Vino.rs

Vinski turizam je sve veći biznis, a pojedini vinski regioni Evrope i Kalifornije, pre svega, izrasli su u prave turističke atrakcije koje u ponudi konkurišu mnogim populranim morskim destinacijama.

Evo nekoliko manje poznatih vinskih regiona Evrope koji čekaju da ih (ponovo) otkrijete u 2012. godini!

Ukoliko želite odmor da provedete drugačije, predlažemo vam da ove godine postanete enološki Indiana Jones, da se uputite u neke od brojnih vinskih regiona Evrope. Jer, svaki dobar vinski podrum krije mnoga tajna blaga brižljivo čuvana vekovima, iz generacije u generaciju. Izaberite zato jedan vinski region koji vam se čini zanimljiv i krenite tragom vina i lokalne kuhinje. Polako, bez unapred strogo zacrtanog plana. Možda će vam neki od regiona koje predlažemo delovati poznato, neki možda blisko, ali svi oni kriju prava iznenađenja tek u bliskom i direktnom kontaktu sa ljudima i njihovim proizvodima. A kada je taj proizvod vino, otkrićete toliko toga što niste mogli ni da sanjate!

Carstvo primitiva:
Apulija, Italija

Primitivo je jedna od najzanimljivijih autohtonih italijanskih sorti i pojedina vina koja se iz njega iznedre totalni su hit sladokuscima. Apulija, smeštena na „peti apeninske čizme“, upravo je region koji se smatra kolevkom i inkubatorom ove sorte. Ali, iznenađenja dolaze iz smera grožđica sorti negroamaro i nero di troia. Ne smete smesti s uma da ova regija, u kojoj su se kao vladari vekovima smenjivali Rimljani, Grci, Normani, Venecijanci i Turci, proizvodi najviše vina u Italiji (u mrtvoj trci sa Sicilijom), a čak 25 njih su sa oznakom DOC.

Ukoliko uđete u krug ambicioznih domaćih proizvođača, isprobaćete i osetiti svu slojevitost proizvoda ovog regiona, pogotovo onih koncentrisanih oko dvorca Del Monte u Pulji (Puglii). A kad se priča o primitivu: tačno je da primitivo di manduria ima isti DNK kao kalifornijski zinfandel, a da je to sve onaj ovdašnji crljenak, ali ako ste probali dobar primitivo, priznaćete sigurno da postoji velika razlika.

Il' si plavac il' nisi: Pelješac, Hrvatska

Neka vas ne zavedu ocene svetskih enoloških moćnika, jer plavac je plavac i nema tu cile-mile!

Teško da ima boljeg mora u kome će riba direktno sa gradela zaplivati, od onog modrocrvenog sa Pelješca. I baš zgodno, ako ste svratili do Trebinja i podruma manastira Tvrdoš, dobar ukus vranca taman će lagano ishlapeti dok se spustite preko Dubrovnika, Stona i malog Stona na veliko poluostrvo gde se noću još može čuti zavijanje brojnih šakala. Uz pregršt darova čiste i netaknute prirode, ovde je jedna od najneistraženijih ekoloških vinskih cesta Evrope. Da li postoji neki ljubitelj vina s ovih prostora koji nije probao pošip, postup, dingač, plavac mali, ili čuo za šjor Grgiča što je dah i duh mirisne i nepatvorene Dalmacije davno odeno sa sobom u Ameriku?

Ali, mnogo je onih koji danas pretenduju da budu svetionik vinara sa Pelješca. Vinarija Vukas na području Crnave diči se vekovnom tradicijom, Matuško je uveo najsavremeniju opremu i oformio podrum po ugledu na one chateau u Francuskoj. Bartulovići grade renome već gotovo 480 godina, Vinarija Miloš nudi širok spektar tipova plavca malog, Vinarija Dingač, ha, samo ime govori, Jurišići uz pola milenijuma stare podrume proizvode i vrhunsko maslinovo ulje, a Vinarija Roso u vinarskom centru Kuna, savremenim pristupom lagano zauzima mesto u samom vrhu, dok Vinarija Grgič…

Bilo šta propustiti, samo je razlog za ponovni, što skoriji dolazak u istraživanje uživanja.

