Vino.rs

Prvi glas Vojvodine i najpopularniji sin Panonske ravnice, Zvonko Bogdan umesto otiska u svežem cementu holivudskog bulevara dobio je daleko važnije priznanje - sopstveno ime na bocama vrhunskoga vina! Da li zbog popularnosti imena ili dobrog glasa koji se brzo pročuo, tek ova nova vina su praktično rasprodata, baš kao i najveći deo ovogodišnje proizvodnje koja još nije ni stigla u flaše!

Ako izuzmemo cara Lazara i caricu Milicu, malo je koje vino u Srbiji ponelo ime po nekoj ličnosti. Zato je izbor jedne nove vinarije na severu Vojvodine da svoja vina nazove po poznatom pevaču Zvonku Bogdanu neuobičajen marketinški potez koji se, izgleda, pokazao i veoma uspešnim. Naravno, veliku ulogu u tome odigrala je činjenica da se radi o veoma kvalitetnim vinima koja već sada imaju potencijal za ulazak na listu „Najbolje od Srbije”!

Nošen notama, ne dvanaest, nego svih tamburaša Panonskog mora, kompozitor, pesnik i jedan od najboljih trenera i vozača kasačkih konja u bivšoj Jugoslaviji, pasionirani ljubitelj golubova pismonoša, Zvonko Bogdan tokom poslednjeg rata ni jednom nije zapevao. Držao je konje, družio se sa ljudima i krenula je lagano priča o uspostavljanju vinarije. Najviše se za to zainteresovao njegov prijatelj iz Nemačke, veoma stručan u tom vinskom svetu, koji je danas i suvlasnik u poslu.

Zvonko je želeo da se na jednom mestu uz vinariju objedine i neke njegove stvari, odnosno da tu bude muzej Zvonka Bogdana gde će se nalaziti sve njegove diplome, pokloni, trofeji, uspesi, neke autentične stvari iz prošlosti koje je skupljao i danas skuplja. Projekat se zahuktao 2000. godine, kada se osnivači sastaju sa današnjim glavnim enologom Thomasom Seegerom, jednim od najpriznatijih u Nemačkoj, i počinju da prave plan.

„Možda je za naše uslove to pomalo čudno, ali prvo su gledali da nađu dobro tlo”, kaže Zlatko Živanić, direktor Vinarije Zvonko Bogdan, veoma mlad čovek, i nastavlja: „E, pošto mi u Subotici more nemamo, al' imamo jezero, onda su rešili da vinogradi budu što bliže vodi jer ona smanjuje temperaturne oscilacije i zimi i leti. Dobro je i zbog vlage, pa loza preko cele godine može da vrši fotosintezu. U samo godinu dana uradili smo preko 180 analiza zemljišta, uzorke nosili na Enološki institut u Minhen, jer smo izbegavali pesak i tražili glinu, zemlju crnicu.

„Trenutno vinarija ima dva zasada vinograda. Prvi oko vinarije, nekih 16 hektara, u vazdušnoj liniji svega 800 metara od Palićkog jezera. Ostali su na samoj obali jezera Ludaš, gde se nalazi i salaš Zvonka Bogdana. Tu je oko devet hektara. U jednom delu kraj vinarije, ispod zemlje crnice, nalazi se sloj gline debeo 68 metara, a kraj Ludaša taj pojas iznosi čak 74 metara, pa Zvonko u šali kaže: „Sa vinom da ne uspemo, možemo da otkopamo i vadimo glinu i živimo jako lepo od prodaje crepa do kraja života!“

U ovoj vinariji su sve pažljivo razradili. Posle obavljenih analiza, trebalo je odlučiti o sortamentu koji će se raditi. S obzirom na to da su ciljali na kvalitet, bilo je neozbiljno saditi 50 raznih sorti. Pri odlučivanju rukovodili su se time koje su sorte bile zastupljene ovde pre 150-200 godina, kad je Palićko spadalo u južna austrougarska vinogorja. Analizirane su i klimatske promene u poslednjih 50 godina i primećeno je da svakih 4-5 godina u jesen bude ranih mrazeva, što nije dobro za kasno sazrevajuće sorte. Upravo zato su se opredelili za pet sorti: sovinjon blan, pino blan, merlo, kaberne fran i frankovku.

Enolog na vrhu Evrope

Thomas Seeger, glavni enolog, školovao se na Enološkom fakultetu u Gejzenhajmu, koji važi za jedan od vodećih u svetu, ali poseduje i tradicionalno znanje stečeno u sopstvenoj Vinariji Seeger, koja u postoji od 1865. godine. U Nemačkoj se enolozi inače dele na tri kategorije: do 20 hektara, od 50 do 100, i preko 100 hektara. Mali proizvođači jednom godišnje imaju takmičenje za najboljeg enologa, tako što svako donese pet vina i međusobno ih isprobavaju i ocenjuju jedan drugoga. Thomas je u poslednjih 20 godina bio svaki put u prvih pet. Zvanično ima najbolju kolekciju crvenih vina, a već početkom godine je prodao kompletnu ovogodišnju berbu, vina koja će tek barikirati. U vojvođansku avanturu pristao je da krene jer je prijatelj vlasnika vinarije.

„Samo tih pet sorti imamo i imaćemo ih kad budemo pravili nove zasade”, kategoričan je Zlatko. Vinogradima je sad 6. i 7. leto. Sledeće godine u proleće sadiće se još 15 hektara i isto toliko naredne jeseni, čime će biti zaokruženo 56 hektara, a što je bio početni plan. To je količina koja je, prema rečima Thomasa Seegera „ono gde se može ispratiti kvalitet vinove loze, grožđa, od starta pa do prerade. Preko toga je već - industrija“.Genetski materijal je donesen iz Francuske i Nemačke. Zgrada vinarije, koja se gradi već tri godine, ima 5.600 kvadrata. U okviru objekta biće hotel i restoran, pored njega muzej. Vinarija je kapaciteta 300.000 litara, a trenutno je 30% popunjeno. Barik podrum je površine 1.050 kvadrata, a proizvodni deo vinarije oko 2.250 kvadrata.

