 Ukoliko ste ljubitelj tradicionalne hrane, vina i kulture rođene i uzgojene na Apeninskom poluostrvu, restoran Casa više Slavije je i vaša kuća
U dvospratnu lepoticu s početka XX veka uselio se krajem istog duh karnevala, italijanske gastronomije i renesansne umetnosti. Enterijer kuće familije Stevanović iz temelja je renoviran avgusta meseca one najgore po Srbiju 1999. godine. Kao mali dodatak opštoj krizi & ludilu, na četiri nivoa u svojim nedrima "kuća" je spojila snove, strast, umetničku ali i ugostiteljsku viziju i mnogo prkosa. Na najgori datum po Ameriku, kasnije čuveni 11. spetembar, te iste poslednje godine veka čudesa, od taverne je krenuo da se uspinje po galerijama zeleni i mirisni bršljan italijanskih specijaliteta kao putokaz koji nažalost mnogi beogradski restorateri nikada neće razumeti.  Od prvog dana, "kuća" je upozoravala da italijanska kuhinja nisu samo špageti, pizze, antipaste, salate i crno vino. Čudesni repromaterijal, Parma pršut, specifični sirevi, balzamiko sos, pesto đenoveze i još stotinak drugih potpuno autohtonih sastojaka su osnova najbolje kuhinje na svetu - kako je u "kući" nazivaju, ono što je jasno odvaja od inače vrhunske francuske estetike. Ovde polufabrikata nema. Sami proizvode taljatele, njoke, fuzile, torteline. Pet vrsta karpaća uključujući i onaj od hobotnice, ili deset vrsta bifteka od kojih tatar od lososa verovatno nigde drugde nećete naći nisu egzotika već sled tradicije.
 Ova kuhinja kao da tek priprema prava iznenađenja. Budući da je Italija podeljena na dvadeset specifičnih regija, kako bi uopšte imali šanse da ih gastronomski makar delimično upoznate, iz svake će tokom ove godine biti odabrana po dva menija sa odgovarajućim specijalitetima, pa ćete tako, recimo, za 1470 dinara probati čorbu od kestena i leblebija, taljatele sa crnim tartufom, ćureće grudi sa bademom i kafe panakotu iz Umbrije. Ili salatu od krabe, rižoto more i planine, ribu list u kori hleba i panakotu sa bademom iz regije Venezia Giulia. Jednostavno, Casa od podruma u kome se nalazi sveže renovirana taverna do krova sa terasom i malom multimedijanom dvoranom u kojoj se sastanci odvijaju kroz slast delikatesa šalje za ugostiteljstvo neuobičajenu poruku: goste teramo da sede što duže! Ukupno nekih 80 mesta okupano je prijatnim diskretnim svetlima, taman toliko da se razaznaju freske, reminescencije na Botičelija i Karavađa, rad vlasnika restorana, koji je materijal za rad, pesak, donosio sa raznih mora. Uz kamene mozaike, "zvezde vetrova", umetničke fotografije slavnih Italijana nemo se smeše sa zidova u potpunoj tišini, da ne remete uživanje u jelu i ispijanju dobrih italijanskih i domaćih vina svakoga dana od podneva do ponoći.
EXTRA: U obnovljenoj taverni u Makenzijevoj 24, se uz dve gitare, čudesnom igrom svetla, boje, stakla i ogledala doziva duh venecijanskih karnevala od 21 čas. Možda dođete maskirani? U restoranu petkom i subotom svira pijanista Nikola Vasić, a separe na galeriji za nepušaće će uskoro dobiti kutak sa klupicama i zato - spremite društvo.
|
Wine & Dine 
