Vino.rs

Sve je više vinoteka i vinskih specijalizovanih barova, sve je veća ponuda vina iz ovdašnjih malih i srednjih podruma. Super. Idemo malim koracima ka velikim promenama. Ali, ima u tome nešto što me čine nespokojnom.

Čula sam pre izvesnog vremena za jedno novo vinsko mesto u gradu i danas reših da vidim kako izgleda i šta imaju u ponudi.

Ulazim. Deluje simpatično. Ima donekle taj duh podruma iako se intenzivnije oseti miris kafe nego vina. Započinjem razgovor sa barmenom, kada se umeša čova koji je sedeo za barom. Upirući prstom u boce vina očigledno donesene na probu, reče: „Ja pravim ta vina! Da li želite da probate neka?"

„Može", odgovorih krotko. Gledam u etikete, nikad nisam videla, a ni čula. Radoznala sam. On nastavlja da priča o svojim vinarskim podvizima.

U tom stiže i „bela tamjanika", tako je krstio.

Uzimam čašu, naginjem blago glavu. Mirišem. Osetim kako mi blješti pred očima. Kao munja mi sevnu bol kroz glavu, znate ono kad vas nešto fisne kroz treće oko. 'Oću da se srušim sa stolice. Pridržavam se. Šok. Udahnem svež vazduh, kao mešavinu kafe i duvanskog dima, i opet pomirišem vino. To je to. Sledi dubok uzdah.

Vino miriše kao lak za nokte i aceton, „ol tugedr". Miris kao onaj  kada smo u ratnim godinama stare osušene lakove za nokte oživljavali sipajući unutra aceton. E sada, zamislite da sve to još sipate u čašu tamjanike!

Upomoć! Hoću da iskočim iz sopstvene kože. Borba u meni, 'oću da vrisnem. Moje pametnije Ja mi kaže da ćutim i da je vreme da u životu u nekim situacijama naučim da držim jezik za zubima.

Dajem čašu proizvođaču da proba, sugerišući pogledom da nešto nije u redu. Miriše je. Ubrzo zatim kaže: „Da, da, treba malo da prodiše"! Meni mrak na oči. I dalje borba u meni kako da mu ne kažem. Vraćam čašu i mislim se koliko će vina morati da baci ili koliko će neukih ljudi sa time da se „truje".

Naime, taj miris potiče od etil-acetata koji nastaje kao primaran produkt rada bakterije koju su se nakotile zbog nečistih sudova. Da ne govorim koliko je ova pojava nedopustiva danas! U veku inoxa i drugih inertnih materijala za vinske sudove. Etil-acetat je primaran produkt u početku oksidacije i siguran put ka nastaku isparljivih kiselina. Odlično u najavi, ali samo za - salatu! Na žalost sada nema nazad.

Postavlja se pitanje da li na to treba ukazati vinaru, pa navući na sebe njegov gnev? Još bolje pitanje je da li je moguće da on sam ne vidi o čemu se radi? U tom slučaju cela ova priča poprima mnogo ozbiljniji ton. U momentu me prođe neka jeza. Da li možda treba reči vlasniku objekta u kojem je vino doneseno na probu? Ili pozvati policiju? Tim postupkom upirete u sebe prstom: Ja sam neprijatelj, državni, broj dva, odmah posle Đure! Da li uopšte dati sebi za pravo da se kaže tako nešto? Pa ja sam tu samo slučajni prolaznik.

Na kraju procenih da ipak treba da mu kažem. I rekoh.  Moraću još da radim na svom pametnijem Ja. Na moje veliko zaprepaštenje nije odreagovao. Kao da sam mu rekla: Toplo je za ovo doba godine. Pa se osetih glupo. Vidim da nema vajde te se ostavih vina i produžih u šetnju gradom da mi se malo izbistre misli i smažem jednu turu pečenih kestenova. Možda svratim i do Tribece na čašu vina.

Posle ovog „lakiranog" iskustva mislim da je vreme da se stavi prst na čelo i da se neke stvari konačno dovedu u red. To treba da urade svi redom: oni koji vino spravljaju, oni koji ga prodaju i oni koji ga piju. I sve u skladu sa zakonskom regulativom koja ne sme da dozvoli da „divlja vina" postoje na tržištu.

A ono za policiju je šala, makar dok vino ne „zagusla"!