Moja panonia(nska) priča

Branislav Anđelić u svom organskom vinogradu nedaleko od Grocke Branislav Anđelić u svom organskom vinogradu nedaleko od Grocke

Sa nepunih 50 godina života, bez prethodnog znanja, iskustva ili porodične tradicije u bilo kojoj oblasti poljoprivrede ili tehnologije, odlučio sam da postanem vinar. I to organski! Bavim se inače finansijama i morao sam da nađem negde ventil za stres. A volim vino. Ma, nije to neka nauka... Računao sam, igraću se malo s tim dok ne odem u penziju, a onda ću bar imati nečim lepim da se bavim.

Pristupio sam problemu školski. Nabavio udžbenike, surfovao po netu, čitao naučne žurnale i stručne časopise, posetio neke organske vinogradare i vinare u Evropi i Americi, razvio korespodenciju sa profesorima... I ispostavilo se da sam skoro bio u pravu.

vinogradVinograd panonie ispred vinarije Plavinci

Naučio sam da zemljište u vinogradu ne treba da se obrađuje, već da naprotiv treba da bude što više raznovrsnog bilja koje privlači korisne insekte. Naučio sam da ne treba da se đubri mineralnim đubrivima, jer ona su so, a kad uzimate so onda ste žedni pa vam treba mnogo vode ili ćete umreti. Saznao sam da postoje uzgojni oblici koji pospešuju provetravanje i osunčanost i, što je najvažnije, da postoje sorte otporne na gljivična obolenja koje se čak i ne prskaju. Tako sam došao do Instituta u Sremskim Karlovcima i sorte panonia.

Krah svetske ekonomije 2009. godine značio je i krah mog finansijskog biznisa. Više nije bilo tuđih para da njima upravljam, svi su ih stavili u madrace i odlučili da čekaju. Koprcao sam se još malo, ali sve je bilo jasno. Otišao sam do profesora Dragoslava Ivaniševića da se posavetujem i probam mikro-vinifikacije tih njihovih otpornih sorti. Zanimale su me dve, rođene sestre –  morava i panonia. Prva je imala izraženiji miris, bila je lepršavija, ali mi je bila nekako tanka, bez završnice. Panonia je bila ozbiljnije vino, kakvo i dolikuje sorti koja ima 75 procenata rajnskog rizlinga u genetici. Osim toga, morava je bila samo delimično otporna, a panonia potpuno. Dva nula za panoniu!

Dragoslav Ivanisevic
Porfesor Dragoslav Ivanišević s Instituta u Sremskim Karlovcima radio je nastanku sorte panonia

Na Institutu su mi pokzali ogledne vinograde gde su gajili desetine sorti bez ikakve zaštite. Bila je to 2010. godina, nesrećna baš kao i ona 2014. kada je vode bilo do grla! Pomor u svim redovima, a panonia zelena, puna krošnja. Ali, jedno je ogledna parcela, a drugo proizvodnja. Pitah ih za nekoga ko gaji panoniu komercijalno i poslaše me u Temerin.

Dr Laszlo Dujmović, vlasnik vinarije Vindulo, gaji sve sorte koje su stvorene u Sremskim Karlovcima. Izuzetan čovek, željan da pomogne i uputi, da podeli iskustva i znanje. Izabrao sam jedan od retkih dana te godine bez kiše u avgustu da ga posetim. Sedimo ispod trema na klupama, a oko nas sve žuto, kao da je oktobar. Samo parcela sa panoniom zelena. Doduše, njegova panonia bila je drugačija od one s instituta, malo više mirisna, malo manje gusta, ali svejedno moćna. Odluka je palam, zasadiću panoniu!

