Vino.rs

NE MOGU da tvrdim kako je neolitski somelijer uz šniclu od brontosaurusa uparivao Kremenkovo crno, ali da vinotok egzistira na majci Zemlji poslednjih 7000 godina, istorijski je dokazana činjenica. Kao i tvrdnja da je vino jedan od svega nekoliko osnovnih temelja savremene civilizacije.

POVRATAK NA MESTO ZLOČINA
Nakon smrti Staljina 1956. godine 450 flaša vina odneto je iz Moskve u nepoznatom pravcu. Vrhunska francuska, španska  domaća vinca nađena su 4 decenije kasnije u nekom podrumu u Tbilisiju, u regionu u kome se vino proizvodi poslednjih 7.000 godina

Ko vino voli, taj se ne razboli

PRETPOSTAVLJA se da je fermentacija grožđa prvi put slučajno otkrivena negde 8 milenijuma pre nove ere, a da se odmah potom (nakon što su potvrđeni veoma pozitivni efekti iste) prešlo na "namernu" fermentaciju iz više razloga. Naime, neolitski je čovečuljak počeo da pripitomljava životinje, obrađuje zemlju, a onda bi nakon napornog rada svratio u birtiju i onako s nogu... Ne, vino je za čoveka neolita bilo daleko više od puke razbibrige, ono je bilo osnovno sredstvo za preživljavanje. S obzirom da se pleme najčešće duže vreme zadržavalo pored rezervoara pijaće vode, nečistoća bi ubrzo od iste načinila izvor svih mogućih zaraza i na kraju uzrokovala propast naseobine. Ali kad je čovek otkrio da "krštena" voda, ona u kojoj se odigralo voćno vrenje, u kojoj su voćni kvasci doveli do magičnog pretvaranja šećera u alkohol, ne škodi organizmu i naprotiv da izaziva veoma prjatno raspoloženje, a pritom odagnava strah od neprijateljski nastrojenih bića iz komšiluka, na plemenskom savetu doneta je jednoglasna odluka: od sad će se umesto vode isključivo piti vino. Bilo je to genijalno rešenje, koje je, ne znam zašto u proteklim milenijumima povučeno iz upotrebe, najverovatnije na asistenciju firmi koje proizvode prečišćavaće i filtere za vodu.Time tvrdimo: vino je bilo prvi poznati dezinficijens na svetu!

Tvrdimo: vino je bilo prvi poznati dezinficijens na svetu!

Zagrobno vince Skorpiona Prvog "jako žednog" u Abidosu. Jedna od 700 amfora sa "etiketom" na delu "čepa"

Koliko su ga ozbiljno shvatali, pokazuju otkrića grobova starijih od 4.000 godina u kojima se pored tela nalaze mnogobrojni kalemi loze spremljeni u specijalne srebrne posude kako bi se novi vinogradi posadili "s onu stranu". Možda nam sve to ukazuje da, dok oko nas besne raznorazni ratovi, zagađenje dostiže lagano vrhunac, a onaj odsudni rat, rat za vodu tek predstoji, da je pravi trenutak da ozbiljno stavimo prst na čelo i umesto zagledanja u etiketu o vinu počnemo da razmišljamo kao neophodnosti jer sa svojih 15-ak procenata alkohola, ono štiti od dizenterije, pa i kolere.

Branje, prevoz i pakovanje vina u amfore pre 3.500 godina u podrumu faraona Amenhotepa

Tokom istorije, iz predostrožnosti su ga ljudi mešali sa vodom, najčešće u odnosu 2:1 što je otprilike spasonosna mešavina koja je postala uobičajni način konzumiranja vina. Kako bi obezbedili pravilan unos tečnosti (da konzumiranje čistog vina ili vode ne bi uzelo maha) pojedini vlastodršci su čak zakonski formulisali čitavu stvar. Tako je antički vlastodržac Zaleucus (650 g. PNE) zapretio smrću svakome ko pije nerazvodnjeno vino izuzev ukoliko mu lekar nije isto prepisao radi zdravlja. Drako (doneo drakonske zakone) je krađu grožđa kažnjavao smrću, a čak i u srednjem veku, godine loše berbe su dovođene u vezu sa pojavom kuge i drugih smrtonosnih bolesti koje su pretile da zatuku civilizaciju u usponu. Uostalom, o čemu mi pričamo! Pa jedno od prvih, a time i najznačajnijih Isusovih čuda u Bibliji je ono o promeni vode u vino i to baš na svadbi, na mestu na kome se uspostavlja sveta zajednica, a mudri Noje je čokote loze poneo na svoju barku s tim da mu sađenje vinograda bude primarna dužnost čim se Zavetna poplava bar malo povuče.

Da ne bi isplao da je vino isključivo u korenu hrišćanske civilizacije i da se kao proverene vinopije stoga trudimo da ovo dragoceno piće prikažemo u što lepšem pa i neophodnijem svetlu (vino se i danas tokom katoličke mise meša sa vodom kao simbol istorijskih tekoVINA), pomenuću činjenicu da se u Kuranu (koji je striktno protiv korišćenja alkohola) u opisima rajskih vrtova pominje vino i to upravo na mestu gde se uočavaju voda i njeno onečišćenje:

"Tu su reke nezagađene vode, reke mleka neiskvarenog ukusa,
reke vina preukusnog onima koji ga piju i reke neprestano tekućeg meda"

"Dodir Mide" - replika mešavine muskata, piva i meda, još malo prevrela kakava se najverovatnije pila na Kritu i pogrebu legendarnog kralja Mide. Ćao mozak...

Ako je verovati Hipokratu, čije se zakletve tek pojedini čestiti lekari danas još uvek slepo pridržavaju, koji je prvi, onako vispreno zaključio da: "boleštine nisu božja kazna već nešto sasvim ovozemaljsko i prirodno...", vino treba davati obolelima ali razne vrste vina u zavisnosti od oboljenja. On lično preporučuje određenu sortu čak i za decu!

Plutarh ide i dalje pišući da je vince najkorisnije od svih napitaka, ali i najukusnija hrana, a moderna medicina u ovom piću prepoznaje mnogobrojne korisne sastojke i uticaje na zdravlje organizma, prvenstve u borbi protiv anemije (čaša crvenog dnevno je gotovo siguran lek za osrednje slučajeve malokrvnosti).

Flavonoidi (antioksidanti iz kožice grožđa), polifenoli (prevencija srčanih oboljenja, arterioskleroze), pa čak i neki antikacerogeni agensi pronađeni u vinu koje je duži niz godina odležalo u hrastovini, samo su jedna strana medalje. Naravno, postoji i ona druga, negativna, što proizičazi iz višegodišnjeg redovnog prekomernog konzumiranja (čitaj: opijanja).