 Pošip je prvo hrvatsko belo vino sa zaštićenim geografskim poreklom. Zaštićeno je 1967. godine i proglašeno čuvenim, odnosno vrhunskim. Za sortu pošip pročulo se u drugoj polovini 19. veka. Jedan zemljoradnik iz Smokvice, na ostrvu Korčula, sekući šumu, pronašao je samoniklu lozu koja ga je zaintrigirala neobičnim ukusom i aromom. Posadio ju je u vinograd izmešanu sa ostalim sortama i redovno presađivao mladice.  Malo po malo, pošip se proširio, a uglavnom su ga brali i mešali sa ostalim belim sortama. Naravno, samo ono što bi od njega ostalo. Zbog ranog sazrevanja napadale su ga ptice, ose i ostali insekti, a zbog izvrsnog ukusa i visokog sladora „pustošili“ bi ga i ljudi. Čak se i danas pošip prodaje na pijacama kao stono grožđe ili zobatica. Smokvica na Korčuli U svakom slučaju, neko je od smokviških vinogradara probao da napravi manju količinu vina samo od grožđa pošip i tu je ljubav počela. Upravo zbog sposobnosti nakupljanja šećera, u prošlosti je, verovatno i uz neke druge sorte, služio i u proizvodnji desertnog vina prošek.  Terasa sa lozom pošipa Iako se samo u iznimnim slučajevima uzgaja i u drugim susednim vinogorjima podregije Srednja i južna Dalmacija, odnosno u podregiji Severna Dalmacija, ime ove sorte i istoimenoga vina opravdano se vezuje uz ostrvo Korčula. Najnovija DNK ispitivanja otkrila su da je pošip doista pravi i autohtoni Korčulanin. Sve do pre pedesetak godina pošip se smatrao tek sporednom, lokalno važnom sortom. Razlog je verovatno bila činjenica da se radi o relativno mladoj sorti koja se širila isključivo po matičnom otoku. Od početaka njenog uzgoja kvalitet nije bilo pod sumnjom, ali tek u poslednje vreme postala je poznata i šire. Mnoge dobre karakteristike (visok rodni potencijal, rano dozrevanje, visoki kvalitet šire i vina) omogućuju ovoj sorti širenje i u ostala dalmatinska vinogorja.  Vrhunsko vino pošip je najčešće zlatnožute boje, visokog sadržaja alkohola (oko 13 % vol.), skladne kiselosti (oko 6 g/l) i punog, karakterističnog ukusa s izrazitom svojstvenom aromom. Postoje dve priče o tome kako je Pošip dobio ime. Jedna kaže da je to zbog izdužene šiljate bobice koja je nalik na „šip“, što je lokalni naziv za šiljatu stranu mašklina ili krampa. Druga priča govori da je već spomenuti korčulanski zemljoradnik pronašao tu „čudnovatu“ lozu razvijenih prutova na šipku ili kako bi se to u Smokvici reklo, raste „po šipak“, pa je prema usmenom predanju nazvan „pošipak“, a kasnije je vremenom evoluirao u „pošip“. Top 10Ovo nije redosled, već spisak najpoznatijih korčulanskih pošipa!
1. Šain-Marelić Pošip Sv. Ivan Selekcija ’08 (14,2% alc, 13,5 evra)
2. Krajančić Pošip Intrada ’08 (13,4% alc, 13,5 evra)
3. PZ Nerica Pošip ’08 (13,7% alc, 8,8 evra)
4. Korta Katarina Pošip ’08 (14,2% alc, 17 evra)
5. Toreta Pošip '06 (13,9% alc, 20 evra)
6. Grgić Pošip ’07 (13,9% alc, 17,5 evra)
7. PZ Pošip-Čara Pošip Marco Polo ’08 izborna berba (13,8% alc, 13,5 evra)
8. PZ Jedinstvo-Smokvica Pošip Centurion ’07 (14,2% alc, 12,4 evra)
9. Blato 1902 d.d. Pošip vrhunsko ’08 (13,9% alc, 5,4 evra)
10. Kunjas Pošip ’08 (13,7% alc, 10,8 evra)
 Pošip najbolje uspeva na zaklonjenim položajima Čare i Smokvice, gde uvek daje vrhunski kvalitet. Gusto zasađeni vinogradi, nagnuti i terasasti tereni, prisiljavaju da se većina radova još uvek obavlja ručno, na tradicionalan način. Tamo su i nastale prve poljoprivredne zadruge i vinarije, od kojih su najveće Vinarija Čara i Vinarija Smokvica, koje na žalost kvalitetom vina zaostaju za danas sve mnogobrojnijim malim porodičnim vinarijama. Dodajmo da se i sorta moslavac, koju ne treba pomešati s dalmatinskim pošipom, negde (npr. u Sloveniji) naziva pošipom. (izvor: vinopedia.hr; wikipedia.hr - Ljubo Kunjašić (2008), Značaj kultivara Pošip bijeli (V. Vinifera L.) na otoku Korčuli, Agronomski fakultet Zagreb) (Autor je vlasnik bloga eNOgAStrObRUtaL.com) |
Vinske priče 
