Vino.rs

DA LI JE TOKAJAC (Tokay-Aszú) svoju svetsku prepoznatljivost stekao zahvaljujući Kralju Suncu ili je čarobni svet (zanemarimo socijalno-političku priču) Luja XIV sagrađen u izmaglici ovog pića koje je izrodilo čuvenu sentencu „vino kraljeva i kralj vina“? Ne znamo, ali je činjenica da je ovaj plod izuzetno otporan, ništa ga ne može iznenaditi pa ni uništiti. Botritis je za njega samo zgodna boleštinica od koje će iscrpsti sve pozitivne efekte, a pola veka komunističkog zanemarivanja proizvodnje i nacionalizacije vinograda tokom koje je forsiran kvantitet na uštrb kvaliteta, samo su ga ojačala u nastojanju da ponovo pokori evropske čulne nepčane ćelije. Što sve više uspeva. Ali, nije Tokaji sve što uspeva u plodnoj ravnici. Pored njegovih 10% zasada, na osvežavajućoj panonskoj klimi  u 20-ak regiona radi se Furmint, dobro belo ali i osnovni dodatak Tokaju.  Novi aduti su Hárslevelú, Olaszrizling (Welschriesling) i Irsai Oliver od koga se spravljaju fina suva vinca. Za belo su takođe zaduženi šardone, sovinjon blan, rizling i ovde vrlo kvalitetni Muscat. Od crnih možda je najvažniji Merlot, ali ima i domaćice -  Kadarka & Kékfrankos (mađarski sinonim za Blaufränkisch).