Vino.rs

Uprkos sveopštoj nemaštini u društvu i odsustvu porodične vinarske tradicije, ekonomista Nebojša Aleksić počeo je sa izgradnjom moderne vinarije koja bi mogla da ostavi značajan trag u savremenom srpskom vinarstvu. Ipak, krenuti u ovakav posao u vreme krize u najmanju ruku je hrabro, drugi bi rekli suludo. Ali, možda ovaj ekonomista zna nešto što ti drugi ne znaju!

Podaci podsećaju da je u neka dobra vremena loza uspevala u Srbiji na čak 250.000 hektara, dok u ovom trenutku zasadi ne pokrivaju ni 10 procenata te površine. Reklo bi se da mesta za širenje ima u nedogled. Ali, s druge strane, stoji i tvrdnja da je previše vina i domaćeg i stranog na ovom tržištu koje trenutno jednostavno nije u stanju da svo to vino konzumira.

„Cene vina će da idu dole”, objašnjava Nebojša Aleksić, predosećajućí rasplet na vinskoj sceni koji se očekuje ove jeseni i odmah zatim objašanjava svoju nameru da u Lozoviku kraj  Jagodine podigne novu, savremeno koncipiranu vinariju. Kod Nebojše nema ni pomena o bogatom nasleđu i vinarskoj tradiciji, porodičnom biznisu ili tajanstvenim  recepturama drevnih vinara. Jednostavno, ušao je u nešto na osnovu sopstvenih matematičkih kalkulacija.

„Ljudi puno pričaju, iz sujete ili iz straha. Ništa u životu nije lako, ali nije ni nedostižno. Ono što mi radimo jeste da smo od početka pristupili detaljno svakom koraku, bilo da smo u vinogradu, vinariji ili marketinškoj priči. Poštujemo svaki standard, pokušavamo da uvedemo i novine. Neće biti lako, ali ko nema barem malo hrabrosti bolje je da sedi kod kuće i očajava. Dobro smo promislili, tokom dve godine analizirali lepe i ružne stvari koje nas očekuju. Uradili svot analize, spoznali snage i mogućnosti, strahove i opasnosti. Uz energiju, sredstva i entuzijazam, praćnje svetskih i domaćih trendova, ne mogu sto posto da tvrdim da ćemo uspeti, prepotentno bi bilo, ali ako uložimo maksimum...”

Iako je plemenitiji od mnogih drugih proizvoda, vino ipak treba prodati. I tu Nebojša očekuje najveći broj problema, jer ma koliko kvalitetan proizvod bio, prodavac mora da se bavi marketingom, distribucijom.

Izgled buduće savremene vinarije u Jagodini

„Moramo pronaći neki drugi pristup potrošaču. Ja želim da demistifikujem priču jer mi se čini da sami vinari tu prave veliku grešku. Jednostavno, nemaju svi mogućnost da otkriju u vinu ukuse, arome, mirise šljiva, malina, borovnica i bukvalno se stide da u restoranu naruče neko vino jer ne znaju na šta im miriše i sa kojom se hranom slaže. Upravo je zato neophodan što direktniji pristup potrošaču, naučiti ga da pije vino zato što mu se sviđa. Još bolje, da ga pije svakodnevno, kod kuće, sa porodicom i za ručkom, da ga slobodno uparuje sa hranom koja mu je servirana. I to sve umesto da plaća nekoliko puta više isto takvo vino u restoranu. Danas se svi vinari i distrubuteri bore oko HORECA sektora i guraju u 20 top restorana. Ne kažem da je pogrešno, jer se vino sve više pije u restoranu, postaje moderno i fensi pijuckati ga i ocenjivati. Ali, nemaju svi novca za bocu od par hiljada dinara, plus hiljadarka po osobi za hranu. Zato idemo na priču o ‘ritejlu’: navići ljude da vino ponesu sa police u prodavnici.”

Za početak nova vinarija je obezbedila vinograd. Sa 10 hektara prvi se prinosi očekuju tek 2012. godine. Naravno, trebalo je odabrati i ime. S obzirom na to da su u manjku tradicije, prezime vlasnika nije uzimano u obzir. Od nekoliko solucija dogodilo se da baš onu koju su odabrali igrom slučaja uzme jedna druga, velika nova vinarija.

„Taj je čovek jednostavno igrom slučaja stavio na etiketu svojih vina upravo slogan koji smo mi zaštitili. Pošto ne želim da nas bilo ko vezuje za nečiju tuđu priču, odustali smo od toga naziva. Znaš, kad pravim brand name, proveriću sve pre nego se upustim u taj posao. Konačno, opredelili smo se za latinski naziv. Ipak je latinski osnova, dublja i od turcizama, francuskih i engleskih naziva, pa i onih na ,ić’.”

Nebojša ne želi još da otkrije naziv nove vinarije. „Videćete idućeg proleća, kad krenemo sa prvim belim i roze vinima”, kaže. A za crvena da stignu na tržište trebaće da odleže barem još godinu dana u hrastovini. Iako je vinarija još u izgradnji, jasno se naziru konture projekta. Moderno, prateći svetske trendove u toj oblasti arhitekture, baš kakva će biti i vina zahvaljujući saradnji sa vinarima iz Bordoa. Spoj tradicionalnih znanja i savremene tehnologije. Nebojša je kao vrhunski ekonomski stručnjak sve detaljno izanalizirao, a nas ipak zanima - šta ako ne uspe? Da li će to biti opomena da niko više ne treba da se upušta u ovaj posao na području Srbije?

„Nikom se ne preliva. Kada sam ulazio u ovu priču obilazio sam vinarije u Bordou, Goriška brda, ove naše. Začudilo me mnoštvo polovičnih rešenja, nedovršenosti. S druge strane, mnogi su mi govorili: Ma šta ulažeš toliko, kupi neku staru kućicu, garažu, pa vidi kako će da ide. Ne verujem u takav način rada. Jednostavno, ako ćemo da radimo, onda ćemo da radimo!”