Umetnost procene vina

  • Tekst 
  • Objavljeno u Blog
  • Bookmark and Share
Umetnost procene vina

Da li je zaista moguće prema ponašanju u čaši, izgledu, mirisu i ukusu vina odretiti o kom se proizvođaču, kojoj etiketi, pa i kojoj  berbi radi? Za one koji nisu imali priliku da posete ekskluzivni Master of Wine seminar pod nazivom „Wine Point 1.0”, evo kako je sve to izgledalo i po čemu se razlikuju najčuvenije vinske škole WSET i Masters of Wine (MW).

Da li znate ko je Frenk Smulders? Verovano nemate pojma, ali nema veze, do skoro nisam ni ja znao i ostao bih uskraćen za to saznanje da momci iz Wine Style-a nisu organizovali jedan sjajan masterclass, koji je vodio pomenuti gospodin. Majstor od vina ili Master of Wine je titula koja se prilično teško osvaja. Potrebno je mnogo rada, učenja, prakse, odricanja, vremena (neretko i preko jedne decenije) za sve to i na kraju svega pet posto polaznika Akademije dobije priliku da se okiti pomenutim zvanjem. U čitavom svetu ima ih ukupno 345, a nemoguće je zamisliti značajnu vinsku manifestaciju bez njihovog učešća. Stoga se „bukiraju”  i po godinu dana unapred, a gospodin Smulders je jedan od pet najtraženijih. Sa razlogom. A kako se postaje Majstor od vina?

IMG 2045

WSET je najpriznatija svetska škola za vinske poznavaoce. Trenutno ima četiri stepena edukacije. Mi u Srbiji imamo nekoliko poznavaoca sa završenim drugim stepenom. Potrebno je imati u posedu sva četiri sertifikata (tri su sertifikati, četvrta je diploma), kako bi se ispunio jedan od preduslova za konkurisanje na MW akademiju. Bez obzira na povezanost, prilične su razlike pri pristupu u oceni i proceni vina od strane ova dva vinska autoriteta.  Dok se na završnim ocenjivanjima WSET polaznika obuka bavi više ocenom samog vina i njegovog kvaliteta, polaznik MW akademije treba da odgonetne koje vino ima u čaši, uz detaljno obrazloženje zašto misli da je baš to vino, a ne neko drugo. Veoma zahtevna priča, a kako tačno u praksi izgleda, imali smo prilike da vidimo „naživo” u hotelu Zira, gde nam je g. Smulders demonstrirao pomenute tehnike.  U tom velelepnom zdanju, u skoro pa idealnim uslovima za degustaciju vina, pozabavili smo se sa 12 etiketa u nameri da razotkrijemo i definišemo kvalitet vina, vinske sorte, kao i regione iz kojih dolaze. Po WSET metodu procenili smo Eugenio Collavani Pinot Grigio Black Label 2015, Jean Durup Chateau de Maligny Chablis Premier Cru 2014 i Weingut Brundlmayer Kaferberg Gruner Veltliner iz 2014 od belih vina, a od crvenih Podrum Radovanović Cabernet Sauvignon Classic 2015, i Cabernet Sauvignon Reserve 2013 istog podruma, kao i čuveni Don Melchor Cabernet Sauvignon 2009 čileanskog giganta Concha y Toro. Kao polaznici MW obuke ispitali smo i odgonetnuli poreklo: Jacob's Creek Chardonnay Classic 2015 južna Australija, Markus Molitor Wehlener Klosterberg Kabinett Riesling 2014 Mosel, Nemačka, Babich Black Label Sauvignon Blanc 2015 Marlborough, Novi Zeland, Robert Mondavi Private Selection Pinot Noir 2013 Kalifornija, SAD, Torre de Ona Reserva 2010 Rioha, Španija i Lo Zoccolaio Barolo 2008 Piedmont, Italija. Naravno, ni u jednom slučaju nismo znali šta nam se nalazi u čaši pre početka degustacije osim oblika boca i boje vina, i čitavo predznanje o sadržaju se svodilo na prazan skup. Međutim uz Frenkovo sjajno navođenje i interakciju sa prisutnima, vrlo brzo smo i lako dolazili do odgovora i rešenja misterija. Ono što mi je posebno zagolicalo srce jeste činjenica da smo svi, uključujući i predavača, ocenili Mijin Kaberne Rezervu kao uspešnije vino od čuvenog  „čileanca” (Don Melchor) koji je, uzgred budi rečeno, više od četiri puta skuplji na polici od našeg šumadijskog bisera.

