Regioni

Crna gora

 




Pogledajte Tur du vin - Crna Gora na uvećanoj mapi


OVAJ REGION najbolje je upoznati preteći vinske puteve kojima se sve ozbiljnije hodi, idejno i praktično kao "ne-samo dopunskim vidom" turizma. Predstavnici Sekretarijata za razvoj preduzetništva Podgorice, gradskih opština Tuzi i Golubovci i udruženja poljoprivrednih proizvođača dogovorili su se da što bolje iskoriste mogućnosti koje im se nude na osnovu agrobudžeta od oko 19 miliona evra na nivou republike. Urađeno je idejno rešenje o turističkoj signalizaciji vinogradarskih podruma za područja Podgorice, Danilovgrada, Cetinja, Bara i Ulcinja, a turističko-informacione table označavaće odredište, odnosno objekate od značaja za turistički vinski put i biti istaknute ispred registrovanih podruma.

VIRPAZAR

U selima ušuškanim u priobalju Skadarskog jezera, rasutim po padinama visokih kraških planina, možete doživeti jedinstven dodir sa prirodom. U varošici Virpazar postojaće vinoteka, a podrumi oko Skadarskog jezera biće povezani obeleženim stazama. Ako se krene vinskim putem, stiže se do crmničkog sela Godinje i letnjikovca dinastije Balšića iz 15. veka. U Godinju se još zadržala stara autohtona loza koja daje manji prinos, ali izuzetan kvalitet grožđa - 70 odsto je “vranac”, a ostalo “kratošija” i “lisičina”.

- Za kvalitetno vino, kaže lokalni proizvođač Leković iz čuvene familije uzgajivača loze, grožđe je najbolje ubrati između 10. i 20. septembra, a onda se selektira. Zdravo ide u posebne sudove - badanje i stoji 5-7 dana. Posle toga je mečenje nogama, pa vrenje, posle kog' se vino pretače u burad koja treba da budu od murve, duba ili bagrema gde će dva meseca da zri.

Uz vino iz svojih podruma domaćini nude vrhunsko sveže povrće i voće, domaći sir & pršut sušen na dimu bukovog drveta, specijalitete od kozjeg mesa, šarana (krapa) na više načina i naravno - jagnjetinu pod sačem.

ĆEMOVSKO POLJE

jedan od najvećih vinograda u Evropi

Plantaže nude turističkim grupama od 10 i više ljudi sopstveni vinski put: obilazak vinograda Ćemovsko polje, jedinstvenog u svetu i najvećeg u ovom delu Evrope, posete podrumima, degustaciju vina i ručak u jednom od restorana kompanije. Postoje tri varijante koje uključuju obilazak podruma "Ćemovsko polje", vinograda sa kratkim zadržavanjem na vidikovcu, podruma Šipčanik uz probanje vina iz drvenog suda, podruma Lješko polje sa degustacijom pet vina i obavezan ručak. U zavisnosti od restorana u kome se jede, "paket" staje 20 - 35 € po osobi i traje 5 - 6 časova.

 

Bosna i Hercegovina

U SMERU zapad - jugoistok, planinskim vrhovima kao Kineskim zidom odeljene od slanih jadranskih vetrova, protežu se vinogradarske regije Hercegovine, najvećeg Hercegovačko-neretvanskog kantona, onog Zapadno-hercegovačkog i konačno Općine Trebinje. Zašto ne govorimo o vinskim regionima BiH? Jednostavno, statistički gledano, do 1990. godine u ovoj Republici je pod vinogradima bio 5.781 hektar površine, od toga, u Hercegovini - 98,4 %!

kameniJedinstvena ljuto-kamenita podloga i veliki broj pakleno toplih dana sa loše raspoređenim padavinama uslovili su da Hercegovina "priljubi" dve plemenite sorte grožđa - blatinu i žilavku sa odnosom crno : belo = 30% : 70%.

