Vrste vina

PODELA je mnogo. Prema sorti grožđa, regionima, proizvođaču, podrumu ili možda - ceni. Podela na vina „starog“ i „novog“ sveta je popularna. Jednostavno - novi svet su USA, Australia, N. Zeland, Južna Amerika i Afrika. Ali Južna Afrika pravi i vina u stilu „starog sveta“, pa i Amerika. „Old World“ vina su ona iz regiona koji poseduju vekovnu dokumentovanu vinsku produkciju. To je sve neko filosofiranje, preganjanje oko terminologije, terroira, tradicije i zakonodavstva. Sve u svemu, meni je nekako najnormalnija ona podela po izvornoj sirovini, čarobnoj, slatkoj kuglici što je u sebe upila sve iz dubine tla, visine atmosfere, tekućeg vodenog blaga i ljubavi i pažnje čoveka koji je odgaja. Grožđe daje vinu ukus i miris u najvećoj meri, pa tako ukoliko u najprepoznatljiviji vinograd na svetu posadite neku sortu koja se dotad tamo nije gajila, dobijeno vino niko neće moći da prepozna čak i ako bude tretirano od vinara koga svi somelijeri sveta poznaju. Znači, mi idemo u ovom smeru (pogledati meni levo):

Crvena (17)

Vino nastaje tako što se gnječi grožđe, a sok koji se dobija gnječenjem naziva se šira. U osnovi proizvodnje vina leži hemijski proces fermentacije, tokom kojeg, pod uticajem kvasaca u anaerobnim uslovima, dolazi do razlaganja različitih šećera do etanola. Proces vrenja ili fermetacije obično traje nekoliko nedelja, a posle toga vino se prečišćava i pretače u buriće ili bačve.

vrste-vina-crveno

Crveno i belo vino se dobijaju na gotovo identičan način.

Crveno vino predstavlja tip vina dobijenog od tamnih sorti grožđa. Stvarna boja vina varira u rasponu od intenzivno ljubičaste, tipične za mlada vina, preko crvene za zrela vina i braonkasto-crvene za starija.

Proces proizvodnje crvenog vina započinje fermentacijom grožđa, tokom koje mehurići oslobođenog ugljen dioksida izbacuju kožice ploda na površinu posude za vrenje (danas uglavnom čeličnih tankova) u kojoj se vrši fermentacija. Kožice je potrebno vratiti nazad iz dva razloga: jedan je boja i ukus, a drugi činjenica da ukoliko bi im se dozvolilo da se osuše na površini, postale bi pogodan medijum za razvoj mikroorganizama, pa i rizik za kontaminaciju smeše.

Idealna temperatura za fermentaciju crnog vina je 29-30° C.

Na kraju procesa fermentacije ćelije kvasca su mrtve. One postepeno padaju na dno i formiraju sediment.

Kvalitetno vino se prečišćava, tako da se sediment ukloni. To se radi dekantovanjem vina tako da talog ostane na dnu inicijalne posude. Po završenoj fermentaciji, pristupa se presovanju. Koriste se specijalne prese, za finija vina koristi se manji pritisak i obrnuto. Prvo vino koje se samo ocedi čuva se odvojeno od onog dobijenog pod pritiskom.

Najpoznatije vrste crvenih vina

Kaberne Sovinjon (fr. Cabernet Sauvignon) — Ovo je najpopularnije grožđe na svetu kad je proizvodnja crvenog vina u pitanju. Ima mala plavo-crna zrna sa debelom kožom, kasno olista i kasno sazreva.

Merlot ili Merlo (fr. Merlot) — Od ovog grožđa se pravi najskuplje crveno vino na svetu — Chateau Petrus. Sorta je originalno identifikovana u Bordou, ima velika zrna sa tankom kožom, a ukus ima tragove borovnice i mente.

Nebiolo (ital. Nebbiolo) — Daje vrlo kompleksna crvena vina, uspeva na krečnjačkom zemljištu, na većim visinama, najviše u severozapadnoj Italiji. Vrlo tamne boje, kasno sazreva. Nebbia na italijanskom znači magla.

Pino noar (fr. Pinot noir) — Od ovog grožđa se pravi čuveni burgundac. Uspeva na krečnjačkom zemljištu istočne Francuske. Ovo je „sveti gral“ proizvođača u mnogim zemljama. Ima tanku kožu crne boje i guste, guste grozdove. Pored Francuske, gaji se i u Australiji, na Novom Zelandu, u Južnoj Africi, Italiji, Rumuniji, SAD...

Sira ili Širaz (fr. Syrah ili Shiraz) — Drevno crno grožđe sa Srednjeg istoka. Gaji se na granitu, krečnjaku i pesku, a najzastupljenije je u dolini Rone (Francuska), u Kaliforniji i Australiji. Plavo-crne boje, ima mala zrna i debelu kožu. Relativno rano sazreva. Daje visoke prinose, pa proizvođači, ako žele viši kvalitet, moraju da ga kontrolišu i smanjuju.

