KALIFORNIJA, lepi, šaroliki bokal američkog vinskog sna, uprkos žestokoj preponi prohibicije sazreo je na zadovoljstvo vaskolikog sveta obožavalaca i upražnjivača grožđane kapi u svakom svom pojedinačnom segmentu.
Bazirana na vrhunskim istorijskim čokotima koje su redom donosili konkvistadori (španska & portugalska lozica ali i mušica), Francuzi - pomažući komandantu Bleku i Žalosnoj sovi da osvoje freedom (ali i donoseći manire uživanja i korišćenja odgovarajuće propratne opreme - čaša), te na kraju prethodnici Cosa Nostre sa žilavim italijanskim sortama, stvorena je sad već čuvena USA paleta, tako prigodna za pečat zemlje sa naravno najvećim u izboru, a samim tim i potencijalno najpristupačnijim, vinarskim proizvodima.  Međutim, od bogatstva geografske širine i dužine, blagotvornog (rashladno-grejnog) uticaja okeana (u množini), meksičkog zaliva, visokih planina i hladnog arktičkog vazduha sa severa, daleko važniju naslovnu rolu u filmskoj hit priči "American Wine" odigrao je holivudski marketinški duh koji je industrijski i trgovački već u XIX veku osposobljenu tekuću industriju podigao sredinom i krajem prošlog veka na sam vrh svetskog Empire State Buildinga pažnje vinopija.  Magna Carta des Vines Americana podeljena je na regione čija slatkorečiva bekgraundovština govori daleko rečitije o pojedinim sortama grožđa i vrstama vina nego sam ukus i miris "tekovine", pa tako u rasponu od 5 do 200 dolara možete degustirati sve, od najjužnije Kalifornije do ledenih voda jezera Ontario. I neka vas ne brine donja granica five bucks (5$), reč je o uglavnom kvalitetnim i veoma pitkim vinima (Ameri ne vole da se mnogo smaraju metafizikom kiselo-gorko-apstraktnog a uzvišenog wineartizma). Naravno, postoji i kategorija under-below, prepoznatljiva iz filmova kao "ono u smeđoj papirnoj kesi što se pije na njujorškoj vlažnoj košavi" (ok, nije košava) i staje oko 2$ po flaši. Ta tečnost nije otrovna već naprotiv (setite se Superhika), a daje izvrsne rezultate pri kuvanju hrane. I svojom niskom cenom održava socijalni mir (nešto nalik hlebu kod nas).
Da se vino isplati pokazuje još jedna jednostavna činjenica: do 1971. godine u Kaliforniji je bilo nekoliko desetaka registrovanih vinarija, a danas se ta brojka približava hiljadarki!
Kalifornikacija (Red Hot Chilli...) Ono što su želeli Ameri su ostvarili: iako tek četvrti na svetskoj rang listi proizvođača, iza Francuske, Italije i Španije (pažnja ovaj redosled još važi, ali novi vrli vinski svet krupnim koracima gazi, južnoamerički latino-vinoples, kangaroo i južna Afrika svakodnevno smanjuju rastojanje), svojim hrabrim zahvatima, miksanjem sorti (ali na naučnoj osnovi), postavili su mnoge trenutno vodeće šablone savremenog vinarstva. Počevši od cenjenih univerz-instituta kao što su Davis i onog u Fresnu, gde sve više pristižu prestižni evropski vinari na poklonjenje, preko isusovskog pretvaranja sorti grožđa u vinska imena (sorte grožđa Chardonnay ili Cabernet Souvignon su pre amerikanizacije bili samo pusti sastojci pojedinih visokokvalitetnih "etiketa" vina da bi sad postali etalon vinopijske uživancije), pa do čiste privatizacije - identifikacije etikete preko imena proizvođača, tako tipične za razmišljanje populacije sa Bulevara sumraka.  U našim prodavnicama sigurno ste zapazili etikete vinarija Galo ili Mondavi. Reč je o kalifornijskim vinima srednje visoke cene. Znate li da je gospodin Robert Modavi samo za osnivanje vinske katedre na Davis univerzitetu platio 25 milona dolara (trenutno vredna preko 80 mil.$ ali je g. Mondaviju donela i nezvaničnu etiketu osnivača fino-vinskog pokreta u SAD), te da je vinarija Galo doskora bila najveća na svetu.
Ali, američko vino nisu samo Kalifornija, Chardonnay i Cabernet Souvignon... Dobro grožđe raste u Njujorku, Oregonu, pa ma kako to čudno zvučalo i u - Vašingtonu! |
Amerika