IMG 1851

Posle pauze za ručak, krenuli smo u drugi deo seminara. U otkrivanju Antinorija pomogao nam je mlađani Alesandro Leone, menadžer čuvene italijanske vinarije zadužen za izvoz. Antinori je jedna od ikona italijanskog vinarstva koja je svoje krake u međuvremenu pustila i na teroar Mađarske, Rumunije i naravno SAD. Srednjevekovna vinarija čije prve evidentirane vinifikacije datiraju od 1385. godine, ovdašnjoj vinskoj publici ipak je najprepoznatljivija po istorijskoj ulozi u formiranju jednog od najčuvenijih italijanskih vinskih brendova , tzv. Supertoskancima. Te davne 1971. Markezi Antinori rešio je da umesto belog sortimenta (u Chianti Classicu dozvoljenih 20% u vidu trebiana i malvazije) ubaci internacionalne (francuske) sorte, pre svega kaberne i time naruši tradiciju, te sebi uskrati pravo dodeljivanja DOCG (najviši nivo geografskog porekla za vino u Italiji) statusa proizvedenom vinu. Bez obzira na to, ubeđen da čini pravu stvar, Antinori je ostao istrajan u svojoj nameri, a prvo priznanje kvaliteta novonastalog vina stiglo je, a od koga bi drugog, nego od čestitih Amerikanaca. Tačnije jednog novinara koji je 1983. godine, dospevši u toskansko vinogorje hteo da proba nešto drugačije od uglavnom ponuđenog. Susrevši se sa vinom koje je po svom kvalitetu bilo znatno iznad postojećih, ali zbog svog propusta u formi (ne)opravdano lišeno titule, dao mu je naziv Supertoskanac. Bio je to početak uspostavljanja autoriteta, koji će, iako nepriznat u zvaničnim krugovima, ostaviti značajan trag i u proizvodnji, i u pravilima za Chianti Classico, jer će se kasnijih godina promeniti pravila za vino oblasti i internacionalne sorte biće dozvoljene  u istom odnosu kao bele nekoć. Danas Tignanello, iako ispunjava formu za DOCG status, još uvek nosi oznaku IGT (regionalno vino), kao simbol bunta koji je pre 45 godina otpočeo promenu krute italijanske vinske tradicije, uzdigao se iznad svega i protiv svih, i uspeo da se izbori za ono u šta je vinar verovao, a zbog čega smo mu svi danas zahvalni. Vinari Chianti Classica posebno.

IMG 1982Frenk Smulders MW: Vinska enciklopedija koja hoda

Da se vratimo na degustaciju. Zagrevanje smo otpočeli laganim, nepretencioznim vermentinom DOC Bolgheri 2015, svežim, voćnim, jednostavnim, bez ikakvih tragova drveta ili neke druge ozbiljnije crte. Crvena jabuka, kruška, dinja, srednji alkohol, letnje vino. Odatle zakoračujemo u Umbriju, na samu granicu sa Toskanom i nailazimo na malo ozbiljnije belo vino Cervaro della Sala, 90% chardonnay, 10% grechetto, šest meseci odležalo u buretu (nije fermentisalo već je naknadno ubačeno), iznenađujuće svežine s obzirom na prosečne temperature mikrolokacije. Na ukusu dobar balans alkohola i svežine, vidan uticaj drveta, na nosu i dalje žuto voće, uz primetan, doduše ne preveliki  potencijal za dodatnim razvojem.

Prelazeći na crveni deo Antinorija, idemo u srce zbivanja, Chianti Classico, mesto odakle je internacionalni autoritet Antinorija i započeo  razvoj.  Krećemo sa lakšim i razumljivijim klasičnim vinom ove oblasti, Peppoli Chianti Classico iz 2014., mojom preporukom za sve koji bi hteli da saznaju malo više o ovom istorijskom vinskom kraju, a imaju želju da to učine ispravnim redosledom. Bez skakanja iz najnižih dolina na najviše planine i nazad, preskačući pritom čitave nizove brdašaca, proplanaka, visoravni i ostalih usputnih stanica prebogatih fenomenalnim primercima etiketa čiju lepotu možete doživeti u punom smislu samo ako uvedete kakav takav red u degustiranje ovih vina. Ne mnogo obojeno, ni mnogo taninično, sa nenaglašenim uticajem drveta, uz klasičnu toskansku višnju, brusnicu i začine sa malo povrća, ovo vino predstavlja jedan od boljih odnosa cene i kvaliteta kad su vina  konzorcijuma Antinori u pitanju. Put nastavljamo ka Sijeni i čuvenoj oblasti Brunello di Montalcino, teroaru sa kog dolaze najveća vina od sangiovesea. Iako svega pet godna star, Brunello di Montalcino Pian delle Vigne iz 2011. izgledom pokazuje znake ozbiljne zrelosti. Garnet boja, moćan nos, izražene tercijarne arome, višnja, brusnica, vanila, slatkasti začini, dobra svežina uklopljena sa dosta alkohola, puno telo, jaki, ali ne neprijatni tanini, dug završetak. Bez obzira na zrelu pojavu treba mu još vremena za potpuni razvoj. Zanimljiv je podatak da je Rezerva ovog vina iz 2010. dobila najnižu ocenu od 98 bodova na svim značajnim međunarodnim ocenjivanjima na kojima je učestvovala. Cenu tog vina nismo saznali, niko se nije usudio da pita.