Sanđoveze (ital. Sangiovese) — Ovo grožđe se gaji po celoj Italiji, kao i u Argentini i Kaliforniji. Raste na krečnjaku, ali i na glini, sporo i kasno sazreva, podložno je oksidaciji. Najbolja vrsta je sanđoveze pikolo.

Novi božole (fr. Beaujolais nouveau) — veoma mlado francusko vino koje se pije već šest nedelja nakon berbe. Nastalo je od sorte vinove loze božole.

Pogledaj članke...

Bela vina (15)

bela vina

Vino nastaje tako što se gnječi grožđe, a sok koji se dobija gnječenjem naziva se šira. U osnovi proizvodnje vina leži hemijski proces fermentacije, tokom kojeg, pod uticajem kvasaca u anaerobnim uslovima, dolazi do razlaganja različitih šećera do etanola. Proces vrenja ili fermetacije obično traje nekoliko nedelja, a posle toga vino se prečišćava i pretače u buriće ili bačve.

Crveno i belo vino se dobijaju na gotovo identičan način.

Belo vino nastaje fermentacijom soka grožđa, bez kože i peteljki. Fermentacija traje oko šest nedelja, a osnovni zahtev je da temperatura bude između 15 i 18 stepeni, jer se na višoj temperaturi gube aroma i svežina.

Boja belog vina kreće se u žutom spektru – od bledožute, preko slamnato-žute i zeleno-žute, do zlatno-žute.

Moguća je i proizvodnja belog vina od crnog grožđa. Takvo vino se naziva klaret (Claret) u Francuskoj ili Blank de Noar (Blanc de Noirs – šampanjac). Pošto crvena boja vina potiče iz kože grožđa, pri proizvodnji ovih vina se poseban akcenat stavlja na kvalitet grožđa i brzinu prerade, da bi se koža što pre odvojila od soka i izbeglo bojenje soka pigmentima iz kože.

Najpoznatije vrste belog vina

Šardone (fr. Chardonnay) — Verovatno najtraženije grožđe na svetu. Bolje uspeva na siromašnijem zemljištu, ali se prilagođava i drugim tipovima. Daje male grozdove tanke kože. Rano cveta i zri. Danas se gaji u svakoj zemlji u kojoj se pravi vino.

Šenin blan (fr. Chenin Blanc) — Koristi se za najraznovrsnija vina, daje obična i penušava, suva i slatka. Gaji se najviše u dolini Loare – jugozapadna Francuska, pa sve do Atlantika. Ima tanku kožu, kasno sazreva. Raste i u Južnoj Africi, Kaliforniji, Australiji i Novom Zelandu. Daje dugotrajna vina, ali i vina koja se odmah piju.

Crveni traminer ili Klevner (nem. Gewurztraminer ili Traminer) — Iako je plod žučkasto-roze boje, od njega s eprave suva i slatka bela vina, karakterističnog aromatičnog i začinjenog ukusa – gewurtz znači začin. Poreklom je iz Aldo Adiđe, italijanske pokrajine u kojoj se govori nemački. Gaji se i u Alzasu (Francuska, deo prema Nemačkoj), Austriji, Nemačkoj, Sloveniji, Mađarskoj, Češkoj, Slovačkoj, Rumuniji, ali i na drugom delu sveta – u Australiji i na Novom Zelandu.

Rizling (fr. Risling) — Ova sorta voli hladniju klimu. Ima bleda zrna sa mrljama i raste u malim grozdovima. Kasno cveta i zri. Daje vrhunska suva, poluslatka i slatka vina. Gaji se u Nemačkoj, Alzasu, Italiji, Australiji, SAD...

Sovinjon blan (fr. Sauvignon blanc) — Grožde doline Loare, raste na krečnjaku, pesku, šljunku. Kompaktni mali grozdovi tanke kože. Rano zri. Gaji se i u Italiji, Južnoj Africi, na Novom Zelandu, u Australiji, SAD...

Semilon (fr. Semillon) — Daje sjajna slatka vina i visoko kvalitetna suva. Ima velika zrna i tanku kožu. Traži specifične klimatske uslove. Raste u Bordou u Francuskoj, Čileu, Australiji, SAD, Južnoj Africi...

Pogledaj članke...

Rose (0)

Nedovršeno crno

vrste-vina-roze1TEHNIČKI posmatrano, da bi ste u buriću dobili ono što se odvajkada zove roze dovoljno je započeti pravljenje crvenog vina, a onda vešto i ničim izazvano prekinuti proces. Ali u PRAVOM TRENUTKU!

Rezultat tako neće biti polovičan "crnjak", već sasvim nov kvalitet koji je poslednjih decenija istina nešto izgubio na popularnosti u krugovima stručnjaka, ali zato dobio maksimalnu popularnost u japijevskim beskrajnim popodnevnim letnjim časovima posmatranja berzanskih rezultata na velikim monitorima.

