Vino.rs

- Catarratto Chardonnay

... Ili o autoru & tekoVINAma

Evo, ovako sam odrastao: Imali smo kuću u Boki Kotorskoj (preko puta Miškovih placeva, a uz one ruske...)

Imao sam pola od punoletstva, vanbrodski Tomos 4 u jednoj, a rezervoar sa gorivom u drugoj ruci. Oko bose noge, u plićaku, obavila mi se ooogromna hooobotnica.

Imao sam baku (nonu), rodom iz Dalmacije. Odlično je spremala hobotnice. Na salatu.

Dugo stoji u sirćetu, pa je bariš, pa začiniš, pa poližeš prste (i bez prstaca). I po čašu Barbe (neka crna kiselica, za devetogodišnjaka iz velikog grada).

Negde oko dvadesete, prvi sam se put oženio. Na Zelenom vencu (pijaca) lignje su bile japanske, al su bile ogromne (ko omanji Japanci). Lignje džabe, ko krugovi olimpijski. I Car Lazar i Carica Milica.

A potkraj Juge, dole u Boki, škampi (kineski), al dobri (odlični), za džaba. I neko crno, nije ni važno. Koje.

A onda hiperinflacija, pa plivaš oko stene u dubini, i skidaš dagnje. Sa belim lukom, i belim vinom, u ooogromnom loncu sa puno hleba. Ta supica, i neko crno, nije važno...  nas je održala, njojzi hvala.

Danas?

Na pragu petobanke, savršen italijanski dizajn, keramika, besprekorno balansirana čaša, par vlati trave i kolut crvena luka uz kap arome maslinjaka i tek naznaku riblje beline na"platu".

I naravno, dobri, sjajni, elegantni, atipični, moderni, sicilijanski, nostra CATARRATTO CHARDONNAY, ohlađen na tačno 13 stepeni C.

Zaista u tom nowadays minimalizmu uživam. Ali se i sećam...