Ali ni "korov" nije za potcenjivanje: uz žilavku se obično gaji oko 10% bene, veoma otporne na plamenjaču i pepelnicu ili krkošije, sa anomalijama u građi cveta, pomalo razmaženu jer traži plodnije tle ali tako izvrsnu u kombinovanju. Gle, pa i izdašna smederevka je tu našla svoje mesto, baš kao i šardone, ne toliko zbog pomodnosti koliko otpornosti na sivu plesan;

Uz blatinu se opet "šlepuju" pojedini belosvetski aduti poput merloa i kaberne sovinjona, ali čini se da su uzgajivači ipak radiji da u vinograd puste vranac i nešto tradicije u vidu kambuša i plavca malog. Plavca ima nešto malo i otporan je na bolesti, a kambuša jer posebno cenjena pošto poput sipe boji vino u kombinacijama izuzetno tamnim sokom. Nije preterano kvalitetna ali daje bogat rod;

Srednjevekovna Bosna je bila izuzetno razvijena vinogradarsko-vinarska zemlja i gotovo da nije bilo velikaške porodice bez čuvenog vinograda, ali se dolaskom Islama ova grana industrije prvo se lagano, a potom u potpunosti gasi u XVIII veku, kako bi ponovo buknula i postala značajan izvor državnog budžeta do kraja narednog veka.

kameno-vinoDanas je ovaj region, osim po dosta ujednačenom kvalitetu, čuven po veličanstvenoj plantaži Blizanci između Čitluka i Mostara gde na gotovo 100 hektara žilavka pobeđuje zdrav razum obzirom da je 70% podloge čist krečnjak. Kamena pustinja je uz pomoć nauke i tehnike, te sistema navodnjavanja "kap po kap" pretvorena u inkubator koji daje oko 10 tona ploda za vrhunsko "kameno vino" sa visokim sadržajem prirodnog šećera. Na jugo-istočnim granicama i Trebišnjici podrum Vukoje ali i vina iz podruma manastira Tvrdoš odavno na sebe privlače oreol slave šire od granica BiH.

tvrdosUz podsećanje da su vina iz grandioznog kombinata Hepok svojevremeno bila osnovna podloga svih svetkovina u bivšoj SFRJ, a da je sve veći broj proizvođača koji se interesuju za savrmene tehnologije uz očuvanje tradicije, zaključićemo da na ovim prostorima tek sledi pravo dokazivanje, ono na svetskom nivou!

tvrdos1

 



Pogledaj Tour du Vin - BiH na većoj mapi


Vinski putevi Hercegovine

Vinari i vinogradari Hercegovine, blatinu i žilavku žive kao blagodat, prokletstvo, kao usud. Ove dve jedinstvene sorte, zaštitni su znak, brend, ali istovremeno i neka vrsta "ograničenja", jer na kršu, pa i golom krečnjaku kao da ništa drugo ne uspeva. Bar ne tako veličanstveno kao ova crveno-bela koalicija. Baš takva je i istorija vinarstva u ovim krajevima gde podrazumevamo i čitavu Bosnu, duga 2,2 milenijuma, puna vrtoglavih uspona i totalnih padova. Nakon što je u srednjem veku gotovo svako gazdinstvo imalo svoj vinograd, dolaskom Turaka ova grana privrede prvo zamire a potom se u potpunosti gasi. Ratovi ne prestaju, pa vinogradari umesto čokota grle sablje i kremenjače. Razmažena lozica čeka neka bolja vremena i "vinska zemlja bez vina" traje sve do sredine XIX veka otkad kreće uzlet koji će rezultirati značajnim izvoznim rezultatima na ulasku u "novo doba" a svest ljudi o značaju vitikulture postaće transparentna osnivanjem vinskog muzeja kakav je onaj u Čitluku ili očuvani podrum u Lastvi odakle su se krajem XIX veka vina slala na Bečki dvor.

