Vino.rs

Bili smo zaljubljeni u sebe

Hrvatski vinari su na korak od EU, a šta čeka srpske komšije na tom putu? Da li je realno očekivati da između dve države uskoro zaživi zdrava konkurencija među vinarima i šta je prepreka tome - neka su od pitanja koja smo postavili Đuri Horvatu, direktoru Agrokor vina i predsedniku Udruge vinara Hrvatske.

Sreli smo se u Iloku, na Principovcu, najvišoj tački prebogatih iločkih vinograda. Tu su se, u ladanjskoj kući-dvorcu, današnjem čudu visoke tehnologije, nekadašnji vlasnici, članovi porodice Odaskalki, tokom 18. veka sklanjali od letnjih žega, osećajući blagi osvežavajući povetarac sa Dunava i odmarajući oči na zelenim brežuljcima i nizovima čokota povijenih pod bogatim rodom. Između vinograda nastaje danas i golf teren, a Đuro Horvat je biznismen koji se razume u vino i golf podjednako dobro. I dok sa istovetnim oduševljenjem priča o izvedenim udarcima na golf terenima širom sveta i čuvenim iločkim tramincima, formira se slika o nekome ko sa urođenom nonšalancijom nosi na plećima izuzeto odgovornu funkciju vrednu desetine miliona uloženih evra, hiljada zaposlenih, pa i čitave budućnosti hrvatskih vinara i vina!

U najkraćem, šta suštinski najviše nedostaje Hrvatskoj da bi poboljšala izvoz vina?

- U svetu je prodaja vina onoliko velika koliko je snažna destinacija! Zato verujem da je u ovom trenutku najvažnije stvoriti imidž Hrvatske kao vinske destinacije. Svako od proizvođača ko učini korak u izgradnji te destinacije biće deo mozaika koji će sigurno ispisivati Hrvatsku na vinskoj mapi sveta.

Pretpostavljam da je to onda i prioritet Agrokora.

- Mi smo, kao društveno odgovorna kompanija, pokrenuli među malim i velikim vinarima udruženje, gde smo postigli koncenzus zajedničke vizije i misije na izgradnji te nove arhitekture brenda vinske Hrvatske pod nazivom - Wines of Croatia. Zadovoljstvo je reći da je samo ovu destinaciju (Ilok) lane posetilo 28.000 gostiju, a da je ove godine, u prvih 10 meseci, ta cifra duplirana. I kada pitate na recepciji, rečiće vam da su svi kapaciteti izbukirani do kraja godine. Jer, ko dođe jednom, vraća se ponovo.

Ima se utisak da je priča o Agrokoru, priča o velikoj vinskoj slagalici…

- Ovo jeste deo većeg mozaika izgradnje arhitekture vinske destinacije unutar svih položaja koji danas u Agrokor koncernu postoje. Smatram da je svaka ta destinacija različita i specifična za sebe. Belje sa okružjem Dunava ima snagu terroara koji daje posebno bogata i snažna vina, danas prepozata i u svetu. U Iločkim vinogradima i na Principovcu, gde se loza i traminac gaje od davnina, oseća se bogati miris i svežina tog okružja i taj položaj pokazuje da je ovde nešto posebno: retko je naći koju sortu da ima takvu ekstenziju u proizvodu i tako veliki "range", da od klasičnog traminca, pa do predikata i ledene berbe, daje zaista fantastične rezultate. Svaka ta priča je bitna za gradnju vinskog mozaika Hrvatske i izgradnju brenda.

Danas je marketing taj koji diktira potrošnju i potražnju i skida vina sa polica

Kako je biti u vašoj stolici u ovom trenutku?

- Velika su ulaganja i očekivanja. Ko uđe u ovaj sektor proizvodnje, čim je zasadio vinograd zna da predstoji tridesetogodišnji period eksploatacije, ali zna i da naredne tri do četiri godine neće biti prihoda sa njega. To su non-stop ulaganja, rad na stilu, karakteru vina, na odgovoru na ono što današnji potrošač traži. Tržište se promenilo, a nama nedostaje i ono što se tek mora graditi, a to je - kultura stola. Hrvatska možda ima jednu prednost u odnosu na konkurente, a to je turizam i turistički proizvod, kojem uz sunce i more nedostaje još samo vino. Zato svaki dolazak na ovu lokaciju daje novi izazov, motiv da se još dalje radi na gradnji onoga što je dugoročno dobro, a to je brend, regija, destinacija, položaj, itd.

U Hrvatskoj su nekako oduvek južni i jugozapadni vinski regioni, odnosno malvazija i plavac mali, bili protežirani na uštrb severnih regija, skrajnutih poput relikta iz nekih pređašnjih samoupravnih vremena, vladavine velikih državnih firmi. Da li vi ovim ulaganjima u Slavoniju i Baranju sad vraćate taj poljuljani balans u ravnotežu?

