Iguana puna Jazz-o-wine

Iguana puna Jazz-o-wine

Filozofija Food, Wine & Jazz možda nije tipični model ugostiteljskog uspeha u Srbiji, ali u salad baru Iguana, mesto ćete morati da rezervišete mnogo pre nego što krene svirka. A onda predstoji dilema: ide li bolje hrana uz jazz, ili se jazz bolje sluša uz specijalitete? Tvrdino: hrana, vino i živa muzika idu - najbolje, pa ne čudi što se samo u ovom restoranu godišnje proda čak 18.000 boca vina!

- Odnos cene i kvaliteta srpskih vina nije dobar, ljut je Goran Jević, polovina tima i koautor projekta Iguana Food, Wine & Jazz, tog izuzetno popularnog mesta na takozvanim dokovima Beograda, u Beton hali koja ovih dana čeka na početak najavljenih radova kako bi postala još popularnija nego što već jeste u jednom potpuno novom krugu uživalaca onih, većini slučajnih prolaznika kraj savskog pristaništa, skrivenih gastronomskih i kulturno umetničkih dešavanja. - Da se pitam, ne bih imao nijedno srpsko vino, ne zato što nisu kvalitetna već što su bezobrazno skupa, bez pokrića. Kafedžije okrivljuju za to, a ja ne mogu ništa da prodam kad mi je domaće vino u nabavci 10 - 19 evra! Kako bi se donekle napravio balans, vinarija Cilić specijalno za Iguanu priprema dve kupaže, crvenu i belu, za vino kuće.

Iguana-01U Iguani cigara nema da se kupe, ali ima cigareta, pa je i lokal podeljen zamišljenom linijom koja ide kroz bas bubanj - nepušači bliže izlazu. Ipak, ono što privlači pažnju su cene vina, pojedine etikete gotovo identično jeftine ili skupe kao u vinoteci. Takođe i oznake „Parker” poena u vinskoj karti govore o ozbiljnosti pristupa vinskoj kulturi. Nova karta se upravo pravi, dodaće se neka domaća vina koja nedostaju, i kojih je dosad bilo gotovo zanemarljivo malo.

- Kad smo otvarali mesto išli smo na to da ljudi piju vina, a ne da ista koštaju nabavna cena puta 3, kao što je običaj, pa niko ništa ne popije. Razgovarao sam sa predstavnicom jedne domaće vinarske firme i pitao zašto vaše vino toliko košta? A ona je rekla mrtva ozbiljna da su potrošili milion evra na vinariju i moraju to da povrate za tri meseca. Zato mi imamo maržu flat rate koja se aplicira na sve, pa su neka vina ista kao u radnjama, pogotovo ova skuplja. I zbog toga godišnje u Iguani prodamo skoro 18.000 boca! Imamo veliki broj vina na čašu. Definitivno, poenta u jelovniku i vinskoj karti je da se stvari prodaju, da se kreću. Nije poenta imati 40 predjela, 70 glavnih jela, od kojih se dobro prodaje 5. I dobro je tih 5. A ostalo služi da popuni, po sistemu: za svakog po nešto. Poštenije je imati po pet, a onda dopunjavata svakog dana sa par dnevnih ponuda što i radimo, nego imati gomilu toga što dreždi u frižideru dok se ne baci. To je odgovorno i prema publici, ali i nama samima jer kanta za đubre nema dno, i u nju se samo sliva gomila novčanih jedinica ako ne pazimo šta radimo. Koliko jela možete da pojedete pitamo one koji nam prebacuju: kako imate samo 5 jela na jelovniku?

Malo je reći da vodeći svetski gurmansko-turistički vodiči salad bad Iguana svrstavaju u sam vrh beogradskog ugostiteljstva. Ocene su jedno, ali atmosfera koja dopire iz ovog ekstremno popularnog fusion mesta je ono što zrači ne samo prestonicu Srbije već čitavo ušće dve velike reke.

Iza skraćenice FWJ, krije se trojstvo: Food, Wine & Jazz. Fusion kuhinja, vino po pristojnim cenama i muzika koja svakako nije u vrhu interesovanja vaskolike srpske publike. Pa gde je bila pamet „majstorima” ove koncepcije kad su 08. maja 2009. godine ušli u Iguana priču, kao da voze niz Zlatibor kamionom bez kočnica? I to još uz činjenicu da su žive svirke sedam dana u nedelji, po dve različite gaže svako veče. Kao da je neko dodatno posuo uljem kolovoz. Ali, čudo se dogodilo. Izgurali su do danas, sa sjajnim rezultatima.

- Čitava se priča vrti oko hrane. Sva tri dela priče su podjednako bitna ali je jazz posebno bitan jer je uspeo da se postavi kao filter koji kristališe ekipu koja ovde dolazi. Kristališe nam publiku kao lakmus test za naše goste. Priča da se jazz progura kao glavna tema bila je ambiciozna i mi nismo bili 100% uvereni da ćemo uspeti, ali uspelo je.