Danas vinarstvo u Hercegovini vode neki vredni i mudri ljudi, gotovo da nema podruma koji u sastavu ne sadrži degustacione i smeštajne kapacitete, zanimljivu priču, odgovarajuću manifestaciju i gastronomsku ponudu. Možemo slobodno reći, vinska cesta od Trebišnjice do Neretve izvanredno je organizovana i predstavljena u regionu, u elektronskom (vinskacesta.ba/wineroute.ba) i štampanom obliku. Naravno, u svakoj od pomenutih regija postoji još veliki broj vinara koji traže svoje mesto, a mi ćemo pomenuti one navedene u dvojezičnoj brošuri izdavača Turističke zajednice HNK.

Podrum Begić
Prolog 38, Ljubuški
039 847084
vino: žilavka, plavac mali na ukupno 2 Ha
kapaciteti: kušaonica 50 osoba, restoran, prodavnica, smeštaj do 25 osoba

Hepok
Stjepana Radića bb, Ljubuški
039 830 791
vino: blatina, merlo, žilavka na 150 Ha
kapaciteti: kušaonica 20 osoba, prodavica
www.hepok.com

Vinarija Škegro
Radišići 13, Ljubuški
039 832900
vino: crni & bijeli krš
kapaciteti: kušaonica 20 osoba, prodavnica

Obiteljski podrum Sušac - Cerno
Cerno bb, Ljubuški
039 849032
vino: blatina, žilavka na 1,5 Ha
kapaciteti: kušaonica 30 osoba, prodavnica

AG Međugorje (Grgo Vasilj)
88266 Međugorje
036 651 210
vino: žilavka, blatina, carska blatina barique na 2 Ha
kapaciteti: kušaonica i smeštaj za 35 osoba, prodavnica, restoran
www.vinoag.com

Hercegovina produkt - Čitluk(Vlatko & Dobrosav Barbarić)
Gospodarska zona, Čitluk
036 650 980
vino: žilavka, blatina (zlatna dolina), bećar crni, bijeli, ružica (stona vina) na 200 Ha
kapaciteti: kušaonica 100 osoba, restoran, prodavnica

Obiteljski podrum - Brkić
Kralja Tvrtka 9, Čitluk
036 640 192
vino: žilavka, blatina, barique, sur lie (australijska metoda) na 0,5Ha, plus kooperanti
kapaciteti: kušaonica 30 osoba, restoran, prodavnica

Podrumi Andrija(Miroslav Ćorić)
Paoča, Čitluk
036 644102
vino: žilavka, blatina Andrija, barique, rose barique na 80 Ha
kapaciteti: kušaonica 60 osoba, smeštaj, restoran, prodavnica
www.podrumiandrija.com

Pur Martin Buntić
Miletina, Međugorje
036 651138
vino: blatina, žilavka, blatina barique na 1,5 Ha
kapaciteti: kušaonica 50 osoba, smeštaj, restoran, prodavnica
www.obzor.medjugorje.tel.net.ba

Monako 2000 d.o.o. (Vlado Ostojić)
Potpolje 51, Čitluk
036 642161
vino: blatina, žilavka (barique) na 3 Ha
kapaciteti: kušaonica 30 osoba, smeštaj 4 osobe, restoran, prodavnica
www.monako2000-ostojic.tripod.com

Podrum obitelji Prskalo - Paoča
Paoča bb, Čitluk
036 329 264
vino: žilavka, blatina Paoča na 1,2 Ha
kapaciteti: kušaonica 15 osoba, prodavnica

Vitai(Anđa & Sanja Juričić)
Padalovina bb, Čitluk
036 642 893
vino: Gangaš bijeli i crni, barique i Gangaš pjenušac na 2Ha
kapaciteti: kušaonica 20 osoba, prodavnica

Podrum - Sivrić (Veselko Sivrić)
Međugorje
036 651106
vino: Međugorska blatina, žilavka, Ruža, Florija na 1,5Ha
kapaciteti: kušaonica 50-60 osoba, smeštaj 72 kreveta, hrastova šuma, parking, restoran 70 osoba, prodavnica
www.sivric.net

