U ITALIJI je poznat kao Spanna, Spana, Picotenet, Pugnet (Aosta) i Chiavennasca (Lombardy). Postoje i neke podsorte. Istorijat Prvi put je spomenut u XIII veku u Alba regionu blizu Turina, mada se veruje da je sorta bila poznata i Rimljanima. Danas se poznaje po doprinosu kvalitetnim vinima Barolo i Barbaresco. Nebbiolo je stigao u Australiju iz univerziteta Dejvis, Kalifornija za program gajenja loza CSIRO u Merbejnu, ali mali komercijalni vinogradi u Australiji su došli od kasnijih pelcera poslatih u Merbejn 1974. ili od pelcera poslatih sa univerziteta u Turinu 1989. Geografska distribucija Najveći vinogradi Nebbiolo se nalaze u Pijedmontu u severoistočnoj Italiji. Ime je izgleda dobilo zbog magle koja je prisutna za vreme sezone branja. U ovom regionu Nebbiolo dostiže najbolji kvalitet jer okolina pruža savršene uslove za rast i ispunjava posebne zahteve ove zahtevne sorte. Može se naći u manjim količinama u Argentini, Kaliforniji, Švajcarskoj, Urugvaju i Australiji gde se drže mali vinogradi u posebno izabranim mestima King Valley regiona u Viktoriji, reke Margaret, regiona u zapadnoj Australiji i Meklaren Vale regiona južne Australije. Osobine Loza: Postoje nekoliko podsorta ali je loza generalno snažna i dobro rađa. Klimatski i zemljani uslovi su od izuzetne važnosti za kvalitet vina i sok zahteva pažljiv pristup. Listovi su petoprsti, tamnozeleni sa neregulisanom gornjom površinom. Donja površina je vrlo dlakava. Plod: Grozdovi su srednje veličine, kompaktni, kupastog oblika i krilasti. Bobice su srednje veličine, okruglog oblika, tvrdokožne i sazrevaju kasno. Vino: Sok Nebbiolo grožđa ima visok sadržaj kiseline, alkohola i tanina. Ono profitira od dugog starenja u burićima, postaje bogato, suvo, crno vino sa voćnom, bobičastom i cvetnom aromom i kompleksnom, punom paletom koja postaje sve bolja dok stari. Nebbiolo se koristi za pravljenje penušavih, mirnih, suvih ili slatkih, crnih stonih vina. |
Nebbiolo