Zatvoren sistem
Zatvoren sistem znači: kad se vino pravi kiseonik je neprijatelj i svi stavljaju sumpor da ne bi došlo do ulaska kiseonika. Kad je zatvoren sistem nema potrebe za sumporom, i naš sovinjon ima 0,2, pino ima 0,15 sumpora, što je deset puta manje od cenovne konkurencije. Šta to znači? Možete ga voleti ili ne, ali ako ga pijete, sutra glava ne boli. Thomas Seeger jedan je od pionira korišćenja zatvorenog sistema u Nemačkoj. Korišćenjem najsavremenije opreme ove godine trebalo nam je svega 25 minuta od vinograda do vinarije! Sistem rada je sledeći: pre berbe se radi zelena rezidba i skidaju nedovoljno zreli čokoti. Thomas i njegov pomoćnik Michael Acker, inače glavni enolog vinarije Šumaher iz Nemačke, dolaze na mesec dana, te zajedno sa agronomom koji održava vinograd, Zoltanom Husakom, mesec dana pre berbe svakodnevno mere šećer. Ne kreću u berbu odjednom, nego svakog dana proveravaju i beru samo dozrele čokote. Bere se rano izjutra, od 4.30 do 7.30 časova, da bi grožđe što pre ušlo u vinariju. Posebno je zanimljivo što imamo stojeće vinifikatore sa pneumatskom pumpom, ali i one klasične od hrasta vrhunske firme Seguin Moreao, gde tradicionalnom metodom, po praksi iz Bordoa, ručno, radnici fizički istiskuju sok iz grožđa.

Zaposleno je, po Zlatkovim rečima, veoma malo ljudi: „Ne znam da li se hvalim ili se žalim, ali tankovi od prohroma su dobili internet pre mene u kancelariji. Sve je povezano internetom, pa imamo svakodnevnu kontrolu čak u Nemačkoj. Enolozi, vinari, podrumari, svi su u svakom trenutku obavešteni i prate promene ako ih ima. Svaki tank, vinifikator, veća barik burad su na internetu, uz kompjutersko određivanje temperature. Bez toga bi vino moralo da se obilazi svakih pola sata, a nekog govora o napuštanju vinarije na dan-dva nema ni u snu. Kompjuterizacijom se prvo proces može ispratiti bez grešaka. Potom, ne može da se desi ono čuveno: pre pet godina smo imali super vino ali kako smo to uspeli - niko nema pojma! I treće, za svaki tank beležimo od koga smo kupili opremu, koje su sorte unutra, dal' je kupaža, ko je menjao, servisirao, kontrolisao... Da više ne pišemo kredom po buretu gde je šta i ko radio.

„Salaš Zvonka Bogdana nije njegov rodni. Kupio je tu staru porodičnu kuću iz hiljaduosamsto i neke, preuredio je. Danas je objekat zatvorenog tipa, ali se uz dogovor sa vinarijom dovode specijalni gosti. Ipak, mnoge najviše zanima odakle čuveni muzičar u vinskoj priči?

Zvonko je u priču ušao pre svega pod uslovom da kvalitet vina ne sme da padne ispod renomea imena. „Njegova prokupacija je muzej, ali bilo bi nezbiljno da pored Seegera i svih drugih stručnjaka angažovanih na projektu vinarije on dođe i kaže: Ja bih neki roze da pravimo! On je vezan za onaj estetski, umetnički deo, izgled vinarije, etikete. Među prvim intervjuima, na pitanje koja je zaista njegova uloga u svemu ovome, izjavio je za neku hrvatsku televiziju: „Vidite, gospođo, u američkim filmovima obično ima negde onaj debeli što sedi pozadi u ćošku, puši debelu cigaru i ništa ne radi jer svi za njega rade. E, ja sam taj! Dosta sam ja radio u životu, sad nek oni rade..."

Završni radovi na vinariji, na trenutak prekinuti zbog berbe, nakon čišćenja i prikupljanja roda nastavljeni su punom parom. Trenutno je plan da se dopune tankovi, a računaju da u februaru, za Sajam turizma u Beogradu, sve bude gotovo i restoran narednog leta bude u funkciji. A kad je o vinima reč...”Od belih sorti imamo stopostotni sovinjon blan i pino blan. Od crvenih merlo koji je pravljen u ograničenoj seriji, tačno 3.864 boce. Kad smo ga prošle godine izbacili na tržište, sve je otišlo! A ove godine je više od 70% rezervisano i otkupljeno. Da ne ponovimo grešku, ostatak smo ostavili za sajmove i promocije, ne može da se kupi ali će moći da se proba. Imamo i crveni cuvée, barik kupažu merloa, kaberne frana i frankovke. Vina izvozimo u Bosnu, Nemačku, a ima interesovanja i iz Hrvatske i Makedonije”, kaže Zlatko. Konačno, racimo i to da je na ovogodišnjem „The San Francisco International Wine Competition”, Vinarija Zvonko Bogdan osvojila medalje sa svim svojim vinima. Sauvignon blanc 2010 je dobio Zlatnu medalju, Pinot blanc 2010 i Merlot 2009 su dobili srebrnu, a Crveni Cuvée „Život teče” 2009 bronzanu medalju. Ovo internacionalno takmičenje je najuticajnije i najprestižnije u Americi, a ove godine je učestvovalo 1.200 vinarija sa 4.184 vina iz 29 zemalja.