Roze se znači najčešće dobija od sorti namenjenih crvenim vinima i to tako što se nakon presovanja sačeka da tečnost počne da akumulira one značajne atribute koji dolaze od kožice: boju i aromu, a onda se ta „igra“ prekida, vino prebacuje najčešće u čelične sudove i prelazi se na „belovinsku“ fazu fermentacije. Roze se pije mlad, hladan, svež i osvežavajuć sa ukusom jagoda ili malina. Nećete pogrešiti ukoliko poreklo ukazuje na jug Francuske, Španije, Italije ili Kalifornije. Najsorte su Grenache, Sangiovese i Nebbiolo, najregion je Tavel - dolina Rone. Ukoliko volite specifične ukuse, potražite pink varijetete koji su dušu dali za uklapanje sa hranom. Južna Francuska i Španija su postojbine ozbiljnijih suvih rozea, dok slađi napici stižu iz Kalifornije gde obavezno treba probati produkt belog Zinfandela.

Pogledaj članke...

Dezertna (5)

vrste-vina-dertno1PORTO, ŠERI, MADERA su takozvana „pojačana“ vina (alkohol od 16 do 24%). Izrazito ukusna, nakon što su prošla specifičan tretman „mučenja“, izlaganja visokoj temperaturi, ili mešanja sa drugim napicima, ova vina su praktično neuništiva. Mogu se nasuti u šolju i koristiti po potrebi, flaša gotovo da im i ne treba!

 

 

 

 

 

Pogledaj članke...

Specijalna vina

SPECIJALNA VINA su dosta slična portu ili šeriju, ali ipak veoma različita, pogotovo po osnovnoj karakteristici - ona nisu proizvod veštih vinadžija već prirode, tačnije blagorodne truleži, nešto nalik „smrdljivim sirevima“. Ko ih voli ne može bez njih, dok oni drugi zapušavaju nos.

Opširnije...

Šeri

LOŠ IZGOVOR doveo je do imena svetski poznatog napitka. Bezuspešni napori Britanaca da izgovore reč Jerez (de la Frontera), ime postojbine ovog vina na jugozapadu Španije, dali su trade mark napitku koji nastaje od specifičnih vrsta grožđa koje raste samo na ovom području: Palomino (95% grožđa u oblasti Jerez), Pedro Himenez i Muscat.

Opširnije...

Porto

PORTO se dobija dodavanjem brendija tokom fermentacije, bar su ga tako „otkrili“ englezi dodajući alkohol u vino da se na brodovima ne bi pokvarilo, pa je rezultat slast i visok postotak alkohola. Nastao u gradu Oporto (1670. godine), pravi porto mora da potiče iz poznatog područja. Koriste se razna grožđa, recimo Tinta Cao, Tinta Roriz i Tinta Barroca, ali obaveznu osnovu čini sitnozrni Touriga Nacional, izrazito crne kožice i ljubitelj velikih vrućina. Od različitih varijeteta najčešći su Ruby (sazreva u boci) i Tawny porto.

Opširnije...

Madera

MADERA čiji ukus pomalo podseća na pečeno voće je nastala slučajno u nekoj gusarskoj bajci, a sve pod uticajem toplote i ispravanja. Prema slatkoći, raspoznaju se Sercial, Verdelho (suva), i Bual i Malmsey (od malvazije) slatka, gde je ovaj poslednji varijetet najslađi, a razlike nastaju zahvaljujući vrsti grožđa koja se koristi. Postoje još dve veoma retke vrste, Tarrantez i Bastardo (boje mahagonija). Prema stilu razlikuju se Madere: trogodišnja; petogodišnja; desetogodišnja i Frasqueira (vintage Madera). Gotovo sva madera vina u početku su bela ali sazrevanjem dobijaju zlatnožutu boju.

Opširnije...

Frigidne carice u bundi od mehurića

Nije zlato sve što sija - izreka kao stvorena za najkontradiktornije piće od grožđa. Veoma jeftino, ili veoma skupo, nusprodukt ili ekonomska baza, komplikovano za proizvodnju ili apsolutno jednostavno. Uostalom, koliko vaših prijatelja mrzi, a koliko obožava penušavce? Najverovatnije - pola, pola! A tajna je u hladnoći. Jer, šampanjsko grožđe se gaji u hladnijim regionima gde zrno nikada ne dostigne potrebnu zrelost za proizvodnju klasičnog vina.

Champagne glasses

Čak i kad bi pokušali od takvog ploda nešto da napravite, teško da bi dobra pita ispala, pre nešto nalik na gadnu kiselicu. Ali, kad takav grozd pustite u tajanstveni i veoma složeni proces šampanizacije, od žabe dobićete princa. Naravno, posle mnogo, mnogo porođajnih muka. Ipak, ono što najpre treba o šampanjcu znati je - kakvi šampanjci postoje:

Extra Brut ili Brut Naturale - najsuvlji od svih suvih šampanjaca.

Brut (Dry) - pravi sin Šampanje, postojbine prvobitnog i najboljeg šampanjca. Ne sadrži ni zericu slatkosti (ali slasti ima na pregršti).

Extra Dry - srednje suvo; White Star firme Moet & Chandon je najprodavaniji šampanjac u SAD!

Sec - prvi nagoveštaji slatkoće.

Demi Sec - polu suv ili polu sladak? Ma, baš odgovarajuće sladak.

Doux - najslađe što se u Šampanji može naći, sa više od 5% šećera. Poznat i kao „bogat”, redak je i servira se kao originalni desert.

