 Kraljica među biljnim svetom, kako je od davnina nazivaju, kopriva i danas zauzima počasno mesto. Verovali ili ne, čak i kada je reč o vinu!
Otkrićem vatre, još pre 790 hiljada godina, od koprive se moglo napraviti veoma ukusno jelo. Prvi pisani tekstovi pokazuju da se kopriva još tada pripremala kao spanać, odnosno ukusna supa. "Bičevanje" koprivom, ali ne po kazni, već u cilju lečenja tifusne groznice i reume, popularno je od davnina, a primenjuje se i danas kao odličan metod za ublažavanje artritisa i drugih reumatskih oboljenja. Čudotvorni sastojak je mravlja kiselina kojom obiluju koprivne žaoke. U celokupnom biljnom svetu, kopriva je najbogatija gvožđem pa se kao "svestrani lek" koristi kod anemije, arterioskleroze, bolesti probavnih organa, bubrežnih bolesti i dr. Naime, gotovo da nema bolesti kod koje kopriva ne pomaže. Najčešće se priprema u obliku soka ili čaja, međutim sve je popularnije - vino od koprive. Poznate su mnoge recepture. Jedan od recepata: napravi se mešavina od 10 supenih kašika lišća i korena koprive, jedne kašike pelina, dve kašike bokvice i jedna kašika tucanih smrekovih bobica. Smesa se stavi u 1 litar crvenog vina, a nakon 12 sati, uz dodatak 3-4 kašike meda, kuva se oko pola sata. Držati poklopljeno dok se ne ohladi. "Vino-lek" se pije mlako, jedna supena kašika pre jela. Navodno, pored čira na želucu i crevima, ovo vino pomaže i kod gihta, bubrežnih oboljenja i neuroza. Belo vino takođe može poslužiti kao važna komponenta u spravljanju leka za popravljanje krvne slike i imuniteta. Potrebno je dve kašike lista i dve kašike cveta koprive potopiti u 1 litar domaćeg belog vina i ostaviti da stoji sedam dana. Proceđeno se preručuje u boce i čuva na hladnom mestu. Jedna čašica ujutru, tokom 15 dana, biće dobar put ka zdravlju. |
Vino & Zdravlje 
