Vino.rs

Makedonska vinarija Tikveš iz Kavadaraca, najveća i najstarija u regionu, poslednjih godina zauzima sve istaknutije mesto među proizvođačima vrhunskih vina. Tome u prilog ide i priznanje Roberta Parkera, najpoznatijeg vinskog arbitra, koji je njihovom vinu Bela Voda crveno 2010 dodelio zavidnih 94 poena! Upravo to vino prezentovano je na specijalnoj večeri u poznatom beogradskom restoranu Mythologia.

Zamišljena kao neobavezno druženje vinskih stručnjaka i prijatelja vinarije Tikveš i restorana Mythologia, večera je osmišljena kao harmonični spoj vina i hrane. Takva vrsta tematskih večera je nešto što bi ovdašnji restorani mogli daleko češće da organizuju, i to ne samo za odabrane goste, već i za sve one koji bi želeli sami da osete efekte znalačkog uparivanje hrane i vina. A ovo veće je upravo bilo takvo.

Služeno je pet vina iz serije „Terroir“, vina sa zaštićenim geografskim poreklom, nastalih od grožđa sa dva lokaliteta, Barovo i Bela Voda, a u okviru novog programa kontrole kvaliteta u vinogradima u sezoni berbe i u procesu proizvodnje.

Prvo vino na stolu bio je Muscat Ottonel Barovo, nastalo iz vinogarda zasađenih na 600 m nadmorske visine, na obroncima planine Kožuv. Suvo, kristalno prozirno, sa bogatstvom voćnih aroma, bio je to lagani uvod u još jedno delikatno vino iz istog vinograda – Rkaciteli Barovo.

Sonja Joksović, supruga vlasnika restorana Mythologia u društvu promoterki vinarije Tikveš

Rkacitel je sorta belog grožđa s izrazito visokim sadržajem kiselina, pa se najčešće koristi u kupažama, ali u tradiciji makedonskih vina opstaje i kao samostalno vino, izuzetno živahno, poput mladog šardonea, i, naravno, bogatih voćnih aroma,od manga i grejfruta, do breskve i ananasa. U Mythologiji je Rkacitel poslužen uz dimljenog lososa i terinu od povrća, a bez greške ide uz svaku ribu, ali i masne sireve.

Bela Voda belo 2010, jedno je od vina nagrađenih ovog leta na takmičenju magazina Decanter u okviru The London International Wine Fair (bronzana medalja), delikatnog ukusa proisteklog iz specifičnog spoja mediteranske klime, glinenog zemljišta i hrastovih buradi u kojima je dozrevalo. Vino je delo Phillipa Cambiea, jednog od danas najpopularnijih enologa u svetu, i jasno ocrtava (moderni) pravac čitave „Terroir“ serije. U njegovoj kupaži šardone zauzima 70%, a ostatak grenaš i savršeno se slaže sa čitavim nizom jela, od ribe i morskih plodova, preko piletine (koja je u ovom slučaju bila poslužena), pa do teletine i ostalih mesa koja nisu (pre)jako začinjena.

Zvezda večeri bila je kupaža vranca i plavca malog sa etiketom Bela Voda crveno 2010. Zaokruženo, naglašenih voćnih aroma i raskošnih tanina, ovo je vino nepogrešivo mediteranskog šmeka, izuzetno efektan spoj u kojem plavac dominira. U tanjiru je pored njega bio biftek u sosu od pečuraka, ali isto tako je mogla da bude i bilo koja divljač.

Konačno, ovaj uzbudljiv niz vrhunskih vina i prvorazrednih specijaliteta okončan je još jednom crvenom kupažom – Barovo 2009. Parker je vino doživeo kao „ozbiljno bogato, kompleksno i vredno odležavanja“. Nije, međutim, daleko od pameti pomisao kako su vranac i kratošija u ovoj flaši delikatno balansiran spoj aroma i ukusa, kojem ne nedostaje snage da se u dugoj završnici potpuno ravnopravno nosi sa crvenom kupažom pod etiketom Bela Voda.

Sve u svemu, u godini u kojoj vinarija iz Kavadaraca beleži najveće međunarodne uspehe, veće u Mythologiji je naznaka da su vina iz regiona spremna da se uhvata u koštac i sa najvećim svetskim vinima. Kad bi još bilo kao u onoj mitološkoj priči o Davidu i Golijatu!