Mala istorija pampura

Mala istorija pampura

Kratko i voluntarističko, budući da je obavljeno na Google translate, istraživanje porekla reči pluta pokazalo je da se ovaj izraz koristi jedino na ex-Yu prostorima, ali i u Bugarskoj i Rumuniji. Uopšte ne liči na cork, kork, corcho... ili kako već  koru hrasta plutnjaka zovu na raznim jezicima.

Prva je pomisao da izraz odomaćen na poznatim prostorima potiče od toga što pluta – pluta na površini vode. Što su od vajkada znali mediteranski ribari, koristeći komade plute kao plovke koji su održavali krajeve mreža na morskoj površini. No, ostavimo lingvistima da se zabavljaju pitanjem da li je imenica starija od glagola ili obrnuto, tek, osnovne karakteristike plute – laka je, elastična, čista, nepropusna, otporna na promene temperature, nije podložna truljenju – još od davnina su je kvalifikovale kao idealan zatvarač posuda sa vinom.

 cork 2 1500x630

Danas znamo da je plutani zapušač korišćen i u starom Egiptu, Grčkoj i Rimu. O pluti i njenim primenama piše Plinije, u svom „Poznavanju prirode“, početkom nove ere. Plutane zapušače pronalazimo i u Homerovoj „Odiseji“, gde se Odisej žali na rimsku zaptivku za amfore, koja je „propustila dim u vino“?! Ovde je potrebno napomenuti da Grci koriste istu reč za koru i samo drvo, φελλοσ, tako da je nejasno čime su tačno bile zapušene sporne Odisejeve amfore.

Kako bilo, antička upotreba zapušača od plute u Srednjem veku je nekako iščilela. Na slikama iz tog doba možemo primetiti tkaninu naguranu u otvore posuda za vino, ili jednostavno otvore povezane krpom. Korišćena je i koža, vosak... Pluta počinje ponovo da se pominje tek sredinom XVI veka, ali kao materijal za pravljenje donjih delova obuće i slične namene. Legenda kaže da je za prvi savremeni zapušač od plute zaslužan izvesni benediktanski kaluđer Dom Perinjon – ovo ime zvuči poznato – u okviru svojih, takođe legendarnih eksperimenata sa penušavim vinom.

champagne 

Nešto bolje dokumentovani engleski izvori iz tog perioda pominju korišćenje plutanog čepa u proizvodnji penušave medovine?! Multipotentni Sir Kenelm Digbi, koji je vinopije zadužio prvom savremenom vinskom bocom, zapisuje recepturu: „... ako medovinu planirate da pijete uskoro, napunite bocu do vrha, pampur natrljajte kvascem i utisnite ga tako da dodiruje površinu medovine i za tri-četiri dana dobićete savršenu...“ Savršenu eksploziju, mislimo se mi, kad krene sekundarna fermentacija. Negde u isto vreme, i u Nemačkoj se već koriste čepovi od plute, ali ne za vinske boce, već za apotekarske bočice i posude.

U Šekspirovoj romantičnoj komediji „Kako vam drago“, napisanoj negde na prelomu XVI i XVII veka, pluta se po prvi put pojavljuje sa značenjem zapušač! „I pray thee, take the cork out of thy mouth, that I may drink thy tidings“, viče nestrpljiva Rozalinda, što bi u veoma slobodnom prevodu bilo „Aman, vadi taj pampur iz usta da čujem novosti!“

Istoriju pišu pobednici, pa se iz današnje internet-vizure to odnosi i na plutani čep. Međutim, između redova istorijskih izvora iz XVII i XVIII veka provejava da do trajnog „sljubljivanja“ vinske boce i pampura nije došlo baš na prvi pogled. Gotovo dvesta godina konkurenciju pampuru pravio je zapušač od brušenog stakla. „Konzervativci“ su se upinjali da dokažu kako se ogromne količine vina potpuno upropaste neispravnim čepovima, što je, doduše, mogla biti i istina. Sa druge strane, budući da boce nisu bile standardizovane, već kako duvaču stakla ispadnu, svaki stakleni zapušač brusio se posebno, za konkretnu flašu, što je moralo biti veoma skupo. Čak i kada bi stakleni zapušač savršeno zaptivao grlić, često ga je bilo nemoguće izvaditi bez destrukcije flaše.