Gde pampur zri:
Alentežo (Alentejo), Portugal

Najveći region Portugala, glavna žitnica ove države, poznat je i po hrastovim šumama od kojih se pravi pampur. Ali, to je i region sa izvrsnim vinarijama koje kroje modernu istoriju klasičnih portugalskih vina.

Smešten na krajnjem jugozapadu Iberije, region nudi dve apelacije, onu po kojoj je vrlo prepoznatljiv poslednjih godina - Alentejano VR, što je pandan francuskim vin de pays, vinima za najširu upotrebu, ali i Alentejo DOC, što je francuski AOC. Ukoliko vas zanima šta se ovde tačno od sorti gaji, predstavljamo vam: abundante, alfrocheiro preto, alicante bouschet, antao vaz, arinto, cabernet sauvignon, carignan, chardonnay, diagalves, fernao pires, grand noir, manteudo, moreto, palomino, periquita, rabo de velha, tempranillo i trincadeira. Ali, sve će vam to objasniti u lokalnim tavernama.

Ukus Panonije:
Burgenland, Austrija

Ukoliko vam je dosadilo uverenje da je Austrija kolevka odličnih osvežavajućih belih vina, isprobajte ovaj region koji se prostire neposredno uz granicu sa Mađarskom i gde uspevaju izvrsna vina od sorti zveigelt i saint laurent na toplom suncu i teroaru i klimi koja stiže iz Panonske nizije. To su bogata crvena vina, punog tela, a pojedine male oblasti poput brdašceta Ajzenberg, u najjužnijem delu regiona, danas čine značajnu stavku u kvalitativnom ponosu novog austrijskog vinarstva, pogotovo proizvodnjom blaufrankiša i drugih crvenih sorti izvrsnih mineralnih svojstava i vrhunske elegancije.

Skijaška vina:
Savoj (Savoie), Francuska

Ukoliko ste Savoju upoznali kao jedno od vrhunskih skijališta istočne Francuske, sigurno ste imali priliku da isprobate i njihova vrhunska vina. Ili niste? Bela su baš dobra, posebno Roussette de Savoie koji je ujedno i apelaciono ime, a spravljeno je od lokalnog ploda altesse. Ali, imaju oni i vrlo interesantna crvena vinca.

U suštini, ovaj vinorodni region se nalazi u carstvu planina i jezera, a vinogradi se kotrljaju niz strme planinske padine nudeći podlogu svojevrsnim i raritetnim lokalnim sortama poput belih: jacquère, roussanne, altesse ili gringet i crvenoj mondeuse, koja nudi napitak izuzetno jakih tanina ali vrstan kao pogonsko gorivo za brojne delikatese i specijalitete. Ovo su sorte koje jednostavno nigde drugde na svetu ne uspevaju.

U regionu postoje četiri Roussette sela i čak 17 Vin de Savoie, među kojima su najpoznatija laka vina sorte jacquere, što se piju mlada, a vrlo su cvetna i osvežavajuća.

Jazzovina:
Umbrija, Italija

Najveći problem Umbrije u vinskom smislu je to što u susedstvu postoji Toskana. Uz zvuke džeza, koji su učinili ime regije poznatim širom sveta (naravno, u pitanju je veličanstveni Umbria Jazz Festival u Peruđi), i lokalna vina postaju sve prepoznatljivija na svetskoj enološkoj mapi.

