 Al' se nekad dobro jelo, baš
OZBILJNO nagrižen oktanskim isparenjima basnoslovnih euro pet „vozi me da me vide” četvorotočkaša, ali daleko više beskonačnim europejskim kvazinazivima „bread & coffie & vine” tipa, dorćolski se i originalni kosmopolitski duh starog Beograda, poteran silikonima povukao iz doline Strahinjića Bana, nešto naviše, uzbrdo, ka muzeju Vuka Karadžića, upečatljivoj zgradi Rečnog brodarstva, i još bliže Obrenovićima, legendarnom gradonačelniku, gospodar Jevremu.
Tu u broju 36, čim promaknete ispod sunca na zastavi makedonske ambasade, miris jabuka i prizor baštenskog zelenila, oduzme vam dah. Ali odmah potom, crna tabla sa kredom ispisanim dnevnim menijem, kao udar adrenalina ili mirišljava so gospođici ispod prćastog nosića, natera vas da zamaknete u žuto okrečen kolski prolaz iz pretprošlog veka. Tri poštarske bicikle natovarene jabukama, (u jesen verovatnom dunjcima), te niz sveća uvode vas u carstvo nacionalne, domaće kuhinje, a ja bih pre rekao - domaće duše, jer kako drugačije prevesti zapis sa table: danas kuvamo ribić u kajmaku, sarmice od zelja i „ljubavnu priču” (teleća šnicla pohovana u orasima).Vešto postavljena komoda sa ogledalom prikriva direktni pogled na kaskadnu baštu sa fontanom, ali otkriva siluetu dama-lutke u originalnoj urbanoj toaleti s početka (XX) „veka čudesa”. Požutela knjiga utisaka, kao da je originale iz doba Obrenovića. Bezbroj poetskih poruka zadovoljne klijentele iz čitavog sveta zanimljivo su štivo za prelistavanje, ali i Trade Mark nesumnjivog kvaliteta kuhinje. A da ljubav na stomak ulazi, dokaz su brojna iscrtana srca namenjena dvedesetrogodišnjem kuvaru, u velikoj meri zaslužnom da Jevrem važi kao najromantičniji restoran u gradu. Gastronomski udarPeku (vele) sami najbolji crni i beli hleb u gradu, Probati sa tri vrste namaza uz obaveznu projicu, suve šljive i orahe. Iz Jevremovog gastronomskog kutka, izvući: „Jevremova priča” - laks kare (svinjsko) obmotano slaninom, uz biftek ušuškan pršutom - medium pečen i dodatak - ćureći medaljon zadavljen topljenim kačkavaljem. Plus tajna koja će ostati tajna. Šta bi kuvar Neša kod sebe naručio? Bakinu teletinu (rolovanu, baš gurmansku), ili jaretinu u mleku (pri serviranju ide moča sa grumuljicama mleka koje se već upilo). A ko neće da se zasladi špic rebrima na žaru, može da „zagazi” u suvu pitu, tufahije. Leti je najbolji Jevremov voćni desert u vinskom želeu. Kad smo kod vina, domaće belo i crveno doprema se iz Aleksandrovca (7 evra/l) ekskluzivno za Jevrema. Za kraj, odlična kafica uz domaće slatko od šumskih jagoda. I miris drveta limuna u bašti. I veliki CMOK za good bye.
 De facto, od udobnog nameštaja u salonu i aperitiv baru, do fotografija, raritetnih predmeta te izloženih pisama gazda Jevrema Obrenovića, kojim poručuje sudijama u Nišu da: „ima da sude po pravdi Boga”, sve je originalno. Ali za razliku od Skadarlije koja je okrenuta „boemštini”, u Jevrem se dolazi da se „sedi kod kuće”, u idealnom tredicionalističkom domu. I nisu džaba redovni gosti ove luksuzne me'ane mnogi ambasadori, direktori, pa i gotovo 80 posto stranaca što zabasaju na beogradsku kaldrmu. Svakoga dana izuzev nedelje, od 11 pa do 01 izjutra, ovde se uz prijatnu, tihu muziku, a subotom uz žive starogradske što kreću sa trema, pa u krug, do starog klavira, sklapaju nova poznanstva i ljubavi koje se neretko, na tom istom mestu, nedeljom, završe tradicionalnim venčanjem ili makar životovažnim odmorom od savremnog dizajna, linija & digitalnih brojeva. Top 3 u Jevremu trenutno su:Gavi di Gavi Toledana Brunelo di Montalcino Aleksandrovic Varijanta |
Wine & Dine 
