Vino.rs

Vranjanac Zoran Đorđević jedan je od poslednjih Mohikanaca, a njegova burad od srpskog hrasta poznata su i cenjena u regionu. Pa ipak, srpske vinarije se sve više i sve glasnije hvale čuvenim francuskim i američkim barikom.

Bačvarska radnja „Barrique” nalazi se u Vranju, a njen vlansik Zoran Đorđević jedan je od „poslednjih Mohikanaca” u ovom poslu u Srbiji. Njegova burad od srpske hratsovine, kaže, imaju doživotnu garanciju i zadovoljavaju i najprobirljivije vinare.

Tako je nedavno prva makedonska vinarija u severnoistočnoj Makedoniji, Chateau German-Emili, koja je tek završila sadnju svojih vinograda i koja tek gradi barrique podrum, prema preporuci italijanskih vrhunskih vinara za tipove čokota nebbiolo i barbera bonarda naručila prvu količinu od 60 barika iz ove bačvarske radnje. Uskoro kreće i druga narudžbina za specijalnu burad od istog materijala, ali sa kapacitetom od 500 litara.

Aroma srspkog hrasta
Srpski hrast naglašava arome badema, oraha i vanilije, otkriva voćne arome, a pored toga što daje jak karakter vinu i rakiji, uspostavlja ravnotežu između raznih aroma, pojačava ugodne, duge, slatke, glicerinske, elegantne, a istovremeno blage naknadne arome.

Izbor barika je napravljen u skladu sa nasadima vinove loze daleko pre sadnje, jer nasadi su sada u prvoj godini, daske se suše, tako da će burad biti gotova baš kada i prvi rod. Tako se to radi. Hrast i vino zajedno počinju svoj put dok se ne ukrste u vrhunskom barik vinu tek posle tri godine.

„Otac mi je pričao da je još kao dete voleo da posmatra i prati rad starih majstora, a onda je, negde 60-ih godina, i sam počeo da pravi burad. Dovoljno je da kažem da se u to vreme sve radilo manuelno, međutim, napredak tehnologije umnogome je olakšao proces proizvodnje”, seća se Zoran.

„U potrazi za kvalitetom naglasak stavljamo na analizu mesta porekla hrastovine, kao i vrstu hrasta od kojih je, po meni, za sve sorte vina najbolji kitnjak medunac, koji raste na nadmorskoj visini od 400 do 600 metara. Ali, vinarima ipak često predlažemo adekvatan tip hrastovine za različite sorte vina”, objašnjava majstor dodajući da je interesovanje za srpskim buradima na našim područjima veliko.

Dobitna kombinacija
„S obzirom da je bure prirodna ambalaža, udeo pintera je značajan. Vreme čuvanja u takvoj ambalaži srazmerno je stremljenju ka što boljem rezultatu, naravno pod uslovom da je enolog proizveo 'pravo vino'. S obzirom na to da mogu da garantujem kvalitet svojih proizvoda, dobitna kombinacija je dobro vino u mojim buradima.”

Tu se neminovno nameće pitanje da li su i u čemu strana burad bolja? I, ako je kvalitet srpske hratsovine identičan francuskoj, kako mnogi tvrde, zašto naši vinari posebno ističu francusku i američku burad u svojim podrumima?

„Što se tiče kvaliteta naših buradi i onih iz inostranstva, tu ne postoji nikakva razlika jer se pojedine italijanske firme snabdevaju sa srpskim hrastom, tako da je u tim slučajevima kvalitet buradi potpuno isti! Ne bih rekao da se radi o trendu, već o brendu koji je poznat dugi niz godina. Inače, kao što su ljudi individue sami za sebe, tako je iz mog ugla i svako bure posebno na svoj način. U našim buradima odseda merlot, crnogorski vranac, cabernet sauvignon i još puno poznatih vina. Ime obavezuje. Uspesi vina sazrevanih u našim buradima potvrđuju kvalitet srpskog hrasta i stručnost naših radnika. Krajnji proizvod našeg truda nije samo bure, već kvalitetno vino koje sazreva u njemu, što su potvrdili čak i vrhunski enolozi iz Italije i Makedonije. Zato naša firma i pored stalnog razvoja i usavršavanja različitim tehnologijama zadržava neke osnovne principe koji predstavljaju srž i suštinu u nastanku kvalitetnog vina i rakije. Inače, cene barrique buradi se kreću izmedju 250 i 300 evra i sa tom cenom smo itekako konkurentni Francuzima, Italijanima i Amerikancima”.

Barrique (barik) je francuska reč za drveno bure kapaciteta 225 litara, a čiji je oblik nastao u Bordou.

Tokom proizvodnje, Zoran i njegovi radnici prate put hrastovine od šume do gotovog bureta. Nabavku sirovine i preradu vrše sami i na taj način garantuju da je duga proizvedena od najkvalitetnijeg drveta. Svaka se cepa (struže) iz balvana posebno i na taj način vlaknena konstrukcija ostaje neoštecena, te se dobija uvek prvoklasna duga. One sazrevaju na otvorenom prostoru najmanje dve do tri godine. Vremenski uslovi, stalna promena temperature, vetar, letnje i zimske padavine odstranjuju kontaminate i suvišni tanin. Tokom proizvodnje duge se savijaju predgrejavanjem, nakon čega ih pale na vatri naloženoj od otpadaka istog drveta. Vreme tretmana, odnosno intenzitet plamena, uobličuje u drvetu one arome koje u budućim buradima prilikom sazrevanja dopunjuju karakter vina i rakije. Nakon izlaganja vatri, dobija se konačni oblik bureta, a posle brušenja, na burad se stavljaju  pocinkovani obruči i svako bure isporučuje u zaštitnom pakovanju.

Prema tvrdnji gazda Zokija, južnomoravski okrug ima otprilike dva do tri pinter majstora, a i Vojvodina otprilike toliko. Za ostatak Srbije nema podatak, ali veruje da ni tu nema više od 2-3 majstora.

„Biti bačvar danas znači imati dragocen zanat u rukama, a dragocen je iz razloga što je pinter majstora sve manje sa tendencijom opadanja. Tu govorim o Srbiji. Znate, svaki posao ima svoje prednosti i nedostatke, a nedostatak ovog posla je što je i pored napredovanja tehnologije ostao težak i zahtevan, i psihički i fizički. Dok današnje generacije, budimo realni, to po svaku cenu izbegavaju. Ali, tvrdim vam, može se živeti od ovog zanata, pod uslovom da je u pravim rukama.”