Aleksandar Kokir: Balkanska vinska pravila

direktor tikvesa 10

Vinarija Tikveš iz Makedonije najveći je proizvođač vina u jugoistočnoj Evropi, ali nova poslovna politika usmerila je ovog giganta ka novom cilju – proizvodnji isključivo kvalitetnih vina! Uvedena je nova tehnologija, smanjena proizvodnja i rod u vinogradima, angažovano je nekoliko inostranih enologa zvučnih imena i – rezultata je rekordni broj nagrada i priznanja u jednoj godini za vinariju čija istorija počinje još davne 1885. godine.

O ovom velikom zaokretu Tikveša, ali i o perspektivama i mukama vinara u Srbiji i čitavom regionu, razgovaramo sa Aleksandrom Kokirom, generalnim direktorom firme M-6 Tikveš, koja se bavi distribucijom vina ove vinarije na čitavom tržištu bivše Jugoslavije.

Šta stoji iza ovogodišnjih uspeha Tikveša u međunarodnim okvirima?
- Promena filozofije pravljenja vina. Smanjili smo proizvodnju sa 55 miliona litara na 25 miliona, sva oprema u proizvodnji je nova i okrenuli smo se u potpunosti kvalitetu, za razliku od ranijih godina kada je kvantitet bio glavni cilj. Dakle, naš cilj je da pravimo isključivo vrhunska vina sa našom etiketom.

Koliko će vas u tom smislu ta promena filozofije koštati?
- Vervovatno mnogo u prvim godinama, jer su jeftina vina dominantni segment tržišta, pogotovo u Srbiji. Ali, jednostavno, naš tehnološki proces je skup, naše grožđe je skupo, smanjili smo rod i više ni nemamo vina za taj segment tržišta, ne možemo da se takmičimo na tom tržištu. Mi smo prošle godine deklarisali sva vina prema geografskom poreklu, tako da danas Tikveš nema ni jedno stono vino u ponudi!

Na tržištu jeftinih vina u Srbiji i dalje dominira vaša „litarska" Smederevka...
- Čak i ona je kvalitetno vino sa geografskim poreklom, ali je cenovno pozicionirana nešto niže. To definitivno može da bude daleko bolje vino, mi i eksperimentišemo u vinogradu sa tom sortom, ali je za njenu budućnost ovde veoma bitno da se razbije percepcija smederevke kao jeftinog vina. Ali, kada kažem da smo napustili tržište jeftinih vina, mislim pre svega na vina u plastici, tetrapaku, u pakovanjima od dva litra... A sve to, na žalost, i dalje dominira na tržištu Srbije. Čak 75% prodatih vina u Srbiji danas je ispod 250 dinara! Mi ćemo zbog toga trpeti finansijski, ali smo spremni da izdržimo jer verujemo da je budućnost Tikveša u kvalitetnim vinima.

Godina najvećih uspeha

- Po broju osvojenih nagrada na svetskim takmičenjima, ovo je najuspešnija godina u istoriji Tikveša. Osvojene su čak 22 medalje i mnoštvo vrednih priznanja tipa preporuka... To je bitno ne samo za Tikveš, već i za Makedoniju kao zemlju i čitav region.

Reklo bi se da generalno i vinarije u Srbiji podižu kvalitet svojih proizvoda...
- To ide sa novom tehnologijom. Tehnološke inovacije polako potiskuju tradicionalni način pravljenja vina i to se prepoznaje u kvalitetu. Ozbiljne vinarije počinju da primenjuju savremenu tehnologiju, angažuju se stručni konusltanti iz najboljih vinskih regiona Evrope, iz Italije, iz Francuske, i sve to utiče na kvalitet vina na čitavom Balkanu. Taj rast bi bio i brži da nije ekonomske krize, ali je isto tako činjenica da vino kod nas ponovo ulazi u modu.

Gde je Srbija danas na vinskoj mapi regiona?
- Meni je strašno žao što Srbija ne koristi potencijale u vinarstvu na pravi način. Iskreno, mislim da je stanje u srpskom vinarstvu i dalje očajno. Pogledajte potrošnju, podatak da smo nekada imali 120 hiljada hektara pod vinogradima, danas zvanično svega 50-55 hiljada, a realno tek oko 25.000 hektara, dovoljno govori sam za sebe. Tačno, ima nekog pomaka u poslednje 2-3 godine, pre desetak godina potrošnja vina u Srbiji bila je tek nekih 2,5 litra po glavi stanovnika godišnje, a sada je oko 7-8 litara, ali ne treba zaboraviti da je 80-ih godina prošlog veka bila 20 litara! Znači, statistički beležimo rast poslednjih godina, ali je to zato što smo dotakli dno, odakle se nije moglo niže! Takođe, situacija nije sjajna ni kad pogledaš kolika je proizvodnja vina deklarisanog sa geografskim poreklom u Srbiji. Mislim da je ispod 10 posto, što je posledica zapuštenosti čitavog tog segmenta proizvodnje. Država se time nije bavila, a veliki vinari su se bavili time kako da proizvedu što više, što jeftinijeg vina. Kvalitet je pao u drugi plan i samim tim su se izgubili i potrošači!