- Apsolutno! Istra je pokazala kroz organizaciju, udruženje koje je prikupilo sve vinare u udrugu Vinistra, kako se brendira regija i sorta. Prvo moraš izbrendirati destinaciju, podregiju, regiju i tek na kraju ide sorta. Upravo je zato ovih dana osnovana Udruga graševine Podunavlja (Graševina Croatica, osnovana u Osijeku), i ostaje nam samo još jedan iskorak - Dalmacija. To su tri regije koje u svetu već pomalo ispisuju svoja slova, ali ono što je sigurno: tri sorte koje će biti izvozne lokomotive su graševina, malvazija i plavac mali. Međutim, ne treba zaboraviti traminac, frankovku i ono što su vinski kritičari rekli kad su u pitanju crvene sorte, poglavito merlo - ovo je trenutno druga destinacija terroira za merlo u svetu!

Hrvatska je na vratima ulaska u EU, ali sam siguran da je bilo bolnih trenutaka po vinskom pitanju na tom putu

- Ta borba nije završena. Imamo još raditi oko toga, pojedina usklađivanja. Mi jesmo ispoštovali određene aktivnosti oko sadnje, raznih procedura, pravilnika koji danas egzistiraju u Evropi. Ali, ono što je najteži deo zadatka jeste doći do konkurentske sposobnosti, održivosti unutar vrlo teškog okruženja ovog sektora koji je izuzetno dobro razvijen u celoj Evropi i gde se takođe beleže viškovi vina. Cenovna bitka i strategija je vrlo fleksibilna i bitan je element marketing miksa za celo okruženje. To znači da kroz sve zahvate koje činimo prvenstveno moramo raditi na uvećanju potrošnje per capita na našem području, a koja je izuzetno mala u Hrvatskoj. Iako je nešto veća nego u Srbiji, činjenica stoji da je u ovom trenutku mala u odnosu na potrošnju piva i jakih alkoholnih pića. A to u drugim zemljama Evrope nije slučaj, nego je baš - obrnuto.

Koju preporuku možete dati srpskim vinarima koji se nadaju da će se jednog dana naći u sličnoj poziciji?

- Mislim da je Hrvatska sa udruženjem vinarstva pokazala put kojim bi trebali ići ostali. To nije nekakav hrvatski know-how, već jednostavno primenjen model Austrije ili Novog Zelanda, svih onih vinskih zemalja koje su se uspešno vratile u poslednjih dvadeset godina na vinsku scenu i napravile bum u svetu. Ono što sam rekao na susretu sa vašim proizvođačima pre nekih mesec dana jeste da je jako bitno biti zajedno. I potrebno je da u tome budemo što inovativniji i kreativniji, jer tako ćemo biti i kompetitivniji i naše će se investicije brže otplatiti nego što se sada otplaćuju.

Sedimo na samo par minuta od srpske granice, crte koja je politička, iako je terroir sličan, vinogradi su sa obe strane, i pričamo o saradnji. Ali, na vina iz Evrope se u Srbiji ne plaća carina, a na hrvatska se plaća. Takođe, srpski se vinari žale da nemaju prilaz hrvatskom tržištu, pa me zanima: šta tačno stoji na putu zdravoj konkurenciji?

- Mogu govoriti na primeru ovog sektora. Možete ući u bilo koju hrvatsku prodavnicu ovde i pronaći ćete Ždrepčevu krv i još neke etikete iz Srbije. Hrvatska, od ukupne potrošnje vina, beleži 15% uvoza iz Srbije, BiH, Crne Gore i Novog sveta. Prisutni smo u Srbiji u HORECA i retail sektoru i u tom delu ne vidim nikakve probleme. Niti ih je bilo. Čak mislim da naši konkurenti iz Srbije postižu bolje cene ovde nego mi u Srbiji.

Prodaju li se Srpska vina u Hrvatskoj, kupuje li ih iko?

- Ne bih govorio o brendovima, ali su dva brenda iz Srbije veoma jaka tako da ih stalno vidim na policama. I ne samo Hrvatske, već i EU. Ima i nas tu u blizini, nekako se nosimo, ali tvrdim da će svakome uspeh doneti jedino konkurentska sposobnost i kvalitativni deo, kome svi težimo. Kao i prilagođavanje potrošaču koji je sve zahtevniji i traži poseban stil i karakter, na šta možda nismo navikli jer smo bili zaljubljeni sami u sebe i proizvodnu orjentaciju. Danas je marketing taj koji diktira potrošnju i potražnju i skida vina sa polica.