jedina razlika je, kaže Zarić, što Petrus poseduje 11 hektara vinograda, boca staje od 1.000 do 3.000 evra i imaju 164 radnika, dok su njegovi vinogradi upola manji, a radnika i „lavora“ za proizvodnju vina... Bolje da ne pričamo o tome...

Zaric Hopovo 22

Pre odlaska u vinograd, opet idemo kroz neko tuđe dvorište. Baš dugačka, očito nekada jako bogata kuća. Sa zadnje strane razvaljena drvena vrata, mrak i dug niz stepenica. Slabo svetlo otkriva prostranu dvoranu. Ovo je zapravo vinski podrum bogate tradicije duboko pod zemljom. Kuća iz 1864. godine pripadala je predradniku grofa Livija Odaskalki, onome što je zapatio vinsku kulturu na visokom nivou u Iloku i Erdeviku.

U centralnom delu dugačk niz velikih buradi sa desne strane, sa leve su poređane pune flaše koje čekaju da neko shvati koliko se plemenitog vina ovde krije.

- Ovo je moje blago – kaže Zarić pokazujući burad što sežu u mrak, u nedogled. – To je armanjak Teodor, u kome uživam, koji svuda nosim sa sobom i koji ne prodajem. Od prve do poslednje berbe, a ostaviću ga u nasledstvo sinu jer je on, kao i moja vina, pravljen da traje dugo, decenijama, za večnost!

Zaric u vinogradu

U skrovitim prolazima iza zidova, duž celog laguma, još mnogo boca vina, većina bez etikete i prekrivena prašinom.

Dragan, rodom Šiđanin, magistar slikarstva, sada u drugoj polovini sedme decenije života, živi i radi u Kanadi. Uhlebljenje je našao kao scenski umetnik na snimanju velikog broja holivudskih filmova, ali većina toga što zaradi zapravo se vraća u Irig, gde služi uzdizanju vinograda, održavanju podruma i proizvodnji plemenitih vina. A u priči kako je došlo do spajanja slikarstva, filmske i vinske umetnosti, slavna imena defiluju kao na traci. Od prijatelja Davida Albaharija, Abdulaha Sidrana, pa slikara Miće Popovića, čiju je zabranjenu izložbu i sliku Tita sa holandskom kraljevskom porodicom na prestolu Zarić izložio u legendarnoj bijeljinskoj galeriji „Milenko Atanacković“ (čiji je pokretač i bio, a što ga je na kraju koštalo i karijere galeriste), preko Emira Kusturice koji je tu izložbu svojevremeno rado otvorio, do Aleksandra Berčeka koji je Dragana do današnjeg vinograda bukvalno doveo...

Zaric Hopovo 35

- U vreme kad sam počeo ozbiljno da se zanimam za vinsku priču, pozvao me drug iz studentskih dana, scenograf Miljenko Kreka Kljaković, da dođem u Srbiju i pomognem mu u radu na filmu „Sveti Georgije ubiva aždahu“. Pogledam suprugu i kažem: „Šta ću ja sad u Kanadi?“ I tako odem u Belu Crkvu gde je već stajala ogromna scenografija. A nedeljom se išlo u Beograd, pa i ja krenem kod rođaka koji je imao splav. Tu sretnem Berčeka, krene priča o vinogradu, on kaže ima neka njiva u Irigu, pokazaće mi. Ali, kako je bio mamuran sledećeg dana veli mi da idem u kafe „Marlboro“ i potražim nekog Mireta Kovačevića. Nedelju dana kasnije, taj Mire, za koga nisam ni znao da je poznati srpski vinar, odvede me da mi pokaže tu njivu. I kada sam je video, rekoh: „Ovo moram imati!“ I siguran sam da on i dan-danas ne može da prežali što je nije i sam kupio!

Zaric Hopovo 24

Na minut-dva od centra Iriga, u dubokoj blagoj uvali na sred puta između manastira Novo i Staro Hopovo, smešten je vinograd okružen bademima i posađen na Đurđevdan 2009. godine, jedinstven po mnogo čemu. Francuzi tvrde da sve jako podseća na Gaskonju, verovatno jer se jedino tu mogu naći neobične sorte poput fole blanš, unji blan, kolombar, klaret de gaskonj i druge, njih devet dozvoljenih za proizvodnju armanjaka. Muskat frontinjan, ili što bi rekli zlatna tamjanika, zauzima povelik prostor.

Zaric Hopovo 26

Tako i treba jer ova sorta čini polovinu kupaže za belo vino Joakim i Ana.

- To je moje omiljeno vino, moje piće, moja krsna slava – otkriva Zarić afinitete, iako se diči crvenim etiketama.