A kako vidite situaciju u regionu?
- Srbija je tu i dalje na začelju. Bugarska je napravila veliki pomak, Makedonija i Hrvatska su takođe dosta ispred Srbije, Slovenija pogotovo... Ipak, suština uspeha svih nas u regionu je u zajedničkom nastupu prema velikim tržištima. Sve su to male države sa relativno malo kvalitetnih vina pojedinačno, ali kada se iz svake probere ono najbolje, onda je lakše probiti se. Zato je regionalni nastup bolja opcija.

Stiče se utisak da Balkan postaje sve interesantniji na svetskoj vinskoj sceni. Da li to ima veze s tezom da su se u svetu pomalo zasitili poznatih vina iz poznatih regija?
- Verovatno ima i toga, ali mislim da je u pitanju pre svega dostupnost vina, da neko odavde probije put ka tim tržištima. U tom smislu veliku ulogu su odigrala 94 poena koja je Robert Parker dodelio Tikvešovom vinu Bela Voda crveno 2010. To je čitav region stavilo na „vinski radar" velikih svetskih distributera, što posebno važi za tržište SAD, gde je takva vrsta ocene izuzetno bitna. A kada jedno vino s Balkana dobije dobru ocenu, pa zatim drugo, već će treće lakše privući i pažnju kupaca.

Šansa u Kini

U Kini je sada trend štednje. Od početnog buma skupih francuskih vina, došli smo sada do toga da se najviše traže kvalitetna vina po nižim cenama. I to je šansa za čitav balkanski region, da im ponudimo vrhunska vina po nižim cenama.

Pominjete značaj ragionalnog nastupa i odrednicu vina s Balkana. Da li je za Tikveš, konkretno, bolje da svoja vina reklamira kao makedonska ili balkanska?

- Za nas je bolja opcija da se deklarišu kao makedonska, jer je to već prepoznatljiv vinski region. Ali, isto tako mislim da treba da postoji nešto kao koncept balkanskih vina, jer smo suviše mali da bi se previše cepkali. Nema prostora na svetskom tržištu za 15-ak različitih regiona odavde. Zato je veća šansa ako idemo kao ceo region. Ali, to ne može da uradi jedna vinarija, ma koliko velika bila. Tu je presudno angažovanje države, odnosno svih država u regionu.

„Meni je Ivanovićev prokupac primer kakav protencijal to vino ima i zato je bitno da u Srbiji postoji takav vinar koji razvija takvo vino."

U kom smislu?
- Da države finansijski pomognu vinarima da izlaze na svetske sajmove, da se promovišu na takvim manifestacijama. Jer, to je previše skup sport za pojedinačne vinarije. Svega nekoliko njih u ovom trenutku iz čitavog regiona to može sebi da priušti, ali nije održivo na duže vreme. Da bi bilo rezultata, mora da se radi iz godine u godinu. Tu mora država da uđe i pokrije tu vrstu troškova zajedničkog nastupa.

Na čemu bi ovaj region trebalo da zasniva strategiju zajedničkog nastupa?
- To sigurno ne mogu da budu internacionalne sorte. Realno, šardone sa Balkana, kaberne ili merlo s Balkana, nikada neće biti u rangu vrhunskih šardonea, kabernea ili merloa iz najpoznatijih regija. To je činjenica. Ako nastavimo u tom pravcu, u najboljem slučaju možemo da budemo druga liga i da na tržištu eventualno konkurišemo sa jeftinim vinima, znači nižom cenon, ali ne i kvalitetom. Zato verujem da čitav region strategiju za sopstvenu vinsku budućnost treba da zasniva na autohtonim sortama, nečemu autentičnom, što Evropa, Kina ili Amerika ne mogu da kupe iz drugih vinskih regiona. A tu prostora ima. Samo Hrvatska ima oko 130 autohtonih sorti, doduše Srbija ima svega 5-6, ali svejedno to bi trebalo da bude glavni strateški pravac razvoja vinarstva.