Osam godina kasnije, iako je morava u međuvremenu postala popularnija i mnogo se lakše prodaje, nisam se pokajao. Panoniu sam gusto sadio, 1,80 x 0,90, ili punih 6.200 čokota po hektaru (zbog čega nisam dobio subvencije). Lastari su pravi i ne skraćujem ih, već ih uvijam oko gornje žice. Zaperaka gotovo da nema, a i kad ih ima kratki su i ne skidam ih. Ne skidam listove, nema potrebe – krošnja je prozračna, osunčana sve do sredine, suši se za čas. Grozdovi su rastresiti pa se i oni brzo suše.

panonia 2013 07 31 13.04.54Panonia je zahvalna i otporna sorta u vinogradu

Prinos kontrolišem brojem rodnih okaca, a ne skidanjem grozdova, pa izađe na pet-šest tona po hektaru. Dakle, sem početnog vezivanja u Smart-Dyson oblik i kasnijeg uvijanja lastara oko gornje žice i berbe, drugog posla nema. Ne okopavam, ne đubrim. Svaki drugi red se redovno kosi na kratko, a oni naizmenični ostavljaju da rastu do pojasa. U njima je neka žitarica i leguminoza (raž/grahorica, ječam/stočni grašak, itd...) Iduće godine obratno. Od prskanja radim bakar/sumpor u proleće i sumpor pred cvetanje, u koncentraciji koja je samo jedna četvrtina od uobičajene. Nije da treba, ali nisam se još uvek potpuno opustio. Pri ovakvom režimu imam idealan odnos težine krošnja/rod od 1:8.

Panonia sazreva od sredine avgusta do prve nedelje septembra, ako je berete kao ja na 22 Briksa. Pri tome ima 8-9 grama kiselina i do 24 grama ekstrata. Omaklo mi se 2016. pa sam je brao malo kasnije, na 24 Briksa. I dalje je imala sedam grama kiselina. Čudo od sorte!

etiketa cilibar 560x770Organsko vino Ćilibar jedno je od svega nekoliko vina napravljenih od sorte panonia u svetu

A sad, vino. U rukama nekog majstora davno bi bilo najbolje belo vino Srbije. Kod mene, kako stičem iskustvo tako je sve bolja. Ona iz berbe 2015. bila je prosečna, 2016. vrlo dobra, čak ju je i autor sorte profesor Cindrić pohvalio kad je probao vino u povodu 70 godina postojanja Instituta. A sad ova iz 2017. godine obećava da konačno bude vrhunska (puj, puj da je ne ureknem). Za razliku od prethodnih godina ima fantastičan voćni miris, puna je u ustima i ima dugu završnicu. Biće premijera na Salonu vina u Kragujevcu u martu, pa dođite da sami ocenite.

U proizvodnji, jedina mana je što šira brzo oksidiše. U organskoj proizvodnji količina dozvoljenog sumpora je minimalna, a pošto mi treba kod flaširanja, kod muljanja se radi pod gasom da se spreči oksidacija. To je malo zahtevno u garažnoj vinariji, ali snađemo se.

Za sada, koliko znam, osim nas i Vindula, od panonie vino komercijalno pravi još samo vinarija Čaša vina i priča. Šteta, sorta zaista ima ogroman potencijal u kvalitetu, laka je za gajenje, a na tržištu ima mesta.

Uostalom, kome treba još jedan sovinjon iz Srbije?

P.S. Iako se svetska ekonomija u međuvremenu oporavila i ponovo ima tuđih para za upravljanje, ostajem vinogradar/vinar i planiram novu avanturu sa novom karlovačkom sortom dionis.

Više iz ove kategorije « Rinfuse or refuse Mladi i vino »
nazad na vrh

Kupovina na vino.rs

Pitajte somelijera

  • Ukoliko imate pitanja u vezi izbora vina ili ostalih artikala u online prodavnici Vino.rs nudimo vam stručnu pomoć naših somelijera. Pitanja možete postaviti pozivom na telefon 064 111 8279 ili slanjem na mail adresu i naslovite sa PITAJTE SOMELIJERA! Odgovor će te dobiti u roku od jednog radnog dana.

Izbor iz prodavnice

Preporuka

Veoma je važno da dobro pročitate „Uslove kupovine” i imate ih u vidu prilikom ostvarivanja svojih porudžbina. Na ovaj način se od zloupotreba štite prava svih učesnika u procesu kupoprodaje te Vas molimo da prihvatite ove mere predostrožnosti kao obostranu zaštitu u procesu.

vino-rs logo beli
  • VINO.RS doo
  • Jurija Gagarina 57/1a
  • 11070 N. Beograd
  • PIB: 107512643
  • Matični broj: 20818476
  • Žiro-račun: 340-11007337-17
  • Mail [email protected]
  • Telefon: 064 111 8279

O nama