Vino.rs

- Mitologija - Ontanon Gran Reserve
- Tokaj szamorodni
- Malvazija Polesina

Kaže se da posle trežnjenja nema kajanja. Da delirium tremens okuplja bele miševe. Da je mnogo romantičnije prsten ubaciti u čašu vrhunskog vina nego u klasičnu kutijicu. Ali, upozorite je na to pre nego se zagrcne, ili ne daj Bože…

More, mori me more

Mrzim odlaske na more jer se uvek vratim. I onda patim. A do obale, k'o trka s preponama, čitam u štampi: ovi naši (bivši), ne daju da se nosi 'lebac. Prazne nam gepeke, vade vreće pune smrznute piletine i po kojeg janjca, pa čitave porodice gladuju na relaciji BG -BR. A "dole" čeka meningitis! I to je tek početak. Dalmatinci digli cene u sred feragosta kad mu vreme nije, Grci gore i dole i gore (požari plus ozonske rupe), Turci se između sebe... A do Egipta i Tunisa baš zapaprilo od silnih taksi, možda je bolje od aviona zaista uzeti taksi? I uz to, bareli non-stop đipaju, vize & osiguranje za šlajpik besno štipaju, a nigde ne piše u žutoj štampi koliko se sati čeka na svakoj naplatnoj rampi. Mogao sam još neku rimu da smislim pod podnevnim suncem avgustovskim, ali niz basamke se strča Mića i uvuče me u Srpsku kuću vina. "Da probaš jedno, hladim ga pod erkondišnom". Pa lagano, kao Crna Brada na gusarskom ostrvu, ispod velikog masnog slova "X" izvuče drvenu škrinju. Škripnu zasun, prikaza se blago, par muških aktova orošenih znojem…

Tvrd k'o stena

Kad uđeš u tajne zanata poželiš da napraviš malo remek delo. To je samo jedan od načina na koji razmišljaju pojedini budući očevi. Ali tako su razmišljali i u španskoj vinariji Ontanjon iz regiona Rioha, pa filozofiju podigli još čitave merdevine više sledeći jednostavnu analogiju: grožđe raste iz kamena, podrumi su od kamena, kolekcije skulptura su u kamenu. Pozvali su poznate vajare, u podrumu napravili mali muzej, satkali (1994) vrhunsko crno u slavu Dionisu, antičkom bogu vina izobilja & bahanalija, pa ukrstivši mit i najsavremeniju vinsku tehnologiju dobili kolekciju pod nazivom Mitologija - Ontanon Gran Reserve (6.600 din). Pakuju po 5 boca u drvene sanduke, isto vino samo etikete različite. Ta 1994. je bila zaista top berba za Tempranillo i Graciano i proći će još ko zna koliko dok se ne ponovi. Pa i ako se desi, glasno će opet neko zucnuti onu strašnu mušku noćnu moru: ALI KOLIKO JOŠ PUTA? I da, još jedno podpitanje: zbog čega se na atletskim antičkim kamenim kipovima prvo odlomi baš ona stvar?

O preljubi u 3D (ili od čega se vinarima diže?)

Mnogi su ga svojatali a domaćini, po nazivu regiona na kraju i dobili. Komunisti ga voleli kao što sve slatko vole, neko će pomisliti kao su i gvozdenu zavesu samo radi njega podigli, da u njemu nesmetano uživaju. Taj suvi, polu-suvi, ili baš ovaj slatki Tokaj szamorodni (1.019 din) je prirodni fenomen, vino uživanja & blagostanja.
Prevara, vrelim letnjim suncem razotkrivena, u zlatnom polju možda pšenice, drhtavi dodir pod teškim naborima haljine i visoke potpetice, halapljivi sekutići zabranjenih imena, od straha ledene butine dodatno uzmemirene, par mrlja pod pazuhom, lahorom okupano nešto kapi nad utrnulom nausnicom. I potom, kad memla i paučinasta tvar kajanja počnu obavijati esenciju i slast strasti…Tokaj se pravi od botritisanog grožđa. Pred samu berbu usled vlage u vazduhu i temperature dolazi do formiranja plemenitih plesni. U većini slučajeva botritis je nešto od čega se vinarima diže kosa na glavi jer ume da uništi čitavu muku i trud, ali u Tokaju, u regionu Bordoa, pojedinim delovima Australije postoje uslovi za plemenitu plesan koja napada grozd pa on počinje da liči na nešto što bolje da ne znate kako izgleda. Isisava mu vodu te ostaje esencija šećera i slasti. Ali plesan, memla ne napada ceo grozd, pa se berba vrši parcijalno da bi bila uspešna. Grožđe se stavlja u korpe"putonjoš" a kasnije na bocama postoje oznake - koliko putonjoša je upotrebljeno baš za vašu flašu ove ambrozije: jedna, tri, pet, što više to bolje i skuplje. Pakovanja od po' litre u arhivama starim 50-60 godina vrede čitavo bogatstvo. Tokaj nazivaju "kralj vina" ili "vinom kraljeva" jer zbog silne muke i truda nisu mogli da ga piju obični ljudi pošto je bilo prekupo, već samo plemstvo.
Tokaj jeste desertno vino ali prava kombinacija su tokaj i plavi (buđavi) sir. Ovaj vas mix direktno uvodi u neslućenu treću dimenziju čulnosti. Takođe, tokaj je originalni pratilac gušćje džigerice, kao što kavijar ide ili sa hladnim šampanjem ili na smrt ledenom votkom. Trećeg nema.

Dok traje zaljubljenost

Opet kažu da se u vezi seks najčešće upražnjava tokom perioda zaljubljenosti. Koji u proseku traje maksimalno prvih godinu dana. Šta se bečite?! Zar nije…?
Tako se troši i pije malvazija što se za vreme rimskih legiona preselila na stari kontinent iz Male Azije (malvazije?). Recimo Malvazija Polesina (cena: 800 din) pravi predstavnik ovog belog vinca što je sinonim istarskih vinogorja i zaštitni znak severoistoka Italije. Što besprekorno pasuje uz Mediteran i sve što uz njega ide. Najpravije letnje vino, mirisa bagrema, suvo ali sa dozom lepe slasti i svežine da se pije odgovorno, od ručka do sitnih sati. Sveža malvazija stiže u proleće i pije se narednih 12 meseci, ali probao sam i onu prestarelu, dvadesetogodišnjakinju. Kad je dobra, ej, ima u njoj još one iskre svežine, čisto da opovrgne tezu o jednogodišnjoj seksualnosti.
A za one koji u umetnosti vođenja ljubavi traže maksimalnu ozbiljnost i "težinu osećanja" sa radošću otčepljujem čudesno toskansko Fontalloro Felsina iz 2003. godine (vrhunska berba) po 2.600 dinara. Tu nema šale kad sortu skroji doktor istorije književnosti - Đuzepe Mazokoni, čovek koji je 17 puta osvojio Oskara u svetu primenjene tečne seksologije. Pardon, enologije…

In memoriam:Gianni Masciarelli (1955 - 2008), utemeljivač savremene vizije italijanskog vinarstva.
Od očevog vinograda, preko iskričavih kapi Trebbiano d’Abruzzo Marina Cvetić, do čaše ambrozije i večnosti.