Tu je u prvom planu gradić Orvieto, gde se u senci velelepne srednjovekovne katedrale vekovima prave vrhunska vina. Orvieto (DOC) proizvodi danas neka od najpoznatijih belih vina Italije, pa i ono istog imena koje je blend četiri ili pet sorti. Najviše je procanica, grožđa poznatog i kao trebbiano toscano, od 40 do 60 procenata, potom verdella (15%), grechetta, drupella i, možda, prstohvat malvasije. Ali, kada ste tu ne propustite da probate abboccato, poluslatku varijantu orvieta.

Inače, popis vodećih sorti regiona čini impozantan broj lokalnih i internacionalnih. Od belih tu su biancame, poznat i kao passerrina ili bianchello (neka vrsta trebbiana), chardonnay, malvasia, greshetto, moscatello, moscato bianco, muller thurgau, pinot bianco i grigio, procanico, somillon, brojne podvrste trebbiana, verdello, voigner… Kod crvenih glavne uloge igraju: aleatico (kao mutacija muscata), cabernet franc, cabernet sauvignon, gamay, grechetto rosso, malbec, merlot, petite verdot, pinot nero, sagrantino, sangiovese, syrah i tannat, poznat kao madiran u Francuskoj.

Region Umbrije ima dve DOCG oblasti (Montefalco Sagrantino i Torgiano Rosso Riserva) i 13 DOC.

Sa ukusom palmi i priviđenja:
Žiranson (Jurançon), Francuska

Žiranson je mala vinska oblast na jugozapadu Francuske, gde grožđe uspeva na malim parcelama između palmi i banana. Oblast je dugo bila prepoznatljiva isključivo po slatkim vinima. To su dobra, takozvana „aristokratska vina”, ali u poslednje vreme sve su više na ceni i suva bela vina od sorte gros manseng, koja nose jedinstvenu apelaciju Jurançon Sec, što treba razlikovati na etiketi. Jer, ako nedostaje Sec, onda je u flaši – slatko vince.

Region se oslanja na podnožje Pirineja, a pored pomenutih sorti gaji još petiti manseng i courbu. Slatka vina poseduju arome tropskog voća, ananasa i manga, a grožđe se ručno bere krajem oktobra i do kasno u novembru. Prema legendi, ovdašnaj vina bila su slavna još u 16. veku, kada su Henrija IV na krštenju pomazali po usnama belim lukom i vinom iz Žiransona, što su ukusi koji su zanavek definisali njegov karakter!

U zemlji krvi i šerija:
Herez (Jerez), Španija

Na jugu Španije, u vreloj Andaluziji uspevaju neka od najiskričavijih suvih vina na svetu. I koje god da probate, fantastično je, a vino sorte palomino fino preporučujemo kao vrhunski aperitiv. Oblast Herez, poznata po krvavim borbama konjanika sa bikovima u areni, proizvodi oko 60 miliona litara vina godišnje, prvenstveno od sorti palomino, palomino fino, palomino de jerez, pedro himenez ili moscatel. Vrelina sunca iz ovog grožđa izvlači vrhunske poslastice koje se najbolje mogu osetiti u šeriju, a koju god od 100 vinarija da posetite, nećete pogrešiti.

Tri vrste podloge, snežno bela Albariza puna krečnjaka idealna za lagani šeri od palomina, Baroš sa mnogo gline i malo krede, kao i pretežno peskoviti Arenas čine da pedro ximenez i moscatel uspevaju bez mana.

Iako preferiramo vina, propustiti čašu Brandy de Jereza, ravno je grehu.

Na toplom morskom žalu:
Grčka Makedonija, Grčka

Severni delovi Grčke ponose se velikim brojem vinskih sorti i stilova. Bela vina od sorti malagousia och limnio treba probati posle kupanja na Halkidikiju, dok moćno crveno vino od grožđa xynomavro, kompleksno i jedinstvenog karaktera, možete potražiti u Nusi (Naoussi). Ovo grožđe dosta kasno sazreva, a ako je godina hladna i kišna vino ima dosta tanina. Vinogradi se nalaze na padinama planine Vermio, na visini između 100 i 400 metara. Ipak, spajanje užitaka leta i vina najbolje je, bez namere da budemo bezobrazni, na – „srednjem prstu“!