Champagne 02

Razbijanje iluzija

Šampanjac se dobija mešanjem Chardonnay, Pinot Noir i Pinot Meunier

Postoje dva načina dobijanja šampanjca a za oba je zajednički sadržilac - dvostruko vrenje:

Tradicionalan, kakvim se već tri veka dobija ovaj „carski napitak” za koji su čak i čaše morale poasebno da budu izmišljene. Druga fermentacija se odvija u svakoj pojedinačnoj boci, postupak traje godinama i jedini je legitiman u Francuskoj.

Charmat, jedan vek stara metoda kojom se štedi vreme (i novac). Druga fermentacija se obavlja u zatvorenim sudovima pod pritiskom a za proizvodnju „šarma” šampanjca se koriste jeftinije sorte vina (Chenin Blanc), za razliku od Pinot Noir i Chardonnay sorti od kojih se dobijaju najfiniji šampanjci.

U svakom slučaju, tokom proizvodnje vinu se dodaje kvasac a na kraju i zaslađivač. Može se reći da je konačni proizvod pola/pola, zasluga proizvođača grožđa i podrumskog hemičara.

Terminološki trebalo bi da koristite naziv šampanjac za vino proizvedeno tradicionalnom tehnologijom u Šampanji, i samo za to vino. Sve ostalo, bilo belo ili crveno su - penušava vina!

dom perignon

Pored pomenute, podela ima još mnogo a radi se o raznovrsnim svojstvima koja opisuju samu blagorodnu tečnost, pa tako imamo dve osnovne kategorije:

  • - penušavci voćnih aroma u kojima je moguće otkriti „recepturu” - sorte grožđa od kojih su sastavljena;
  • - vrhunski, kompleksni penušavci koji su tokom odležavanja i proizvodnje u sebe „usrkali” ukuse karamela, meda, kvasca, biskvita i slično...

Pogled na etiketu često ume da kaže šta od grožđa da očekujete unutar boce, pa je:

Blanc de Blanc - lagani Chardonnay penušavac kao stvoren za ukrštanje sa plodovima mora;

Blanc de Noir - miks crvenih Pinot sorti  (Noir & Meunier), nešto bogatijeg tela i skloniji mesnim zalogajima;

Rosé - može sadržati samo jednu sortu grožđa ili pak sve tri pomenute, ali i ta jedna mora biti - crvena. Ovo je daleko robustniji napitak koji sjajno ide uz sva jela i često se može isključivo piti tokom čitave večeri;

Podela po berbi

Oznake Vintage i Non Vintage označavaju penušavce na kojima je istaknuta ili nije godina berbe.

Da se ne zaboravi: ova vina su „kulinarske majstorije” jer se bukvalno stvaraju mešanjem raznih sorti grožđa raznih berbi iz raznih vinograda. Samo „šef kuhinje” zna šta će na kraju iz svega ispasti (a često ni on, izuzev ukoliko nema 300 godina iskustva iza sebe, što neki tvrde da imaju). Kako bi se  ipak u čitavoj toj penušavoj strukturi nešto moglo uhvatiti za glavu ili rep, ustanovljene su Vintage i Non Vintage kategorije.

Više od 80% penušavaca na svetu spada u NV (Non Vintage). Sastoje se od dve trećine „crvenih grožđa” i jedne trećine šardonea, a sve to vino dolazi iz najmanje tri berbe pa je zaista nemoguće odrediti godište. Ova nedatirana vina po difoltu nisu ona najprestižnija i nemaju obavezu odležavanja. Prema punoći tela, razlikujemo i prepoznajemo neke od NV penušavaca:

Svetliji NV
Deutz, Nicolas Feuillatte, Laurent-Perrier, Perrier-Jouet, Pommery, Tattinger

Srednje puni NV
Delamotte, Gosset, Moët & Chandon, Mumm, Piper-Heidsieck, Pol Roger

NV punog tela
Bollinger, Henriot, Krug, Louis Roederer, Veuve Clicquot

Šampanjac (kao ni jedno vrhunsko vino) ne držite dugo u frižideru. Gubi ukus, a smetaju mu i vibracije motora. To je ujedno i dokaz da ovo piće pored tela ima i dušu. Da je živo biće! Ne verujete?

rose champagne

U rasponu cena od nekoliko stotina do nekoliko desetina hiljada po boci, najvažnije je da vam se penušavo vino sviđa. Dobro vino ima dosta sitnih mehurića koji se kao po komandi penju ka rubu čaše, ne bockaju vas u ustima (kao jako gazirana kisela voda), kremasto je, lepo izbalansirano i NIPOŠTO  ne ostavlja gorkast ukus nakon ispijanja. Ukoliko kupujete mini boce, popijte ih odmah jer ne trpe dugo stajanje. Penušava vina koja nisu iz Šampanje, takođe su već prokrčila svojevrsni put u holu slave pa u moru varijeteta prepoznajemo italijanski Spumante i Prosecco (slabo penušav), francuski Cremant, proizvode američkih vinarija Gruet i Jordan (jedno od najboljih američkih penušavaca). Španska Cava vina, australijska, novozelandska, južnoafrička (na etiketi im piše Cap Classique) su samo deo velike i nadasve ukusne penušave priče u kojoj učestvuju već na hiljade i hiljade proizvođača koji zadovoljno trljaju ruke jer penušavci više nisu elitni krem već široko dostupno i obožavano svakodnevno piće.