Da li Filip Kambije nastavlja saradnju s vama?

- Da, on je bitan deo te nove filozofije u Tikvešu. Ali, nije on jedini. On je najzvučnije ime, ali smo mi u Tikvešu mnogo radili i sa slovenačkim konsultantima, naročito u samom vinogradu, proizvodnji grožđa, tretiranju vinograda, određivanju optimalnih datuma berbe, koliko roda po hektaru treba da bude za svaku sortu...

Koje autohtone sorte bi izdvojili iz Srbije, a koje iz drugih okolnih država, za koje verujete da bi mogle da bude najzanimljivije za svetsko tržište?

- Teško je razdvojiti sorte po državnim granicama, koja je srpska, a koja makedonska. Sve je to Balkan. Smederevka je srpsko/makedonsko/bugarska sorta, isto tako, u Srbiji imamo tamjaniku, u Makedoniji temjaniku, zatim kavadarka ili kadarka, kratošija, vranac, plavac... Sve to vuče negde isto poreklo.

„Mislim da iz Srbije tamjanika ima najbolju šansu za uspeh izvan regiona."

Mislim da iz Srbije tamjanika ima najbolju šansu za uspeh izvan regiona. I prokupac ima veliki potencijal. Meni je Ivanovićev prokupac primer kakav protencijal to vino ima i zato je bitno da u Srbiji postoji takav vinar koji razvija takvo vino. Zatim, priča oko vranca i kratošije je jako bitna, što pokazuju i Tikvešove trenutno najcenjenije kupaže Bela voda i Barovo. Mislim da su to bitne sorte za region. U Tikvešu pokušavamo da uradimo nešto i sa drugim lokalnim sortama, igramo se u vinogradima pokušavajući da izvučemo maksimum iz njih. Ne treba zaboraviti ni smederevku, ona po meni ima veliki potencijal i to kažu vrlo cenjeni svetski enolozi koji su dolazili kod nas. Isto važi i za italijanski rizling, graševinu, ali i tu, baš kao i kod smederevke, imamo slučaj da je nezasluženo potisnuta sorta u rang jeftinih vina za špricere. Sve su to sorte na kojima treba svi u regionu da radimo, i pojedinačno i zajedno. OK, bitno je imati šardone, kabrene i merlo, oni pokazuju na takmničenjima gde smo što se tiče tehnologije, šta možemo da napravimo od vina, ali pravi proboj na svetsko tržište morao bi da bude preko autohtonih sorti ili kupaža autohtonih i internacionalnih sorti, preko jedinstvenih vina koja ne mogu tek tako negde drugde da se naprave. A tu opet ključnu ulogu mora da odigra država, da stimuliše sađenje autohtonih sorti. Njih nije lako ni probiti na tržištu. Lakše je prodati šardone, ali na globalnom planu mi kao vinski region nemamo nikakve šanse ako ćemo i dalje da se borimo protiv Francuza sa našim šardoneom!

Otišao Kokir

Kako ekskluzivno saznajemo, Aleksandar Kokir je samo nekoliko dana nakon ovog razgovora otišao sa mesta generalnog direktora firme M-6 Tikveš. O mogućim razlozima razilaska sa makedonskom vinarijom saznajte više jednom od sledećih tekstova.

Foto: Ivana Čutura

nazad na vrh

Online prodvnica vino.rs

Pitajte somelijera

  • Ukoliko imate pitanja u vezi izbora vina ili ostalih artikala u online prodavnici Vino.rs nudimo vam stručnu pomoć naših somelijera. Pitanja možete postaviti pozivom na telefon 064 111 8279 ili slanjem na mail adresu i naslovite sa PITAJTE SOMELIJERA! Odgovor će te dobiti u roku od jednog radnog dana.

Preporuka

Veoma je važno da dobro pročitate Uslove kupovine” i imate ih u vidu prilikom ostvarivanja svojih porudžbina. Na ovaj način se od zloupotreba štite prava svih učesnika u procesu kupoprodaje te Vas molimo da prihvatite ove mere predostrožnosti kao obostranu zaštitu u procesu.

vino-rs logo beli
  • VINO.RS doo
  • Jurija Gagarina 57/1a
  • 11070 N. Beograd
  • PIB: 107512643
  • Matični broj: 20818476
  • Žiro-račun: 340-11007337-17
  • Mail [email protected]
  • Telefon: 064 111 8279

O nama