Iguana-04U čemu je tajna? Kad prolazite biciklom ili pešice, leti u smiraj dana, zastaćete svakako ispred džinovskih izloga iza kojih neko raspreda omamljujuće jazz niti. Za trenutak pozavidećete onima što uz čašu vina ili tortu od urmi gledaju neke od najlepših zalazaka sunca na svetu. Zaista, odavde tako izgleda kad se zajapuri nebo iznad zgrade Ušća koja kroz titraj svetlosti bukvalno ulazi u Iguanu. Bar se tako čini onima što sede unutra, od 10 sati izjutra, do 02 narednog dana na nekom od brojnih nivoa, ispred, iznad ili oko stejdža sa kontrabasom, klavirom, bubnjevima. Naizgled, jasne su tri celine.

Terasa sa 16 stolova, parter lokala i galerija, ukupno 110 mesta. Ali ovo je mesto projektovao muzičar, arhitekta, vinoljubac, Dorćolac. Hedonista i padobranac. Nekadašnji član veoma popularne grupe Laki Pingvini - Aleksandar D. Rodić, dobitnik najviše počasti, one od ljudi koji znaju da je baš on zaslužan što se betonsko ruglo pristaništa, na mišiće pretvorilo u novotalasni duh kulturnog Beograda. Nije tajna, Roda voli vino i zna mnogo o njemu. Ali za pravo uparivanje vina i hrane zaslužan je zajednički frend generacije šezdesetih, Nemanja, koji je muzičara i vinoljupca spojio sa restoraterom i zaljubljenikom u egzotiku, nekadašnjim čovekom iz sveta filma, asistentom režije - Goranom Jevićem. Goran je već imao svoju Iguanu, gore na Vračaru. Posle petnaest godina života i rada u Australiji, gde je prošao čitav ugostiteljski zanat od pražnjenja piksli do vođenja eminentnih lokala, otvorio je u Beogradu restoran Iguana kao sećanje na najbolji lokal u Melburnu u kome je shvatio osnovni moto ovog posla kojega se morate držati ako želite da uspete, a glasi: treba se zabavljati dok se radi!

- Ne znam filozofiju ugostiteljstva, ja to instinktivno radim. Učio sam od ljudi koji to dobro rade tamo, krao sam zanat gledajući, ali jedna je istina: u suštini publika bira mesto. Treba samo stvoriti atmosferu da se ljudi dobro osećaju i da se domaćin dobro oseća, da se oseti ta inergija. Mislim da je to najvažnije u svakom restoranu i ona osnovna stvar, tvrdi dok lagano listamo jelovnik. Lepa, krupna slova, da ne vadimo naočare. Ovde na sve misle. U ženskom toaletu postoje dve šolje, jedna do druge. Za drugaricu i male intimne razgovore. Dva su i velika šanka, omiljeno mesto za one što nisu stigli da rezervišu, pa se za šankovima često i večera. U jelovniku nema previše stavki, po pet-šest predjela, glavnih jela, deserta, supa od kruške. Nekakav neobičan, sasvim jedinstven spoj egzotike i tradicionalnog. Dimljeni losos sa avokadom, mirođijom i čili uljem, svinjski pauflek sa čili karamel sosom, salatom od jabuka i začinskog bilja, krem od franđelka sa karamel sosom. Evo, recimo: lignje poširane u maslinovom ulju sa pasuljem i kobasicom!

Iguana-03- To je dobro jelo koje sam probao negde, svidelo mi se i našao sam recept. Priznajem, nešto nije zaživelo pa ćemo ga promeniti, veli Goran. A da je ukusno i neobično, da je dobar „dish”, potvrđuje mladi ali iskusni kuvar Siniša Bogičević. Iza sebe ima rad u Hyattu, Stupici, staroj Iguani. Najviše voli azijsku kuhinju. Dosta upotrebljava vok, forsira jednostavna, brza jela koja bi, kaže, svako mogao da napravi. Ali, teško je nabaviti sastojke, žali se, tržište je katastrofa, zadnja smo rupa, pa se moraju snalaziti, putovati. Istina, naši ljudi najviše vole meso, biftek, ali vole i da probaju, traže nešto novo, pa im to, uz sjajnu ponudu ribe i umetnost improvizacije šef Dušan Stojaković i po tri kuvara u smeni rado i nude. Uspešni su i u keteringu, od onih malih proslava kad kuvaju za desetak ljudi, do „majstorskog ispita” kad su sa još jednim restoranom ugostili 7.500 ljudi na otvaranju centra Ušće. Za tortu od urmi po australijskom receptu koja je vanserijski hit, ili čizkejk, zaslužna je Goranova supruga koja ove poslastice sprema u komšiluku, restoranu Comunale, specijalnom bonusu u ovoj priči. Komunalac, druga vrata desno od ulaza, je otvorila ista ekipa godinu dana nakon Iguane, za one koji više vole tradicionalniju kuhinju, neku drugu muziku, ili nešto niže cene. Tu sad spremaju latino live, kupili su u Barseloni specijalni gril za t-bone i sve druge stekove, odreske, ali i peku domaće pecivo za Iguanu.

