Vino.rs

Da vino bude dostupno svima

Vinarija Stobi je danas jedna od najambicioznijih u regionu, o čemu svedoči i nedavno otvoreni barrique podrum od 300.000 litara. Na čelu ove mlade i ultramoderne vinarije, otvorene prošlog leta i u čiju je izgradnju uloženo oko 20 miliona evra, nalazi se 28-godišnji Dane Jovanov.

Njegovu kompletnu posvećenost vinu i vinarstvu objašnjava verovatno i to što se u ovom vinarskom biznisu nije zatekao slučajno. Školski deo obrazovanja doveo ga je do doktorata na katedri za vinarstvo i uzgoj loze na Fakultetu poljoprivrede i prehrane u Skoplju, a praksu je pekao i životno iskustvo sticao uz oca - čuvenog makedonskog vinara poznatog kao Đoko Hermes.

U Stobiju je od samog početka, uveravajući nas da u vinariji ništa nije prepušteno slučaju:

- U ovom trenutku kapaciteti vinarije iskorišćeni su stoprocentno. Za ovih godinu ipo dana, koliko smo zastupljeni na tržištu, već smo prepoznatljivi po svojim vinima. Od belih sorti, tu su Rkaciteli, Šardone i Muskat, a najprodavanija su crvena vina, Merlo i Vranec veritas, kao i naša perjanica Aminta - kupaža merloa, kabernea i vranca.

Kakvo bi ocenili situaciju u Makedoniji, kada je reč o potrošnji vina?

- Trenutno je potrošnja oko sedam litara po glavi stanovnika godišnje, što je za zemlju gde postoji tradicija proizvodnje kvalitetnih vina veoma malo. To je i rezultat previsokih cena koje su same vinarije odredile. Zato smo u Stobiju rešili da zaigramo na kartu best bye, fer cene i da vino bude dostupno svima, a bez kompromisa sa kvalitetom. Mi to možemo jer proizvodimo isključivo od sopstvenih prinosa sa skoro 600 hektara, od čega su dve trećine crvene sorte. Ukupno, imamo kapaciteta za 4,5 miliona litara, od čega 1,2 miliona je u fermentaciji.

Stobi će biti jedna od retkih vinarija u regionu koja ima arhiv, šta će se nalaziti na njegovim policama, koja vina, koje su cene?

-  U arhivu ćemo naravno imati pretežno vina koje su podobna za dugo zrenje, u prvom redu Aminta, Vr anec Veritas, Merlot, Cabernet Sauvignon, Petit Verdo, Shyraz, Cabernet Franc... A što se cena tiče, u završnoj smo fazi oko njihovog formiranja. Međutim, ponovo će biti fer cene u rangu "best value for money", što i jeste jedna od vizija koju sledimo.

U Srbiju su takođe stigli „evropski vinski uslovi“, među kojima i onaj o striktnom poštovanju geografskog porekla za sva kvalitetna vina. Da li će to biti udarac za makedonsku proizvodnju grožđa, s obzirom na to da se veliki deo grožđa izvozi u Srbiju?

- Upravo sam se vratio iz Francuske, gde smo se u Cotes du Rhone konkretno bavili pitanjima oko geografskog porekla vina. I mogu da vam kažem da bi to za Srbiju bio veliki iskorak napred, ukoliko uspete da sredite ono što se traži i to što pre. Naravno, kada se to realizira, onda će biti teže za makedonske vinogradare koji tradicionalno izvoze grožđe u srpske podrume.

Kakva je situacija sa tim propisima u Makedoniji, na koji način i koliko se primenjuju?

- Kod nas je regulativa donesena u aprilu 2010. godine i polako se već sve dovodi u red oko proizvodnje, uslova prerade, etiketiranje, deklarisanja vina, domaće prodaje, izvoza…

Baš kao i u Srbiji i Crnoj Gori, i kod vas su nedavno dolazili poslovni ljudi iz Kine i predstavnici vlade, zainteresovani za kupovinu grožđa, vina, vinarija... Možete li da nam kažete šta ih je posebno interesovalo u Makedoniji?

- Bio nam je zamenik ministra za poljoprivredu, pretpostavljam jedan od njih, jer mislim da ih ima puno, i to je bila prva poseta, više za upoznavanje. Šta će se dalje dešavati – videćemo!

Konačno, kažite nam koje vam se vino posebno dopalo u 2011. godini, a da nije iz vaše vinarije.

- S obzirom da puno putujem i imam mogućnost da probam puno vina iz različitih regija, jako je teško izdvojiti jedno. Međutim, od belih sam pio jako dobar Chenin Blanc u Južnoj Africi i jedan Chardonnay, berba 1999. godine, iz Sanct Valentin vinarije u Alto Adige, Sud Tirol. Kod crvenih vina preferiram ona iz Barola, jer su korpulentna, silna vina sa velikom mogućnosti sazrevanja. Isto tako, ove godine u Francuskoj sam pio nekoliko veoma dobrih Shyraza (berbe 2001), posebno iz apelacije Cornas.