I zaista, kada probate ovu kupažu, čak i odvojeno, ona je potpuno specifična. Nikada nismo pili tako muskatnu tamjaniku, niti osetili tako čist grejp u još mutnom belom vinu kao u miksu neobičnih loza. Ne čudi da vinar želi jednog dana da napravi i sortne varijante kolombara ili klareta.

Konačno smo iznad vinograda na potezu Hopovo-Cigan. Tu je jedna rampa od kanapa i krovinjara od nekoliko kvadrata kupljena sa njivom i ko zna koliko stara, ali to je adresa Dragana Zarića. Ona u pasošu i ličnoj karti – Vinograd Hopovo b.b. – a koju on zove „moj chateau“. I ta rampa tu će se dizati kad odavde krenu kamioni sa vinom iz vinarije, a čim vlasnik zaradi nekih pola miliona evra i sagradi je sve sa ateljeom prema planu koji postoji. A kada će, to je druga priča...

Zaric Hopovo 16

Zato Zarić radije goste vodi kroz vinograd. I dok okruženi brojnim leptirima prolazimo kroz redove kabernea koji se poslednji bere, obično za Svetu Petku, s ponosom nam u praksi pojašnjava teoriju da se vino radi u vinogradu:

- Na svetu postoje na hiljade klonova merloa, kabernea, pinoa, ali samo su po dva ili tri superiorna. I upravo sam njih, ma koliko koštali, sadio. Recimo, pino noar „777“ i „828“, ili kaberne fran „214“.

Primećujemo da su zrna kabernea čvrsta, slasna, zdrava i da roda ima podosta. Radi li redukciju u vinogradu?

- Zašto? Pa zbog čega su ti klonovi superiorni nego da ne moraš da umanjuješ prinos! Neka grožđe skidaju oni koji imaju loše klonove. A ja evo već dve godine ne sumporišem vino. Kljuk ostavim šest-sedam dana na izvornim divljim kvascima, potom dodajem „selektivne" divlje, a kad slast padne oko 19 brixa pridružim konačno i prave selektivne (Saccharomyces cerevisiae) koji će završiti fermentaciju pa će vino biti suvo do „kosti“. Čujte, otkriću vam jednu tajnu vinarskog posla...

Zaric Hopovo 32

Dok napuštamo Irig, a Zarić maše sa svog malog, prastarog narandžastog mopeda po kome je već donekle postao prepoznatljivi zaštitni znak vinskog gradića i središta na Fruškoj gori, u ušima mi odzvanja pomenuta tajna: „Nema loših godina, već samo ima lenjih vinogradara i uobraženih vinara!“

Fruškogorski armanjak

U Vankuveru vinoteka ima na sve strane, punih do vrha svakojakim vinima i destilatima. Tako je jednog dana u izlogu video natpis: Armanjak, berba 1900. godina, cena 7.800 dolara.

- Ne znam ja ni šta je to armanjak, a vidim, mlađe berbe sve jeftinije, pa je tu i 1960. godina, kada je moja supruga rođena. Cena 300 dolara. Hajde da je obradujem. I oduševi se ona, ali ne prođe nekoliko dana i eto nje: „Zariću, kupio si mi poklon, a sve si sam popio!” I bi mi žao, krivo... I tako, zbog moje drskosti, sebičnosti i nepristojnosti morao sam da kupim vinograd, posadim sorte i krenem da pravim armanjak. Pa šta košta, da košta – priča Dragan Zarić jednu u nizu anegdota koje su ga dovele do toga da na Fruškoj gori počne da pravi armanjak.

Foto: Danilo Jojić

nazad na vrh

Kupovina na vino.rs

Pitajte somelijera

  • Ukoliko imate pitanja u vezi izbora vina ili ostalih artikala u online prodavnici Vino.rs nudimo vam stručnu pomoć naših somelijera. Pitanja možete postaviti pozivom na telefon 064 111 8279 ili slanjem na mail adresu i naslovite sa PITAJTE SOMELIJERA! Odgovor će te dobiti u roku od jednog radnog dana.

Izbor iz prodavnice

Preporuka

Veoma je važno da dobro pročitate „Uslove kupovine” i imate ih u vidu prilikom ostvarivanja svojih porudžbina. Na ovaj način se od zloupotreba štite prava svih učesnika u procesu kupoprodaje te Vas molimo da prihvatite ove mere predostrožnosti kao obostranu zaštitu u procesu.

vino-rs logo beli
  • VINO.RS doo
  • Jurija Gagarina 57/1a
  • 11070 N. Beograd
  • PIB: 107512643
  • Matični broj: 20818476
  • Žiro-račun: 340-11007337-17
  • Mail [email protected]
  • Telefon: 064 111 8279

O nama