 Kometa Elenin juri ka Zemlji i ako je NASA napravila grešku u proračunima veću od 35 miliona kilometara, postoji šansa da se sredinom oktobra (konačno) ispuni jedno od bezbrojnih proročanstava o smaku sveta. Ali, ako se to (ponovo) ne dogodi i dotični comet nas promaši, postoji šansa da čitav taj događaj ipak ostavi trag na - vinu! Kroz čitavu istoriju vinari su dobre godine za vino i vinovu lozu dovodili u vezu sa pojedinim astronomskim događajima, najčešće prolaskom neke komete. U skaldu s tim i neke od najhvaljenijih berbi u poslednja dva veka - kao što su one iz 1811, 1826, 1839, 1845, 1852, 1858, 1861, 1985 i 1989 - poznate su i kao „kometske berbe”, jer se podudaraju sa pojavom kometa na nebu. Odatle u svetu vuče koren i izraz „kometsko vino”, kojim se povremeno označava vino izuzetnog kvaliteta.  Za razliku od mnogih drugih stvari koje se pripisuju „pojavama na nebu”, od izazivanja zemljotresa i epidemija, do porasta broja porođaja blizanaca (!), komete su kod vinara uvek donosile nešto dobro. Ipak, nije moguće utvrditi kakav eventualni efekat kometa može da ostavi na vinograd, niti odakle potiću koreni tog verovanja, osim u raširenoj praksi da se važni događaji nekako uvek najave na nebu. A u životu vinara nema važnijeg od - dobre berbe! Godina 1811, kada je prolazak Flaugerguesove komete (poznate i kao Velika kometa) mogao golim okom da se posmatra čak 260 dana, i danas je među vinoljupcima poznata kao „godina komete”. I to pre svega zahvaljujući Château d'Yquem iz 1811, kojeg su brojni stručnjaci u proteklih 200 godina ocenili kao izuzetno kvalitetno i neverovatno postojano vino, a kojem je i Robert Parker dao maksimalnih 100 poena kada ga je probao 1996. godine! Picture Yquem 1811: copyright Dominique Fornage1811 Château d'Yquem: najskuplja flaša belog vina na svetu!
Flaša čuvenog Château d'Yquem iz „kometske” 1811. godine, letos je prodata u Londonu za rekordnih 123.000 dolara.
 Ponosni novi vlasnik ovog vinca starog 200 godina je Christian Vanneque, Francuz koji je po obavljenom šopingu otkrio da će vino izložiti u vitrini svog restorana u Baliju, Indonezija, a da će ga svečano otvoriti 2017. godine kako bi proslavio 50 godina od kako je stekao zvanje - somelijera! „Nemam nameru da vino preprodam. Nisam kolekcionar, niti sam bogat. Radim naporno i na ovu flašu ne gledam kao na potencijalnu investiuciju. Ja sam somelijer, obožavam vina, a vina postoje da bi se popila. Zato budite sigurni da će ovo da se popije,” izjavio je na kraju „siromašni” somelijer! Inače, rekord u ceni najskuplje flaše belog vina do sada je bio 100.000 dolara plačenih za flašu 1787 Château d'Yquem
 Inače, 1811. godina bila je prva stvarno dobra godina u francuskim vinogradima, posle čitavog niza loših koje su obeležile početak 19. veka. Čak se tvrdi da je za vinograde oko Konajaka to i dalje najbolja godina u čitavoj istoriji tog regiona, a isto važi i za nemačke vinograde duž Rajne.
I šampanjac Veive Clicquot iz 1811. važi za prvi pravi „moderni” šampanjac, budući da je tada prvi put uveden postupak odvajanja taloga u vrhu boce - remuage. Ove prve flaše kristalno bistrog šampanjca ubrzo će postati poznate širom sveta kao - Cuvée de la Comète! „Kometska berba” iz 1858, kada je nebom proletela Donatijeva kometa, jedna je od najhvaljenijih kada je reč o vinima iz Bordoa, baš kao što se posebno vrednuju nemačka vina iz vinograda duž Mozela i Rajne napravljene 1874. godine, u vreme kada je najbliže Zemlji prošla kometa Coggia. Da li ćemo uskoro pričati i o kometskoj 2011. berbi? Ko preživi - pričaće! |
Vinske priče 
Komentari
RSS feed za komentare na ovaj članak.