Vino.rs

NITI SU su sva vina za čuvanje, niti ima potrebe sva čuvati. Ali, ako je već došlo do toga, pravila su veoma kratka i jednostavna: paziti treba na temperaturu, vlažnost i položaj flaše. A da sprečite onaj tajanstveni deo vinske ličnosti da se povampiri, najbolje je ukloniti je sa dnevnog svetla, dok će njenoj nežnoj prirodi pripretiti svaki hemijski reagens u neposrednoj blizini vašeg vinskog skrovišta.

PRAVILA

– Vlažnost u prostoriji za čuvanje treba da bude između 70 i 95 procenata. Ako je ispod 50, čep se suši, povećava se rizik od kontakta sa kiseonikom - oksidacije. Ako je preko 95%, pojava buđi je gotovo neminovna.

–  Temperatura, idealna, je između 12 i 16 stepeni C. Još je važnije da ne dođe do nagle temperaturne promene, pa je zgodno da imate dobru izolaciju prostorije zašta se preporučuje stiropor/stirodur koji je otporan na neophodnu vlagu.

–  Ultraljubičasti zraci sunčevog spektra su neprijatelj zdravog starenja, pa je potrebno „mračno” osvetljenje

–  Za mirnu starost okolina treba da bude razumna i pastoralna, bez buke, vibracija, zračenja. Bučni motori frižidera, podrhtavanje tla (zato Japanci i nemaju neka vina), blizina auto-puta i aerodroma su čist minus jer „stresno” ubrzavaju tok starenja. S druge strane, vina na velikim brodovima brže sazrevaju što je jako zgodno za pojedine „skupe sorte” koje zahtevaju višedecenijsko odležavanje - u brodskom restoranu je okej naručiti ih i više godina pre roka „početka upotrebe” - biće jeftinija, a već su razvila „puna jedra” zahvaljujući radu moćnih turbina u mašinskom odeljenju. Živela centrifuga.

–  Neka vaša vina ne dele policu sa praškom za pranje veša, razređivačem, lakovima za nokte. Nađite im neku iole dostojnu oazu mira i čistog vazduha ukoliko ne želite da vas iznevere u najvažnijem trenutku - recimo kad ponudite tasta da proslavite uspešnu prošnju mlade. Sigurno vam je već previše njegove kisele face, glupo je da vino „dospe” još kiseline na tu vatricu.

Konačno, niko od vas ne očekuje da posedujete ukopani vinski podrum u lagumima na obali reke. Pa ni da ga gradite po svim propisima za par flaša kojima zaslađujete nedeljne ručkove. U principu, mali špajz u sredini stana (ali bez radijatora unutra), sa sklepanom policom na kojoj će flaše stajati pod 7 vodoravno, a ne 5 uspravno je sasvim prihvatljivo rešenje vinskih ukrštenih reči. Par flaša koje ćete konzumirati tokom narednih 6 meseci mogu da odleže i stojećki bez posebnog rizika po kvalitet.Ali ukoliko posedujete zaista vrhunsko arhivsko i izuzetno skupo vino, pa još ako je iz vremenski jako daleke berbe što je preduslov extremne osetljivosti, možda je najbolje da nabavite vinsku vitrinu-kavez koja automatski podešava idealne uslove. A ako poseduje staklena vrata, očas se pretvara u izložbu koja vas preporučuje kao kustosa tečnog muzeja. Da povremeno okrećete flaše? Što da ne, ali bez mućkanja (a pogotovo bez mešanja - pozdrav agentu 007). Posebno stara vina ne vole previše pomeranje, ako i dođe do šetnje, obavezno ga odmorite par dana pre „oslobađanja” iz flaše.

Ukoliko niste sigurni šta je to što bi vas moglo naterati da se bacite u trošak rešavanja magacinskog prostora, evo:

1. Veći broj flaša nego što sve sa prijateljima možete da popijete u razumnom vremenskom intervalu (recimo pola godine).

2. Potreba da uvek imate vino spremno za otvaranje a u naponu snage.

3. Neverovatno kvalitetna, i vina koja zahtevaju „ležarinu”, tipa:

Vega Sicilia Unico, Brunello di Montalcino, većina bordo i burgundskih, što belih što crvenih vrhunskih vina. Tu se prvenstveno misli na Romanee-Conti, Richebourg kao i  mnogobrojne Chateau legende tipa: Petrus, Lafite-Rotschild, Latour, Margaux ili Haut-Brion...

Ali ako posedujete neka od ovih vina u kolekciji, ne sumnjam da već imate i podrum.

Da se ne zamuti

Uslovi čuvanja vina mogu znatno uticati na rastvorljivost pojedinih sastojaka u njemu. Naročito temperatura ili prisustvo organskih kiselina u vinu (jabučna, mlečna, i dr.). Na taj način menja se bistrina vina, a tako i njegova stabilnost.

U neprikladnim podrumskim prostorijama, posebno u slabo termički izolovanim, dnevne oscilacije u temperaturi vazduha nepovoljno se odražavaju na stabilnost vina što se naročito odnosi na mlada, nedozrela vina, koja se u tom slučaju mute. Za negu i čuvanje belih vina najpovoljnija je temperatura od 10 do 12°C, dok je za crvena ona nešto viša, 15 °C.

Vino je veoma složen rastvor u kome se nalaze različite supstance, više ili manje rastvorene. Neke od njih se nalaze u vidu pravih rastvora (razne soli, više ili manje disosovane), neke su u koloidnom stanju (proteini, fenolna jedinjenja). Treću grupu čine suspenzije, tj. nerastvorljivi ostaci čvrstih delova grožđa, čestice zemlje i druge materije sa kojima je grožđe ili vino dolazilo u dodir.

Bistrina vina jedan je od najvažnijih elemenata pri njegovom ocenjivanju. Na tržištu se cene samo potpuno bistra vina, kristalnog sjaja. Kada bistro vino postane mutno, ili se u njemu pojavi manje ili više taloga, ono se smatra nestabilnim. Mućenje vina i pojava taloga, posledica su neuravnoteženih fizičko-hemijskih stanja pojedinih sastojaka. Takođe, mogu biti i biološke prirode, što je posledica rada mikroorganizama u vinu.