Rosé

ROZE ŠAMPANJAC nije nikakav feler, naprotiv. Ovi pink napici su robustniji i skuplji od belih penušavaca. Boja dolazi od toga što se koriste crvena grožđa, a u procesu proizvodnje kožica ostaje duže u „igri”. Dužina trajanja „igre” određuje hoće li napitak imati boju svežih losos fileta ili nešto više ljubičastu. Svetliji su često i bolji.

VINTAGE  vina čekaju najmanje tri godine pre nego što se pojave na tržištu. A prave se samo onda kad vinarija oceni da je u pitanju bila „vrhunska berba”. Tu nema mućke (mešanja) i „srećna zgoda” se dešava obično dvaput u deceniji (vrsna berba je bila recimo 1996.). Pa i tu postoje varijante tipa „obična berba” (regular) i „kvalitetna berba” (premium) što se najviše odražava na cenu. Cena ovih prvih se kreće od 20 do 50 evra, a onih prestižni od 50 pa do više stotina evra. Ne treba pominjati da su Dom Perignon (Moet & Chandon), Cristal (Roederer) ili La Grande Dame (Veuve Clicquot) svi premium vintage (ili  prestige cuvee ili tete de cuveee). Ove poslednje oznake nose svi najbolji šampanjci, bilo da su Vintage, ili Non Vintage, recimo NV Krug's Grand Cuvée i Laurent Perrier's Grand Siecle. Ne zaboravite: Dom Perignon ne proizvodi NV šampanj! Verovatno je to ona „vrhunska garancija”. Takođe, kuće Roederer i Bollinger jedine poseduju vinograde iz kojih se snabdevaju osnovnom sirovinom.

Šta znači oznaka Brut?

U jednom od nekoliko procesa proizvodnje, penušavim vinima se dodaje tzv. liquer d’expedition koji se sastoji od vina i određene količine šećera, čime se određuje slast penušavca. Sadržaj šećera opisuje se određenim terminima, a jedan od njih je i termin Brut.

Termini na etiketama Dozvoljena količina šećera Opis nivoa slasti
Brut Nature suv 0 - 3g po l
Extra Brut suv 3 - 6g po l
Brut suv do polu suv 6 - 12g po l
Extra Sec polu suv 12 - 17g po l
Sec polu sladak 17 - 32g po l
Demi Sec sladak 31 - do 50g po l
Doux veoma sladak 50 + g po l
Opširnije...

Viognier

Čar behara

ViognierAKO ga pijete zatvorenih očiju lako ćete ga pomešati sa najboljim Pinot Grisom. Iako ga ima dosta u Australiji nipošto ne pomišljajte da je u pitanju neki proizvod Novog sveta. Naprotiv, Viognier datira iz slavnih dana Rima. Punog tela, sa ukusom koji traje, nije podložan dugom odležavanju. Čest je sastojak čuvenih crvenih ronskih vina, a dodaju ga i Shirazu u cilju oplemenjavanja jer dodaje svetlost, tananost i nezaboravne parfeme.

Opširnije...

Semillon

Dragulj u kruni

semillonSMATRA se da je ovo vino glavni sastojak jednog od najskupljih i najcenjenijih vina na svetu - Château d'Yquem, drugih 20% je naravno Sauvignon Blanc. Zanimljivo da se Semillon u Australiji pije od tridesetih godina XIX veka, a danas je najpoznatiji onaj iz  Hunter Valley regiona. Za razliku od francuskih botritičnih vina, australijska imaju više cvetnih i voćnih aroma, sa nižim stepenom šećera ali više voćnih kiselina pa povlače na ukus tosta sa medom predivne zlatne boje.

Opširnije...

Sauvignon Blanc

Za prave fanove

Sauvignon blancOVO je karakterno vino koje zbog visoke kisleosti i jakih biljnih aroma može biti enigma za svakoga ali i ničija draga. Može se reći da ga vole fanovi dok se masa kupa u šardoneu. Vina iz Bordoa nose naziv Bordeaux Blanc, dok su ona iz doline Loare - Sancerre ili Pouilly-Fume, a kad se Sauvignon Blanc pomeša sa Semillonom po sistemu pola-pola, dobijaju se neka od najboljih belih vina na svetu. Pa ko bi onda želeo da se zove Chardonnay, pogotovo ukoliko imate priliku da isprobate neke novozelandske varijante koje podsećaju na svašta, počevši od mladog i konzervisanog graška, špargli, pa sve do vrha egzotike - grejpa, guave, mangoa i passion fruita.

Opširnije...

Roussanne

Po ukusu papa

roussannePOLOVINA duše finog belog vina  Hermitage (druga je Marsanne). Plemenitog porekla (iz doline Rone), sa godinama dobija sve više draži i jednostavno nije za soliranje, ali je u dublu besprekorno. Koriste ga za „papska vina” (Châteauneuf du Pape), ona iskričava poput Saint Péraya, a u Toskani za Montecarlo Bianco. Neizostavan je sastojak australijske laboratorije koja nudi dobro prodavana vina „ronskog stila”.