IMG 1789

Kao što to konačno biva na ovakvim skupovima, dva najbolja vina ostavljena su za kraj. Prvo je vino koje je započelo jednu malu, lokalnu, ali ne beznačajnu revoluciju, vino sa kojim sam započeo ovu priču o Antinoriju, vino koje svaki put iznova budi osećaj neizvesnosti pred prvi gutljaj svake nove berbe, vino čije samo ime momentalno identifikuje sve što jedno vino čini svojim, prepoznatljivim, drugačijim od svih ostalih i velikim, prilično velikim – Tignanello. Berba 2013, 80% sangiovese, 15% cabernet sauvignon, 5% cabernet franc.  Opisivati ga bez subjektivnog doživljaja meni je prilično teško, zato ću samo reći – moćno, crno bobičasto, voćnije i taniničnije od Brunella, ali još prilično mlado i zatvoreno, sa velikim potencijalom za odležavanje i dodatno napredovanje u godinama koje dolaze. Treba ga sačekati.

IMG 1851

I kao grande finale, perjanica kuće Antinorija, Solaia 2012. Možda i najbolji supertoskanac, stvar ukusa i afiniteta. Kao i „Tig”, ne proizvodi se svake godine, jer da bi cela priča bila smislena i izuzetna, priroda mora da učini svoje.  Solaia 2012 je 75% cabernet sauvignon, 20% sangiovese, 5% cabernet franc. Tamo gde naši stari počinju priču sa „ima jedno bure …”, ovde sve počiva na rečenici:  „ima jedan vinograd …”

A priču o vinogradima je nemoguće ispričati bez osvrta na Solainu sestru Ornellaiu, a ne raširiti temu. Zato se vratimo kruni ove degustacije. Veliko, mlado, masivno, ali istovremeno i elegantno vino. Iako ga treba sačekati još bar nekoliko godina, već sad je veoma prijatno za konzumiranje. Fantastično harmonično, sjajno vino. Tu ću stati jer ovako kompleksna vina svoditi na puke trenutne olifaktorne utiske ukusa i aroma mislim da nije ni fer, niti korektno, a  najmanje ispravno. Ovo vino zahteva društvo bliskih ljudi, prijatnu atmosferu i dovoljno vremena za jedan lagani ples u čaši. Sve drugo bi bio ružno, obogaljeno i ishitreno. Oaza zadovoljstva za um i telo mora ispratiti ideju vodilju tvorca vina, a to je da pruži potpun hedonistički doživljaj srećnicima koji imaju prilike da se sa ovim nektarom sretnu tet-a-tet, te u tom intimnom trenutku ispišu sebi stranicu dnevnika, jednu od onih koje se čitaju iznova i iznova.

Toliko od mene za ovaj put, vidimo se u Hyattu, nemojte preskočiti ovogodišnji Salon, čekaju vas mnogi noviteti, među njima i jedna vinarija meni posebno značajna, sa premijerom prvog vina premijum kategorije. I još mnogo toga….

nazad na vrh

Kupovina na vino.rs

Pitajte somelijera

  • Ukoliko imate pitanja u vezi izbora vina ili ostalih artikala u online prodavnici Vino.rs nudimo vam stručnu pomoć naših somelijera. Pitanja možete postaviti pozivom na telefon 064 111 8279 ili slanjem na mail adresu i naslovite sa PITAJTE SOMELIJERA! Odgovor će te dobiti u roku od jednog radnog dana.

Izbor iz prodavnice

Preporuka

Veoma je važno da dobro pročitate „Uslove kupovine” i imate ih u vidu prilikom ostvarivanja svojih porudžbina. Na ovaj način se od zloupotreba štite prava svih učesnika u procesu kupoprodaje te Vas molimo da prihvatite ove mere predostrožnosti kao obostranu zaštitu u procesu.

vino-rs logo beli
  • VINO.RS doo
  • Jurija Gagarina 57/1a
  • 11070 N. Beograd
  • PIB: 107512643
  • Matični broj: 20818476
  • Žiro-račun: 340-11007337-17
  • Mail [email protected]
  • Telefon: 064 111 8279

O nama