Vino.rs

OVO je grožđe u Francuskoj poznato kao Chasselas Blanc, Chasselas Doré, Mornen, Gutedel (Alzas) i Fendant u Švajcarskoj. Postoje i mnoge podvrste ovog voća u različitim regionima sa regionalnim nazivima i individualnim karakteristikama.

Istorija

Chasselas je možda najstarija kultivisana sorta i njegovo poreklo nije utvrđeno. Verovatno da potiče iz Male Azije, možda u blizini Istambula, ali su Feničani zaslužni što se sorta proširila preko celog Mediterana, preko Španije, sve do doline Rone i Italije.U Francusku je najverovatnije stigla za vreme vladavine kralja Fransoa I ili vodi poreklo iz okoline Chasselasa u blizini Macona u Burgundiji (ili regiona Cahors). Nesporno je da su Švajcarci došli do svog “šaselasa” od čuvenih vina iz Fontenbloa na severu Francuske. Šaselas je stigao do Australije preko kolekcije Dzejmsa Bazbija iz 1832 godine, ali nije postalo popularno vino. I dalje se gaji i koristi se kao stono vino ili u proizvodnji drugih vrsta vina.

Geografska rasprostranjenost

Chasselas je rasprostranjen po celoj Francuskoj jer je veoma popularan kao stono vino a  proizvodi se u regionima sa umerenijom klimom. Naročito dobro uspeva u Švajcarskoj u regionu Vale a ima ga i u centralnoj Evropi, Nemačkoj, Austriji, Italiji, Novom Zelandu i Australiji.

Karakteristike

Loza: Loza je snažna i plodna. Listovi su od srednjih do velikih, petokraki, pomalo hrapavi sa glatkom sjajnozelenom gornjom površinom, i nešto bleđi ispod površine.

Zrno: Grozdovi su srednje veličine, cilindričnog oblika, dugi, krilasti i rano sazrevaju. Zrna su srednje veličine, jednaka, okrugla, odvojena, boje ćilibara kada sazru, prozirna i sa tankom kožicom, veoma slatka, sočna i hrskava.

Vino: Od šaselasa se pravi suvo, delikatno, neprepoznatljivo belo vino (iako se koristi i za vin de paille - slamnato belo iz regiona Jure), zlatno vino tipa likera u Alzasu, a u Švajcarskoj za proizvodnju popularnog suvog blagog belog vina sa izraženim karakterom od koga se povremeno pravi i penušavo vino.

Ima svoj festival Cellarmaster Kolekcija retkih knjiga o vinu u državnoj biblioteci južne Australije sadrži artikle koji datiraju iz 1791. godine u kojima se opisuje i ilustruje Fêtes des Vignerons (praznik Vinjerona) značajan festival vina koji se održava u Veveju u Švajcarskoj gde je šaselas glavna sorta.