Vinarija Stankela d.o.o.(Stanko Vasilj)
Vasilji bb, Međugorje
036 651042
vino: žilavka, blatina na 2 Ha
kapaciteti: kušaonica i smeštaj 90 osoba, restoran, prodavnica
www.international-medjugorje.com

Obiteljski podrum Žarko Stojić - Matić
Donji Hamzići, Čerin - Čitluk
036 562 123
vino: žilavka, blatina, cabernet sauvignon (barique), chardonnay na 2 Ha, plus otkup
kapaciteti: kušaonica 50 osoba, prodavnica

„Vinarija Čitluk” Čitluk (Tihomir Prusina)
Kralja Tomislava 28, Čitluk
036 642232
vino: Kameno, Tvrtko, žilavka, blatina, vranac, stona vina Hercgovačko i Čitlučko bijelo, ružica, Čitlučko crno na 400 Ha
kapaciteti: kušaonica 100 osoba, prodavnica
www.hercegovinavino.com

Aluminij d.d.
Bačevići bb, Mostar
036 375369
vino: žilavka, blatina na 15 Ha
kapaciteti: kušaonica 50 osoba, smeštaj, restoran, prodavnica
www.aluminij.ba

Obiteljski podrum Rozić(Zdravko Rozić)
Selišta bb, Kruševo, Mostar
036 486 286
vino: Misno vino žilavka, blatina na 2 Ha
kapaciteti: kušaonica 20 osoba, prodavnica

Podrum Rebac(Gordan Rebac)
Trebižat, Čapljina
036 805404
vino: žilavka, blatina, chardonnay na 2 Ha
kapaciteti: kušaonica 30-50 osoba, prodavnica

VIno Domanovići(Ivan Zadro)
Domanovići bb, Domanovići
036 822310
vino: žilavka, blatina i cabernet sauvignon barique, vranac, rose na 120 Ha
kapaciteti: kušaonica 50 osoba, prodavnica

„Stolački podrumi” d.o.o.(Andrija Raguž)
ulica Hrvatskih branitelja bb, Stolac
036 853143
vino: žilavka izborna berba, samotok bijeli i dalmatino crni na 140 Ha
kapaciteti: kušaonica 50 osoba, smeštaj, prodavnica

Podrum "Vukoje" - Trebinje (Obren - Zoran Vukoje)
Mirna 28, Trebinje
059 270370
vino: (vranac, žilavka, chardonnay) Vukoje na 5 Ha
kapaciteti: kušaonica 60 osoba, smeštaj 40 osoba, restoran, prodavnica
www.podrum-vukoje.com

Manastir Tvrdoš
059 220267
kapaciteti: kušaonica i poseta manastiru
www.trebinje.rs.ba

Slovenija

POSTOJE indicije da su prva vina u Sloveniji iscedili Kelti daleko pre Rimljana koji su to isto radili na vinogorjima Francuske, Španije ili Nemačke. Danas ovde postoji gotovo neverovatan broj od 40.000 vinarija koje proizvedu više od milion hektolitara, uglavnom belih i to skoro sve PQW (premium quality wine) - vrhunskih vina! Konkretno, Slovenci svoja vina dele na namizna (stona), deželna ili PGO (vina sa geografskim poreklom), kakovostna (kvalitetna) i već pomenuta najcenjenija - vrhunska vina. A svo to blago dolazi iz tri jasno definisane regije: Primorje, Posavina i Podravina.