vino rs pampuri 

Početkom XIX veka, sve negde do 1825, najluksuznije boce i dalje su se radile sa staklenim zatvaračima. Neka vina Château Lafite iz 1820. i 1825. imala su upravo takve zatvarače. Zanimljivo je da, iako nijedna od ovih boca više ne postoji, Château Lafite još uvek poseduje nekoliko boca iz 1797. - sa pampurom!

Kakogod, tek u prvoj polovini XIX veka može se govoriti o nekakvoj organizovanoj i manje-više standardizovanoj proceduri za guljenje hrasta plutnjaka i proizvodnju čepova, neuporedivo sigurnijih od onih na koje se žalio Odisej.

A gde je čep tu je i vadičep. Nažalost, istoriji vadičepova ne možemo posvetiti dužnu pažnju jer su izvori retki i šturi. Prvo pominjanje vadičepa u literaturi datira tek s kraja XVII veka, gde je opisan kao „čelični crv za izvlačenje čepa iz boce“. „Čelični crv“ je zapravo bio korišćen i decenijama ranije, ali za vađenje metaka i punjenja zaglavljenih u vatrenom oružju, ali kada je patent tačno preslikan i na vadičep - nije poznato.

 mixed antique corkscrews

„London Spy“, knjižica iz 1700. godine jednog londonskog krčmara, u kojoj su zabeleženi običaji toga vremena, opisuje situaciju u kojoj je čep u jednoj boci klareta bio toliko duboko utisnut da se nikako nije mogao izvaditi prstima. Svi pokušaji zainteresovanih vinopija su se izjalovili, da bi konačno jedan od gostiju iz džepa izvukao molitvenik, nekakve papiriće, sitniš... i konačno, slavodobitno, vadičep. I naravno sa lakoćom otvorio bocu, na radost prisutnih. Ne i jedinog kvekera među njima, koji se pobunio da su molitvenik i vadičep neprilično društvo u istom džepu.

Odgovorom ponosnog vlasnika „čeličnog crva“ završićemo i ovu malu istoriju: „Budući da vera daje utehu duši, a vino, u umerenim količinama, čuva zdravlje tela, zašto ne bi knjiga koja podučava jednome i spravica koja otvara put ka drugome zajedno doprinosile tome da duša i telo žive u savršenom skladu?“

Mislite o tome sledeći put kad izađete u provod bez vadičepa u džepu. Ili molitvenika.

nazad na vrh

Kupovina na vino.rs

Pitajte somelijera

  • Ukoliko imate pitanja u vezi izbora vina ili ostalih artikala u online prodavnici Vino.rs nudimo vam stručnu pomoć naših somelijera. Pitanja možete postaviti pozivom na telefon 064 111 8279 ili slanjem na mail adresu i naslovite sa PITAJTE SOMELIJERA! Odgovor će te dobiti u roku od jednog radnog dana.

Izbor iz prodavnice

Preporuka

Veoma je važno da dobro pročitate „Uslove kupovine” i imate ih u vidu prilikom ostvarivanja svojih porudžbina. Na ovaj način se od zloupotreba štite prava svih učesnika u procesu kupoprodaje te Vas molimo da prihvatite ove mere predostrožnosti kao obostranu zaštitu u procesu.

vino-rs logo beli
  • VINO.RS doo
  • Jurija Gagarina 57/1a
  • 11070 N. Beograd
  • PIB: 107512643
  • Matični broj: 20818476
  • Žiro-račun: 340-11007337-17
  • Mail [email protected]
  • Telefon: 064 111 8279

O nama