Vino.rs

Istorijat

Marsan je zabeležen dosta davno u Marsan regionu u Montelimar, i na padinama Hermitage u jugoistocnoj Francuskoj. Stigao je u Australiju u Bazbi kolekciji i poznato je da se gajio u Viktoriji 1860-ih godina. Loze u Tahbilku su verovatno najstariji čokoti Marsan loze na svetu koje jos uvek daju plod.

Geografska distribucija

Marsan raste u severnom delu reke Rajne u jugoistočnoj Francuskoj, u Švajcarskoj, u Valeu, i ima malih vinograda u Australiji, New South Walesu i Viktoriji, a loze iz Nagambije u centralnoj Viktoriji su od specijalnog značaja.

Osobine

Loza: Je snažna, plodonosna, i dobro prilagođena toplim, suvim i kamenitim uslovima. Listovi su veliki, okrugli, grubi, najčešće tri/petopsti sa mat tamnozelenom gornjom površinom, i svetlijom donjom.

Plod: Grozdovi su kupasti, krilasti, srednje veličine i labavi. Bobice su male, okrugle, relativno tanke kože i dobiju bogatu zlatnu boju kad sazru. Unutrašnjost je meka, sočna i slatka.

Vino: Sok se prepoznaje po visokom nivou alkohola i bogatoj boji, i može stariti u burićima od hrasta. U Francuskoj se pravi lagano, suvo, kratkotrajno, varietal vino, dok konkurent u Australiji ima više tela i karaktera, ali često ne stari dobro, mada nove tehnike sada vode do trajnijih vina. Sok od Marsana u regionu reke Rajne u Francuskoj se može dodati Sirazu da bi se dobilo izuzetno elegantno vino, i ono je glavna sorta koja se koristi u pravljenju poznatih belih Crozes-Hermitage vina i penušavih belih vina od St. Peray. Mešanjem sorti Rusan i Marsan, dobija se jedno aromatičnije, delikatno, interesantno vino, i te dve sorte su od velike važnosti u produkciji belih vina Rajne.