- Ko ne nađe u Iguani, naći će u Komunalcu, smeje se Goran dok lagano prelazimo na publiku i muziku. Redovni ili novi gosti su naravno bread & butter, ali nađe se tu jedan crossection VIP publike od sportista, muzičara, političara, do ljudi koji gostuju u gradu. Prvi live muzički set je akustičan, od 19 do 22 časa. Duo ili trio, klavir i bas, saks ili truba. Drugi je set od 22 do 01 i žešći je, jer se priključi bubnjar, a nekad neko i „iskoči” na stejdž. Muzičare čini ekipa iz Big benda RTS-a, a solisti su prva liga domaćeg jazza školovana u Gracu i Hamburgu. Međutim, u Iguani nastupaju i brojni slavni muzičari kad svrate u Beograd. Tako se može posrećiti da na maloj bini vidite Cool and the Gang, ili vašingtonski Thievery Corporation koji su ovde sa MTV-em imali organizovanu žurku, svirali do 4 ujutro. Nastupao je i Leroy gitarista Jamesa Browna, a Matija Dedić je dragi gost u par navrata. Možda ovde zasvira i atraktivni Indigo Jam Unit. Jednostavno, uvek nešto može da se desi.

- Svira onaj koga uspemo da namolimo, smeje se Goran aludirajući na to da ne naplaćuju muzički dinar nego sve sami finansiraju.
U Iguani definitivno ne odustaju od neobičnog. Naručena je sabljarka, barakuda, jedan čovek im uzgaja egzotične salate, sa drugog mesta dolaze sveže klice za čudesne i zdravo-ukusne aranžmane. A ljubitelji jazza dolaziće i dalje po porcije artističke strasti zalivene crvenim i belim aromatskim kapima. I zaljubljivaće se u još ponešto. Kažu ovde, da mali separe-nivoi kojih je pet ili šest u Iguani, čudno deluju, gotovo kao afrodizijak. Proverite.

Šta je to fusion cuisine?

Definicija fjužn kuhinje veli da je to kombinacija elemenata različitih kulinarskih tradicija definisana u svetu gastronomije negde oko 1970. godine. U najvećem broju restorana sa fjužn zastavicom evidentno se insistira na azijskoj kuhinji, kao „začinu” internacionalnim jelima. azijski fjužn je više regionalni, i podrazumeva ukrštanje stilova i namirnica na nivou Azije. Kalifornijski fjužn uzima najbolje iz italijanske, francuske, meksičke kuhinje, evropske specijalitete, azijske uticaje i meša ih sa kalifornijskom pizzom! Tex - Mex spaja severnoameričku i meksičku kuhinju sa specijalitetima pacifičkih ostrva. Australijski chefovi, naravno, koriste vanzemaljsku kreativnost dalekoistočne fjužn kuhinje i bogatstvo dostupnih namirnica što može biti jedina prepreka da se fjužn kuhinja nešto sporije razvija u Evropi, ne računajući najveće zapadne zemlje. U menijima se ovim jelima daju pomalo neobična imena, kako bi se donekle mistifikovala i dodatno skrenula pažnja, a vegani prosto obožavaju fjužn restorane jer im pružaju širok izbor specijaliteta.

nazad na vrh

Kupovina na vino.rs

Pitajte somelijera

  • Ukoliko imate pitanja u vezi izbora vina ili ostalih artikala u online prodavnici Vino.rs nudimo vam stručnu pomoć naših somelijera. Pitanja možete postaviti pozivom na telefon 064 111 8279 ili slanjem na mail adresu i naslovite sa PITAJTE SOMELIJERA! Odgovor će te dobiti u roku od jednog radnog dana.

Izbor iz prodavnice

Preporuka

Veoma je važno da dobro pročitate „Uslove kupovine” i imate ih u vidu prilikom ostvarivanja svojih porudžbina. Na ovaj način se od zloupotreba štite prava svih učesnika u procesu kupoprodaje te Vas molimo da prihvatite ove mere predostrožnosti kao obostranu zaštitu u procesu.

vino-rs logo beli
  • VINO.RS doo
  • Jurija Gagarina 57/1a
  • 11070 N. Beograd
  • PIB: 107512643
  • Matični broj: 20818476
  • Žiro-račun: 340-11007337-17
  • Mail [email protected]
  • Telefon: 064 111 8279

O nama