Vino.rs

Vrlo skupa vina: Chateau Kamnik

U regionu je primećeno novo veliko vino. Dolazi sa juga, iz vinarije Chateau Kamnik, a uskoro kreće u pohod na srpsko tržište, na način kako se to radi u otmenom vinskom svetu - najverovatnije ga neće ni biti u prodavnicama.

Ten Barells Cabernet Sauvignon, Merlot Single Vineyard, Ten Barells Syrah, Cuveee de Prestige, ili Chardonnay ovog proizvođača su vina koja gotovo na svakom sajmu ili ocenjivanju osvoje najviša odličja. Cuvee de Prestige 2006 je čak bio šampion, najbolje crveno vino na vrućem hrvatskom terenu vinskog sajma Gast, 2008. godine u Splitu. Uz impozantnu cenu ovih vina stiže i objašnjenje: koristi se najskuplji pampur na svetu, najskuplji vosak, flaša, bure se baca posle godinu dana odležavanja...

Dr Goran Milanov iz Skoplja radi kao vanredni profesor na odeljenju za enologiju Poljoprivrednog istituta "Sv. Ćirilo i Metodije" u svom rodnom gradu. Ujedno je i konsultant u vinariji Chateau Kamnik sa čijim je vlasnikom krenuo još 2003. godine u rad na vinima.

- U to vreme sam bio još magistar, pa mi reče moj školski drug, Iki Malinkovski, današnji vlasnik vinarije: ajmo magistre da počnemo nešto što niko u Makedoniji nije napravio, a to su - prestižna vina. Vrh! Mora se neko baviti vrhunskim. Ima u Makedoniji Tikveš kao vrhunska vinarija, sad se pojavila još jedna - Stobi, velike vinarije sa velikim količinama vina. Mi smo hteli da napravimo vino koga neće biti u marketu sa ostalim vinarijama. Znate, vina od 93 poena nema u prodavnicama, morate ga na internetu tražiti, naručiti... Kupiti internetom ili ne znam kako. To je postala naša priča.

Morate li u proizvodnji ovih vina koristiti baš sve najskuplje i najbolje?

Neko mora! Šta to znači, imamo preko 11 hektara posađenih 2003. godine i već u korenu je talijanski proizvođač materijala najskuplji. Njihov klonski materijal garantuje kvalitet. Nema tu populacije sorte, nema razlike. Svi su čokoti identični, od prvog do poslednjeg i takvi će ostati sledećih 50 godina. Talijani su predložili, a mi prihvatili princip guste sadnje, na 80 cm, jednokraki umesto klasičnog dvokrakog, što znači da od starta imamo limitirani prinos. Ako preračunate da na jednom hektaru imate 5.500 čokota, to znači da ne možete dobiti više od 5,5 tona grožđa, što je daleko manje od polovine onoga što se klasično dobija, jer su te vrednosti oko 12 - 15 tona, a kod smederevke, vranca i drugih sorti i do 30 tona. Praktično, ovakvom sadnjom je tehnički nemoguće opteretiti lozu više. E sad, ako ja imam 5,5 tona po hektaru, kad se preračuna u vino, to je veoma malo.

Zbog čega insistirate na baš toliko minimiziranim količinama po hektaru?

Pri oceni, po pitanju šećera i kiselina važna je fenolna zrelost - da aroma, boja i tanini - to vino kad probate, nisu suvi tanini već kondenzovani, da mekoća vina dolazi do izražaja. Definitivno, danas se zbog global vorminga tehnološka zrelost i fenolna veoma razilaze, idu u suprotnim pravcima. Tehnološki više nije problem dobiti 15 % alkohola u vinu, ali nije to – to. Već treba vino iz 2008. godine da ima boju i izgleda kao da je juče napravljeno. Ako koristite francuske bačve, barike koji koštaju 700 - 1.000 evra i američke koje se bacaju nakon godinu dana odležavanja pa koristite nove koje se ponovo bacaju, normalno je da to vino ne može da se nađe u marketu i možete da ga kupite samo tamo gde je napravljeno, t.j. u firmi, vinariji, restoranu... Vinarija je limitirana na 100.000 litara, što pokazuje da nam kvantitet nije cilj.

Trud se čini se isplatio, osvojili ste brojne nagrade?

Vranac je dobio najsvežije zlato u Splitu, pre dve godine je kaberne iz 2006. bio najbolji u Sloveniji, a 2007. smo bili šampioni u Novom Sadu i Gastru u Splitu, na Vinoviti u Zagrebu, pa potom u Skoplju sa Cuvee de Prestige, koji je kombinacija merloa i kaberne franka. Ima puno nagrada, a ocene zavise od toga gde se vino šalje. Postoji nekoliko prestižnih salona poput onoga u Parizu, gde smo dobili zlato za merlo, a taj isti merlo je dobio zlato u Izraelu, pa pre toga... Konačno, šta god dobili, znak nam je da smo na pravom putu.