Primorje je najpoznatiji region podeljen u četiri oblasti: Goriška Brda su pod uticajem bliske italijanske vinske priče prva krenula u osvajanje zvaničnih i u svetu priznatih oznaka kvaliteta. Vinarije su posebno ponosne na zaštitni znak slovenačkog vinoustrojstva takozvanu Rebulu, ali ništa slabiji nisu ni Merlot, Cabernet Sauvignon, Chardonnay, Sauvignon Blanc, Pinot Gris (Sivi Pinot), Pinot Noir (Modri Pinot), Refosco (Refošk) i Friulano; Koper, najtopliji od svih, rađa blagotvorne izdanke Refosca i Malvazije; Kras u blizini Trsta je poznat po Teranu dobijenom iz sorte Refosco, koja odlično uspeva na crvenici prepunoj rude gvožđa što mu daje sve one snažne i robusne atribute; Vipava je slavna po svojim iskričavim laganim belim vincima od sorti Pinela i Zelen; Pored pomenutih još neka grožđa uspevaju u ovom regionu: Barbera, Beli Pinot (Beli Burgundac), Cabernet Franc, Cipro, Glera, Klarnica, Laški Rizling, Maločrn, Rumeni Muškat, Syrah i Vitovska Grganja.

Posavina jedina daje više crnih nego belih vina i takođe se deli na tri oblasti: Bizeljsko-Brežice je šansu prepoznalo u proizvodnji penušavih vina sa dosta kiseline od sorte Rumeni Plavec; Dolenjska nudi originalni trademark - Cviček (ili su ga zvali - ritoznojček, pošto se od prekomerne upotrebe dobro oznoji donji deo leđa), koji je dugi niz godina važio kao kmetsko vino i bio doslovno potkusurivan. U ovoj podregiji značajni su Kraljevina i Žametovka; Bela Krajina daje dobru crvenicu od sorte Modra Frankinja i Rumeni Muškat. Preostale sorte regije su: Beli Pinot, Cabernet Sauvignon, Chardonnay, Gamay, Modri Pinot, Neuburger, Ranina, Rdeča Zlahtnina, Renski Rizling, Šentlovrenka, Šipon, Sivi Pinot, Traminec i Zweigelt.

Podravina je najveći region podeljen u čak 7 oblasti: Radgona-Kapela je iznedrila prvu peninu koristeći tada inovativan metod šampanjizacije daleke 1852. godine; Ljutomer-Ormož se dići seocetom Jeruzalem poznatom po vinu dobijenom od sorte Dišeči Traminec i Ranina; Maribor je treća po količini proizvedenog vina značajna oblast, dok preostale: Haloze, Prekmurje, Srednje Slovenske Gorice i Šmarje-Virštanj sve što prozvedu same i - popiju! Gotovo 100% ovdašnjih vina su bela, a preostale sorte koje se uzgajaju su: Chasselas, Gamay, Kerner, Kraljevina, Muškat Otonel, Portugalka, Ranfol, Rizvanec, Rumeni Muškat, Zeleni Silvanec, Zlahtnina i Zweigelt.

 




View Tour du vin - Slovenija in a larger map



SAD već daleke 1992. godine, slovenačka je ekonomska politika dokazala da vidi dalje i bolje u budućnost od ostalih ex-yu republika. Da će vino postati nerazdvojni deo „ bilo je jasno čim je Ministarstvo zemljoradnje šumarstva i prehrane obelodanilo „vaspostavljanje” 20 vinskih puteva u tri vinorodna slovenačka regiona. Neke od ovih „cesti” su u potpunosti zaživele i predstavljaju značajan doprinos rastu i razvoju privrede pod Triglavom, a neke još uvek čekaju povoljne vetrove i sazrevanje ne samo grožđa, već i poslovne svesti vinara pa se pretpostavlja da seosko-komercijalni potencijal Dežele i dalje nije maksimalno iskorišćen. Ovi vinski putevi najčešće nose naziv vinskog regiona, a povezuju ih sjajna vina, originalni kulinarski recepti sa kojima se uparuju, ali i brojni kulturni i duhovni spomenici koji ove prirodno izuzetno bogate regione specifikuju.