Najbolji vinogradi Halkidikija nalaze se na Sitoniji. Tu je Emile Peynaud zapatio brojne evropske ali i domaće sorte na planini Meliton, a posebno uspevaju sorte poput cabernet sauvignona i shiraza, ali i autohtonih assyrtiko, athiri, lemnio i roditis. Hladan morski vazduh podstiče kvalitet pomenutih sorti ali i malagousie, retke bele sorte iz centralne Grčke koja je ovde našla pogodno tle. Iznad luksuznog hotelskog kompleksa Porto Karas nalazi se dobra vinarija, ali se izvanredni vinogradi i vino mogu naći i na najistočnijem prstu i planini Atos, gde svim posetiocima, kao poseban bonus duhovnom uzdizanju u Svetoj gori, ostane u sećanju zaista specifičan ukus manastirskih vina.

Obnavljanje srednjovekvnog sjaja:
Smederevo, Srbija

Ovo područje se graniči sa jedne strane Dunavom, sa druge Velikom Moravom, što ga uz reljef, klimu i zemljište čini idealnim za uzgoj vinove loze. Klima se odlikuje pravilnim temperaturnim kolebanjima, a zemljišta tipa gajnjače i smonice su rastresita i pogoduju vinovoj lozi. U jeku borbe da se ne dozvoli dodatno instaliranje naftne industrije u ovom regionu, predlažemo vam da, u neposrednoj blizini Beograda, otkrijete brojne prirodne, istorijske, ali i vinske lepote.

Na teroaru pogodnom i dokazanom za proizvodnju vrhunskih vina, i to od davnina, najviše zahvaljujući izuzetnim mikroklimatskim uslovima uspevaju kako autohtone, tako i evropske sorte. Vodeća sorta je svakako smederevka, koja se tu gaji od davnina i lagano vraća onaj kraljevski srednjevekovni sjaj. Tle daje grožđe veoma dobrog kvaliteta od koga se proizvodi i izuzetno vin de pays.

Od drugih sorti izvrstan je italijanski rizling, sovinjon, semijon, traminac. Crvene sorte daju kvalitetan game, a ovo je područje gde se (takođe iz pepela) ponovo rađa još jedna izvanredna autohtona i do gotovo zaboravljena sorta - prokupac. Drevni srpski vladari, despot Stefan Lazarević, kao i Đurađ Branković, širili su ovde još u 15. veku vinograde u kojima su postojale pimnice, gde se moglo spavati i popiti vrč dobrog vina. Već tad je trgovina vinom bila strogo nadzirana dokazujući time značaj vina za ekonomiju države, ali i opstanak raje. Doprinos vidarstvu ovog kraja dao je i Miloš Obrenović koji je u porodičnom letnjikovcu na lokaciji Zlatni breg zasadio 36 hektara vinograda, a na toj lokaciji se i danas proizvode kvalitetna vina.

Tradicija vinogradarstva Smedereva veoma je duga, o čemu svedoči i vinski podrum PK Godomin, izgrađen 1909. godine i koji i sada služi svojoj osnovnoj funkciji. U nedalekom Krnjevu sa peskovito šljunkovitog tla između brdašaca Mali i Veliki Golać možete probati vina Malog podruma Radovanović, čiji šardone, rajnski rizling i kaberne sovinjon predstavljaju vrh srpskog vinarstva. Podrum Janko, sa vinima Zapis, Misija, Adut, Zapis red, Zavet ali i odličnom smederevkom, sve se ozbiljnije uvrštava u tu prvu srpsku vinarsku ligu od koje nije daleko ni Vinarija Živković iz sela Kličevac, koja proizvodi dobra vina sorti rajnski rizling, šardone, kaberne sovinjon i bermet. Krajem septembra obavezno treba posetiti manifestaciju Smederevska jesen.