U SMERU zapad - jugoistok, planinskim vrhovima kao Kineskim zidom odeljene od slanih jadranskih vetrova, protežu se vinogradarske regije Hercegovine, najvećeg Hercegovačko-neretvanskog kantona, onog Zapadno-hercegovačkog i konačno Općine Trebinje. Zašto ne govorimo o vinskim regionima BiH? Jednostavno, statistički gledano, do 1990. godine u ovoj Republici je pod vinogradima bio 5.781 hektar površine, od toga, u Hercegovini - 98,4 %!  Jedinstvena ljuto-kamenita podloga i veliki broj pakleno toplih dana sa loše raspoređenim padavinama uslovili su da Hercegovina "priljubi" dve plemenite sorte grožđa - blatinu i žilavku sa odnosom crno : belo = 30% : 70%.
Ali ni "korov" nije za potcenjivanje: uz žilavku se obično gaji oko 10% bene, veoma otporne na plamenjaču i pepelnicu ili krkošije, sa anomalijama u građi cveta, pomalo razmaženu jer traži plodnije tle ali tako izvrsnu u kombinovanju. Gle, pa i izdašna smederevka je tu našla svoje mesto, baš kao i šardone, ne toliko zbog pomodnosti koliko otpornosti na sivu plesan; Uz blatinu se opet "šlepuju" pojedini belosvetski aduti poput merloa i kaberne sovinjona, ali čini se da su uzgajivači ipak radiji da u vinograd puste vranac i nešto tradicije u vidu kambuša i plavca malog. Plavca ima nešto malo i otporan je na bolesti, a kambuša jer posebno cenjena pošto poput sipe boji vino u kombinacijama izuzetno tamnim sokom. Nije preterano kvalitetna ali daje bogat rod; Srednjevekovna Bosna je bila izuzetno razvijena vinogradarsko-vinarska zemlja i gotovo da nije bilo velikaške porodice bez čuvenog vinograda, ali se dolaskom Islama ova grana industrije prvo se lagano, a potom u potpunosti gasi u XVIII veku, kako bi ponovo buknula i postala značajan izvor državnog budžeta do kraja narednog veka.  Danas je ovaj region, osim po dosta ujednačenom kvalitetu, čuven po veličanstvenoj plantaži Blizanci između Čitluka i Mostara gde na gotovo 100 hektara žilavka pobeđuje zdrav razum obzirom da je 70% podloge čist krečnjak. Kamena pustinja je uz pomoć nauke i tehnike, te sistema navodnjavanja "kap po kap" pretvorena u inkubator koji daje oko 10 tona ploda za vrhunsko "kameno vino" sa visokim sadržajem prirodnog šećera. Na jugo-istočnim granicama i Trebišnjici podrum Vukoje ali i vina iz podruma manastira Tvrdoš odavno na sebe privlače oreol slave šire od granica BiH.  Uz podsećanje da su vina iz grandioznog kombinata Hepok svojevremeno bila osnovna podloga svih svetkovina u bivšoj SFRJ, a da je sve veći broj proizvođača koji se interesuju za savrmene tehnologije uz očuvanje tradicije, zaključićemo da na ovim prostorima tek sledi pravo dokazivanje, ono na svetskom nivou!
| 
Hercegovina