slovenia-vine-roads

Podravina

Na krajnjem istoku Slovenije koji je sav ispresecan brojnim vinskim putevima je Sanjivi istočni vinski put sa svojim aromatičnim belim vinima, a prema zapadu se nižu Lendava koja ima dosta sličnosti sa susednim  Prekomurjem i Goričkim vinskim putem. Ovi putevi se diče belim sortama kao što su italian riesling, chardonnay, sauvignon, rhine riesling, pinot blanc i gris, traminer, muscatel, ali ima i crvenih sorti poput pinot noir, blue franconian, zweigelt, pa čak i cabernet sauvignona. Vinorodna područja Srednje slovenske gorice diče se Haloze, Ptuj, Ormož, Jeruzalem i Kapela vinskim putevima, kao i svojim belim stirian vinima uz nešto malo pinot noira i plavog franconiana. Iako je ovo domovina izvanrednog rajnskog rizlinga, obavezno potražiti mladi Šipon čiji je kvalitet nadaleko poznat, kao i Radgonske ranine dok italijanski rizling ima jak „cug" na jabuku. Posebno je zanimljiv podrum u Ptuju, najstariji u Sloveniji. Datira iz Srednjeg veka, kao deo jednog manastira, a sadrži arhivu vina od 1917. godine (izuzev par berbi tokom II svetskog rata). Posebna poslastica je mestašce Jeruzalem sa malenom crkvicom i gigantskim podrumom. Gornja Radgona, poznata po sajmu vina i hrane nudi prvo slovenačko penušavo vino koje datira iz 1852. godine, odličan traminac i lokalnu kupažu Janževec. U mestu Janžev vrh, popsetioci mogu videti jednu od najvećih drvenih vinskih presa u Sloveniji. Podravina nudi i vinske rute Maribor, Podpohorje i Pesnica prema austrijskoj granici. Kraj Maribora su najstariji, 4-vekovni vinogradi, a u centru grada jedan od najvećih podruma u Evropi sa podzemnim hodnicima dužine 3 kilometra.

slovenia-v-r

Posavina

Na granici sa Posavinom je Virštajn u dolini Sutle gde se gaje osvežavajuća bela i aromatična crna vina a sledeća vinska tura nosi naziv - Rogaška, i pored odličnog vina i mineralnih izvora poznata je po proizvodnji čaša za vino. U neposrednoj blizini nalazi se Donačka gora, a južnije u Posavini - Bizeljsko, Dolenjska i Bela krajina. Dok u Bizeljskoj vladaju blue franconian i pinot noir, u Dolenjskoj je to „cviček", blend franconiana i zametne črnine. Muzej vitikulture i enoteku u Beloj krajini ne treba zaobići.

Primorska

Ova regija se posebno diči Vipavom kao jednom od najstarijih vinskih tura. Odavde potiče najstarija knjiga o bavljenju lozom („Vinoreja za Slovence", 1844.) sveštenika Matije Vrtovca. Gornji delovi ove ture nude zelen, pinelu, klarnicu, italian riesling, pinot blanc i gris, chardonnay i sauvignon, dok je najpoznatija mešavina - Vipavec, a donji, zaštitni znak ove regije - rebulu, točaj (Toccai Furlano) i muscatel ali se u poslednje vreme vinogradi totalno renoviraju evropskim sortama merloom, pino noarom, barberom, caberne sovinjonom i franom. Vinska tura Karst, u neposrednoj blizini, nudi čuveni kraški teran, vino dobijeno od grožđa sorte Refosco, kao i razne oblike malvazije. Od seoceta Črni Kal, pa prema moru započinje carstvo istarskih vinskih puteva i vina malvazije, šardonea, pino grisa i muskatela. Gotovo svaki podrum je i deo vinskog puta a sve te male vinare na neki način podstiče i objedinjuje veliki podrum Vinakoper.

Poslednji deo ove priče zadire duboko u Goriška brda i vinsku rutu Brici. Ovo je čarobna priča koja ne može da se prepriča, mora se doživeti i okusiti, uključujući zamak Bagueri, a svakako specifičnu rebulu i tokaj, ali i Pinot Blanc, Pinot Gris, Chardonnay i Sauvignon od belih vina i izvrsna crna - Merlot, Pinot Noir, Cabernet Franc, Cabernet Sauvignon i Shiraz.

