 Veliko međunarodno ocenjivanje vina u Solunu, održano od 8. do 10. marta u sajma turizma HELEXPO, okupilo je vina iz mnogih krajeva sveta. Među čak 667 prijavljenih za takmičenje najviše je naravno bilo onih iz Grčke, ali i veliki broj nemačkih, slovačkih, španskih, italijanskih, brazilskih... Sve to ocenjivao je žiri sastavljen od 30 internacionalnih sudija. Srpskih vina na žalost nije bilo, ali se u ulozi jednog od sudija našao Miroslav Radojčin, predsednik domaće asocijacije somelijea SERSA.  - Kao sudija koji učestvuje na takmičenjima širom sveta odgovorno tvrdim: nikad nisam video ovako dobru organizaciju! Mene je ipak posebno iznenadilo to što nije dodeljena nijedna velika zlatna medalja, već 10 specijalnih nagrada za najbolja vina u rangu, 105 zlatnih, 70 srebrnih. Bronzu je dobilo par stotina vina. Jedan brazilski kaberne je bio na ivici da dobije veliko zlato, a ja sam lično poslednjeg dana u jednoj kategoriji podelio po ocenama dve velike zlatne medalje. I jedno od tih vina je kasnije zaista osvojilo zlato, Mavrodaphne iz Grčke, - kaže Radojčin.  Interesovalo nas je kako to da među toliko prijavljenih vina nije bilo ni jedno za veliko zlato? - Posetili smo tokom sajma dve vinarije na severu Soluna i ono što smo kod njih probali, reserve, vina stara 30 i više godina, od domaćih sorti sa kupažama internacionalnih, to su zaista velika vina. Bio sam impresioniran njima. Takve vinarije uvek osvajaju zlata, ali na takmičenja šalju vina koja se lošije prodaju, u nadi da će dobiti neku medalju i tako poboljšati njihov plasman na tržištu. „Impresionirala su me Slovačka vina. Bilo je 50-60 njihovih etiketa, fenomenalni traminci, sjajne aromatične sorte. Imaju taj potencijal i to neguju. I zato kažem: smederevka je naša, hajde da je negujemo, prokupac je naš... Kako su Crnogorci od vranca napravili sortu. Da li je kvalitet u svakoj flaši, pitanje je, ali su Vranac barrique i Vranac reserva već dobijali velike zlatne medalje. Na vašem ocenjivanju je bilo vina koja bi u Grčkoj sigurno dobila velike zlatne medalje, samo ih niko nije poslao!“
Ovo najmasovnije ocenjivanje vina na Balkanu izgleda nije preterano zanimljivo vinarima iz Srbije. Zašto je to tako? - Proizvođači kod nas nisu informisani, često idu samo na dva-tri takmičenja, u Italiji, Diseldorfu i Londonu, gde najviše šalju vina. U Španiji, na najvećem pirinejskom takmičenju, bude i do 3.000 vina! Zašto neko hoće na neko takmičenje ili ne - ne znam, ali u odbranu proizvođača ide priča kako je naša birokratija dosta problematična po pitanju uzoraka. Hemijske analize za samo šest uzoraka su sigurno sedam dana posla za proizvođača. Pored toga, mislim da našim proizvođačima Grčka nije interesantna, jer tamo ima već dovoljno vina i teško je ući na tržište. Kao i u Španiju. Baš me zanima ko bi recimo u Španiji stavio neko naše vino, ma kako dobro bilo, u vinsku kartu! S obzirom na to da je Radojčin bio i član žirija na Velikom blind testu najboljih srpskih vina kojeg je organizovala naša redakcija, pitali smo ga kakav je po njegovom mišljenju odnos grčkih i srpskih vina po kvalitetu? - Mi smo na vašem testu ocenjivali vina koja su i inače za velike zlatne medalje, po mišljenju publike procentualno najbolja u Srbiji. Dotle, ovde u Grčkoj, ne mogu reći da su njihov vina bolja od naših. Ali, ima mnogo malih proizvođača koji bez predrasuda šalju vina da se ocene, da im se da ocena, opis, analiza... To nisu najbolja vina, ali ti ljudi veruju u svoj proizvod. Uz uverenje da je u njegovoj štali njegov konj najlepši, daju ga bez predrasuda. I posle toga se nađu u lepom katalogu s kojim mogu dalje da reklamiraju svoje vino. |
Vinske priče 