Opširnije...

Riesling

Car gemišta

rieslingOKRUG Rheingau u Nemačkoj je postojbina ove sorte, a danas ga u Australiji zovu „rajnski” (Rhine Riesling), kako bi ra razlikovali od takođe popularnih sorti Clare Riesling (Crouchen) i Hunter River Riesling (Sémillon). Takođe, istočnoevropska vina poput Olazrizling, Laški rizling i Welshriesling ne dolaze od ove sorte grožđa. Pre samo 3-4 decenije rizling je i u Jugoslaviji bio najpopularnije belo vino, nezamislivo za piće bez sode ili kisele vode. Reklo bi se da je čak i Superhik (Alan Ford) pio baš rizling da bi stekao svoje nadnaravne moći u stalnoj borbi protiv sirotinje a u korist bogatih!

Opširnije...

Pinot Gris

Od bledunjavog do zlatnog

pinot grisPINOT BEUROTGris Cordelier, Auvernat Gris, Malvoisie, Tokay d’Alsace, Fromentot, Ruländer i Pinot Grigio su sinonimi za još jedno vino iz porodice Pinot (Blanc, Noir, Meunier, Gris). Pošto su se enolozi složili da Gris predstavlja neku vrstu mutanta inače crnog Pinot Noir, sa kojim uzrasta ruku pod ruku, bez obzira na veoma tamnu pokožicu zrna unapredili su ovu sortu u - belovinska, a neki podaci govore da je Pinot vršljao po evropskom tlu samo vek nakon loze Nemanjića. Kako bilo, najlakše ga možete zamisliti kao nešto između Pinot Blanca i Gewurztraminera.

Opširnije...

Pinot Blanc

Kiseli dim

Pinot BlancIDEALNO vino za ljubitelje „kiselice” što dobro „gazi” uz ribu u tibu. Iako nekima pomalo neukusno, ovo belo, kad je vrhunsko, uštedeće vam novac za cigarete jer u njemu ima dima. A gde ima dima, ima i ... Bez šale, i background mu je dobar, iz dobrih regiona dolazi, Alzas, Austrija, severna Italija, Nemačka, a uz samo malo truda pretvara se u izvor arome koštunica i veoma približava najboljim varijantama Chardonnaya, naravno onog vrhunskog (daleko od mediokritetskog).

Opširnije...

Muscat

Grožđe u tečnom agregatnom stanju

Muscat GrapesMUSKATEL, Muskateller (Austrija, Nemačka), Muscat à petits grains, Brown Muscat ili Frontignac (Australija), u Francuskoj Muscat Blanc (de Frontignan), Muscat à petits grains ili Muscatel, u Portugalu Muscatel Branco i do Douro, u Španiji Moscatel Menudo Branco, Bruno, u Italiji Moscato Bianco i d’Asti - sve su to sinonimi za originalnu sortu Muscat de Frontignan. Reč je o verovatno najstarijoj sorti vina koja datira iz antičke Grčke odakle se brzo proširila po čitavom Mediteranu i Evropi prvenstveno zbog specifičnog ukusa koji je najbliži zamišljenom nektaru što s služio bogovima na Olimpu! Ukoliko ovo vino ostavite da odleži, ono će veoma sporo postati vrhunski specijalitet kao što su Muscat de Beaumes de Venise iz jugoistočne Francuske ili Brown Muscat iz Rutherglena u Viktoriji. Ali, stvar nije tako prosta...

Opširnije...

Muller-Thurgau

Nemačko za Nemce

muller thurgauOVDE je reč o sorti koju su Nemci napravili za Nemce. Ali, kako (čak ni) Amerikanci nisu poludeli za Mullerom, ne morate ni vi.

Prepoznatljive činjenice

Ako ste za napitak koji slabunjavo vuče na slatkasti grašak u cvatu onda je ovo pravi izbor. Istina, u Italiji i oblasti Virtemburg dobijaju se nešto složeniji primerci sa dosta mineralnih ukusa, ali i to spada u - raritete.

Opširnije...

Marsanne

Mali od palube

MarsanneMOŽE se reći da se ovde radi o „malom od palube”. Kad treba zafrljače ga preko ograde u more, ali se bez njega ne može kad treba napraviti nešto zaista ozbiljno. Kad stručnjaci ne znaju šta da kažu oni Marsanne strpaju u vreću „novijih sorti”, ali istina je da mnoga slavna „ronska” vina nikada ne bi postala slavna da u njih nije „ukapano” malo Marsanna. Najviše ga vole u kombinaciji sa slavnijim vinima poput Rousanne ili Viognierom. Konačno, šta je Marsanne? Pa, kao što mu ime i govori, to je mešavina marcipana (MAR) i koštunjavih plodova.

Opširnije...