 

Švajcarska

Vina u Švajcarskoj se proizvode sa oko 15.000 hektara vinograda, uglavnom zasađenih na zapadu i jugu zemlje, u kantonima: Ženeva, Nošatel, Ticina, Vale i Vod.
U vinogradima dominiraju crvene sorte (58%), a najzastupljenije su pino noar (30%) i bela sorta šasel (27%).
Proizvodnja vina, u zavisnosti od klimatskih faktora, kreće se tokom godine od 1,1 do 1,3 miliona hektolitara. Gotovo sve što proizvedu sami i popiju, tako da svega 2% švajcarskih vina ide u izvoz, uglavnom u Nemačku. 

Nemačka

OD PRILIČNO hladnog regiona ne može se u vinarstvu mnogo toga očekivati osim da odatle stignu najbolja bela na svetu pod nazivom Riesling! Okej, teško je reći koje je vino najbolje, ali da ova sveža, lagana vinca uzvišenih kiselina najbolje idu uz svaku klopu, čik neka to neko opovrgne. 

Mađarska

DA LI JE TOKAJAC (Tokay-Aszú) svoju svetsku prepoznatljivost stekao zahvaljujući Kralju Suncu ili je čarobni svet (zanemarimo socijalno-političku priču) Luja XIV sagrađen u izmaglici ovog pića koje je izrodilo čuvenu sentencu „vino kraljeva i kralj vina“? Ne znamo, ali je činjenica da je ovaj plod izuzetno otporan, ništa ga ne može iznenaditi pa ni uništiti. Botritis je za njega samo zgodna boleštinica od koje će iscrpsti sve pozitivne efekte, a pola veka komunističkog zanemarivanja proizvodnje i nacionalizacije vinograda tokom koje je forsiran kvantitet na uštrb kvaliteta, samo su ga ojačala u nastojanju da ponovo pokori evropske čulne nepčane ćelije. Što sve više uspeva. Ali, nije Tokaji sve što uspeva u plodnoj ravnici. Pored njegovih 10% zasada, na osvežavajućoj panonskoj klimi  u 20-ak regiona radi se Furmint, dobro belo ali i osnovni dodatak Tokaju.  Novi aduti su Hárslevelú, Olaszrizling (Welschriesling) i Irsai Oliver od koga se spravljaju fina suva vinca. Za belo su takođe zaduženi šardone, sovinjon blan, rizling i ovde vrlo kvalitetni Muscat. Od crnih možda je najvažniji Merlot, ali ima i domaćice -  Kadarka & Kékfrankos (mađarski sinonim za Blaufränkisch).

Pretplatite se na RSS feed

Kupovina na vino.rs

Pitajte somelijera

  • Ukoliko imate pitanja u vezi izbora vina ili ostalih artikala u online prodavnici Vino.rs nudimo vam stručnu pomoć naših somelijera. Pitanja možete postaviti pozivom na telefon 064 111 8279 ili slanjem na mail adresu i naslovite sa PITAJTE SOMELIJERA! Odgovor će te dobiti u roku od jednog radnog dana.

Izbor iz prodavnice

Preporuka

Veoma je važno da dobro pročitate „Uslove kupovine” i imate ih u vidu prilikom ostvarivanja svojih porudžbina. Na ovaj način se od zloupotreba štite prava svih učesnika u procesu kupoprodaje te Vas molimo da prihvatite ove mere predostrožnosti kao obostranu zaštitu u procesu.

vino-rs logo beli
  • VINO.RS doo
  • Jurija Gagarina 57/1a
  • 11070 N. Beograd
  • PIB: 107512643
  • Matični broj: 20818476
  • Žiro-račun: 340-11007337-17
  • Mail [email protected]
  • Telefon: 064 111 8279

O nama