Gruner Veltliner

Paklena kombinacija

Grüner VeltlinerNA ŠTA bi ličilo švarcenegersko (austrijsko) vino nego na mešavinu nesalomivih minerala, ljutog bibera i zdravih biljčica. Svi ti ukusi, mirisi, arome,  lepo su složeni i veoma izraženi u ovoj teksturom bogatoj tekućini znatne težine! Obzirom da dolazi iz Dunavskog sliva bilo ga je i u Jugi, ali posebnu pažnju privlače regioni Wachau, Kremstal i Kamptal. Gruner je neobično zahvalan za „starenje”. Decenije ga ne kvare, naprotiv!

Opširnije...

Gewurztraminer

Čista egzotika

GewurztraminerVOLITE LI egzotično voće kao što je liči ili mango? Onda volite i gewurtztraminer (ako uspete da izgovorite, i dok god uspevate, niste ga popili dovoljno). Ali nije samo egzotika u ovom originalnom alzaškom vinu koje se takođe lepo amerikanizovalo iako ga nije tako lako napraviti - to što valja. Mana, pa, ako je ima, onda je to sklonost ka lakom gubitku svih pozitivnih osobina što se amerikancima posebno dopada jer su njihovi najslavniji „gevurci” često laki, slatki i prilično - bezukusni!

Opširnije...

Chenin Blanc

Kao kameleon

chenin blancEKONOMSKI posmatrano, ovo je najuspešnije francusko vino, tačnije najuspešniji izvozni vinski produkt. Ali, da se nije tako fantastično uklopilo sa ukusom američkih vinopija, možda pozicija No.1 ne bi bila osigurana. Originalno, ovo grožđe dolazi iz doline Loare gde ga nazivaju i Pineau de la Loire.

Opširnije...

Albarino

Čari badema

AlbarinoGALICIJA, severozapadni deo Španije i region Rias Baixes je postojbina Albarina, gde grozd najbolje sazreva u često mrzlm uslovima, šiban vetrom i protkan dobrim mineralnim sastavom zemljišta koji završnom tekućem proizvodu daje atribute zbog kojih je ponegde poznat i kao španski Riesling. Postoji verovatnoća da su Asteriks i Obeliks pili baš ovo vince nazdravljajući pobedama nad rimskim legijama! Naravno, nikako ga nemojte pomešati sa čarobnim napitkom koji daje natčovečansku snagu, ali divan limunasto-grejrfrutasti nakiseli ukus osvežiće vas i vratiti u život nakon predugog radnog dana, naravno uz laki naprstak morskih plodova za koje kao da je specijalno i stvarano.

Opširnije...

Chardonnay

Najtraženije belo u svetu

ChardonnayBEZ imalo sumnje trenutno najtraženije belo vino u svetu pravi je izvor radosti za proizvođače jer se kao najfinija glina oblikuje ispunjavajući gotovo svaku zamisao tehnološkog tvorca. Najlakše ga je prepoznati po osvežavajućem cvetno-voćnom dezenu u kome gotovo da možete zamisliti i mehuriće.

Opširnije...

Petit Sirah

Nema smeha sa malim širazom

OVO mastiljavo grožđe daje krupna taninska vina koja neizbrisivo ostavljaju trag na zubima i usnama pa nisu idealna za after-cocktail time kad se treba široko i otvoreno smejati.  „Dete“ Syraha i Peloursina (danas su ovo sve sinonimi) je poznato i kao Durif.

Prepoznatljive činjenice

Mnogo se meša sa Zinfandelom i dugo je bilo jedna od vodećih blend sorti iako je i samostalno zanimljivo sa prizvukom na crni biber, crno voće ili kožu i osobinom da mogu i čitavu deceniju da upijaju tajne bureta što nije tako čest slučaj.

Opširnije...

Carmenere

Čileanski dragulj

KAD je početkom XIX veka Cermenere prevezen iz Bordoa u Južnu Ameriku, neko je presekao sve evropske korene (iako se nešto malo ovog grožđa i danas može lupom pronaći u Francuskoj) i ovom grožđu i vinu od njega utro put ka pijedestalu „čileanskog dragulja“. Potencijalno velikih vinskih mogućnosti ovo grožđe ima specijalan maler - stanje koje se može razviti nakon cvetanja zbog koga će ostati uskraćeno za atribute koji ga inače krase.

Prepoznatljive činjenice

Dugi iz godina, čileanski vinari su bili ubeđeni da imaju posla sa Merlotom i shodno tome stvarali proizvod šljivastog ukusa i „Kab/Souvernetske“ strukture (neki veruje da je čak „klon“ sa Kabom) koga samo malo biberaste i začinske arome deli od drugih čileanskih vina.

Sve u svemu:

Uspeva u:

Čile

Lični opis:

šljiva, začini, crno voće, malo mistike i rustike

Opširnije...

Zinfandel (Crljenak)

Hrvatsko poreklo američkog „narodnog“ vina

PORED bele varijante Zinfandel ima i onu pink, koja nas ovde najviše interesuje. Dugo godina se mislilo da je ova sorta grožđa nastala iz italijanske sorte Primitivo (da je s njom čak genetički blizanac) ali su najnovija  ispitivanja u Kaliforniji rešila misteriju: reč je o klonu originalnog hrvatskog „crljenka“ (koji je iz davnina stigao iz Albanije ili čak antičke Grčke). Danas Primitivo i Zinfandel imaju ista prava, tačnije od 2002. godine su postali sinonimi, ali Primitivo sve više gubi trku (ko bi da bude primitivan u doba zahuktale evolucije). Obzirom da je od dolaska 1820. godine u USA oberučke prihvaćen jer je izuzetno pogodovao tamošnjem prosečnom potrošaču, ali i zbog stepena alkohola bio i „majka Mara“ tokom prohibicije, nazivaju ga i američko ili kalifornijsko, pa i narodno vino. Činjenicom da se idealno slaže uz roštiljade, savršen je da regrutuje nove snage u društvo vinopija.

Prepoznatljive činjenice

Reč je o laganom, slatkastom ali ipak složenom napitku sa malinasto-kupinastim ukusom i dosta jakim taninima i visokim procentom alkohola.

Opširnije...

Tempranillo

Rano, rano je za ljubav...

Od grožđa koje vlada Španijom i koga zbog kratkog vremena zrenja i još prečeg branja od milja nazivaju „malo rano moje“ (tempranillo), dobija se sočni mladi napitak.

Prepoznatljive činjenice

Jagodičastog mirisa i ukusa koji barikiranjem zaogrće plašt vanile, ali ne u pravcu sladoleda već sladića ili čak duvanskog dima po čemu malo podseća na Sangiovese. Baš iz tog razloga većina ovih vina koja ne spadaju u ona najteža, odleži par godina pre serviranja čime dobiju kožni otisak na nepcu i postaju izvanredan partner gurmanlucima i gastronomskim specijalitetima. Naručite ga uz hranu, nećete pogrešiti.

Opširnije...

Pinotage

Zvezda Afrike

U SVETU mazohista Pinotage je na vrlo visokom pijedestalu. Ovaj miks Pinot Noira i Cinsaulta (alžirska vrsta grožđa koje u Francuskoj, a pogotovo u Maroku ima više nego Cabernet Souvignona pošto je idealno za blendiranje) bi se prema poreklu komotno mogao zvati i „zvezda Afrike“, iako ga radije nazivaju „bush wine“. Smućkao ga je profesor Perolt daleke 1925. godine u Južnoj Africi gde i dan danas postoji klub obožavalaca i čuvara imena i dela ovog vinca.

Zašto pominjemo mazohizam? Jednostavno ovo grožđe/vino je isto toliko teško uzgojiti, koliko od njega nešto suvislo i napraviti. Ali, ako uspete, nikad kraja radovanju. Na listi ekstrema gotovo da mu nema ravnog jer se prodaje u varijantama od obične „brljotine“ do ozbiljnog takmaca naboljim vinima. Zbog svojeglavosti, često je bilo nagrađivano ali i kažnjavano, pa je tako 1959. godine osvojilo apsolutnu titulu na prestižnom južnoafričkom takmičenju da bi već dve sezone kasnije potpuno palo u zaborav. Može se reći da je danas jedna od najzahvalnijih sorti pošto ga vinari proizvode u svim mogućim varijantama, kao mlado i voćkasto nalik na božole, bogato i ozbiljno poput Cotes du Rhone ili Zinfandela, ili elegantno piće iz Bordeaux kolekcije. Postoje čak i Porto, te „šampanjozne“ verzije crvenog Pinotage. Sve u svemu, to je prilično jedinstveno vino, a svaki novi podrum nakon vađenja čepa nudi potpuno novu avanturu.

Prepoznatljive činjenice

Osnovni problem čini se da je u aromi spaljene gume koja odnegde ističe. Ako je „ubijete“ razviće se svi oni fini šljivasti tonovi što znaju da skrenu put trešanja, kupine pa čak i na obližnju banana palmu. Skinite ga sa grane, turite u hrastovu bačvu i za nepunih šest meseci izviće se prve arome dima i raznih začina (ako budete imali sreće).

Opširnije...
Pretplatite se na RSS feed

Kupovina na vino.rs

Pitajte somelijera

  • Ukoliko imate pitanja u vezi izbora vina ili ostalih artikala u online prodavnici Vino.rs nudimo vam stručnu pomoć naših somelijera. Pitanja možete postaviti pozivom na telefon 064 111 8279 ili slanjem na mail adresu i naslovite sa PITAJTE SOMELIJERA! Odgovor će te dobiti u roku od jednog radnog dana.

Izbor iz prodavnice

Preporuka

Veoma je važno da dobro pročitate „Uslove kupovine” i imate ih u vidu prilikom ostvarivanja svojih porudžbina. Na ovaj način se od zloupotreba štite prava svih učesnika u procesu kupoprodaje te Vas molimo da prihvatite ove mere predostrožnosti kao obostranu zaštitu u procesu.

vino-rs logo beli
  • VINO.RS doo
  • Jurija Gagarina 57/1a
  • 11070 N. Beograd
  • PIB: 107512643
  • Matični broj: 20818476
  • Žiro-račun: 340-11007337-17
  • Mail [email protected]
  • Telefon: 064 111 8279

O nama