Miroslav Kovačević: Vinsko srce Fruške gore
- Tekst Nenad Basarić
- Objavljeno u Intervju
-
Kad se krajem godine na tržištu pojave crveno, belo i roze kvalitetno vino izuzetno prihvatljive cene, sa etiketom Iriške vinarije i nenametljivom naznakom „proizvodi vinarija Kovačević”, biće to samo naizgled mali korak. Iza svega krije se grandiozna i potpuno nova priča u srpskom vinarstvu. Ne samo ostvarenje jednog lepog sna, ili veliki pomak u vinskoj turističkoj ponudi čitavog regiona Fruške gore, već i nešto dosad neviđeno na ovim prostorima, vino po sistemu „uradi sam”. Donesite svoje grožđe, a ovde će vam od njega napraviti vino po želji. Čak ga i flaširati, etiketirati, kako se to radi ponegde u svetu.
Miroslav Kovačević, vlasnik Vinarije Kovačević kao da je ubacio menjač vinskog motora u najvišu brzinu. Mrtva je trka između planova, ideja i realizacije istih. Nekadašnja zgrada Podruma zadruge u Irigu podseća na ljudski mravinjak. Radi i gradi se spolja, unutra, oko krovova, iza u dvorištu, iznad na bregu. Originalna fasada iz 1930. godine, sa ponešto cigle, krije savremene laboratorije, ali i ono najvažnije – lagume ukopane u zemlju.
Tu, nekih 14 metara ispod površine, nekada su se nalazile cisterne u koje se slivao gotovo celokupan grožđani sok sa Fruške gore, sve dok svesna nebriga nije od ove grandiozne investicije načinila avet prohujale epohe socijalizma. Zahvaljujući Kovačeviću, ovi, i leti ledeni prostori, sad su ispunjeni ogromnim novim bačvama od tri hiljade litara i nebrojenim barik burićima od srpskog i slavonskog hrasta. Nekadašnje gigantske ukopane cisterne pretvorene su u već dopola popunjene arhivske odaje sa vratima od kovanog gvožđa.
Kad pročelje zgrade uskoro dobije i savremeni, debelim staklom prekriveni deo, da ukaže gde se nalazi upravna zgrada, biće to znak da se građevinski radovi privode kraju. Barem u ovoj fazi.
Istovremeno, kad se zađe iza kompletno renoviranog objekta, gde patina služi isključivo da podseti na dugovečnost iriške vinske tradicije, i krene uzbrdo, ukažu se stare ali još funkcionalne cisterne pod otvorenim nebom kapaciteta 1,5 miliona litara!
Odmah do njih je pokrivena hala sa potpuno novim sudovima i tehnologijom, spremna da prihvati još preko 1,1 milion litara. A inox i dalje stiže, da najavi stepen „ozbiljnosti” vinskih proizvođačkih namera ovde u Irigu, koji se najverovatnije neće zaustaviti na cifri od tri miliona litara vina!
Otvoren poziv
U svetlu povratka rinfuznog vina na svetsku scenu, razmišljamo, kad poteče jeftino kvalitetno vino iz Iriškog podruma, koliko će Miroslav Kovačević biti popularan kod komšija koji kupcima svoje vino prodaju kao rinfuzu?
- Ne vidim problem. Kad pričamo o otvorenim vinima kao kućnim vinima, to je OK. Zato sam i krenuo u ovu priču, da ljudima učinim, da im čak uradim vina, da predaju grožđe i dobiju vino, da li otvoreno ili u neku svoju bocu, da mogu da zarade više nego što bi zaradili samo na prodaji grožđa. Otvaram poziv koji ću i medijski da propratim, ali važno je da pravimo ugovore već u junu i julu, zbog mog plana proizvodnje i kapaciteta. Trenutno mi ljudi nude grožđe, vranac, merlo, ali sad mi je kasno da to uzimam u oktobru u preradu.
Konačno, gore na vrhu brega, proizvodna linija je gotovo neprestano u pogonu, jer tokom berbe ovde dolazi i do sto tona sirovine dnevno, pa se radi u tri smene. Tu su potpuno nove vage za traktore i šlepere, sveže otpakovana trafo stanica i Mire Kovačević koji zamišljeno posmatra čvrste crne bobice dok se sa viljuškara spuštaju na pokretnu traku gde radnice pažljivo i vešto prebiraju grozdove.
- Sad smo otočili jedan merlo, bio je 6-7 dana na fermentaciji u pokožici. On će ići u mlado, sveže vino, čak ćemo verujem raditi i božole. Aurelijus ide posle odležavanja u drvetu, a imaćemo i roze do nove godine. Čekam da mi stigne nova linija iz Italije, radi se i flaširnica, nadam se da ću uspeti sve da uklopim – kaže dok ispira čaše kako bi probali mlado, još mutno vino od koga se tako mnogo očekuje.
Nedoumica ima još mnogo. Hoće li se ova mlada kvalitetna vina pojaviti na tržištu u klasičnoj buteljci od 0,75 litara ili će to biti začuđujuće jeftina varijanta magnuma sa screw cap zatvaračem?
Litarska boca, za sada, nije u igri, pa najverovatnije ni meko pakovanje bag in box. Ono što se zna jeste da će u Iriško belo ući ravnopravno italijanski rizling i župljanka kao polovina kupaže, dok će ostatak činiti internacionalne sorte: šardone, sovinjon, muskat otonel, beli i sivi burgundac, traminac.
Šta bi sa roze penušavacem?
Dugo očekivani i najavljivani roze penušavac, kao da je u zemlju propao. I taman kada smo pomislili da nema ništa od te priče, stiže objašnjenje: zbog neodgovarajuće ambalaže vino nije moglo da se okreće mašinski, pa se sve radi ručno, tako da će premijera biti tek na proleće, sa godinu dana zakašnjenja.
Roze od traminca začiniće muskat hamburg. Probali smo ih „anprimer” odvojeno. Traminac je izuzetno, gotovo vrtoglavo aromatičan na nosu. O ukusu je još neprikladno govoriti. Ali, zato voćni muskat začas razgali dušu ukazujući da će ovo biti više nego zanimljiva kombinacija za najširu publiku.
Šta se još zna o ovim vinima? Pa to da će im cena biti oko tri evra i da već postoji ideja o imenu. Nešto zvučno, poput Aurelijusa, ali istorijski povezano sa vinima. I zna se da će biti još mnogo etiketa.
Iako ova grandiozna investicija zasad podseća na ostvarenje jednog vinarskog sna, iza svega se kriju krajnje praktični razlozi. Tokom godina, stara vinarija radila je gotovo sve vreme na maksimumu kapaciteta. Količina vinograda i kooperanata rasla je iz dana u dan, vina su brzo dolazila, dobro se prodavala, ali gotovo da nije bilo vremena, kao ni mesta, za odležavanje. A kamoli za eksperiment, tu vrstu kreativnosti koja potiče svakog velikog vinara.
Kad me vide, beže!
Teška su vremena. Iz vinograda u Petrovaradinu lopovi godinama kradu, pa je Kovačević morao da angažuje čuvarsku službu. Ali, slaba vajda dok se sam ne pojavi. Zato je kupio čuvarima i sebi kvadove, mešavinu traktora i trkačkog motocikla, kojim obilazi stotine hektara vinograda.
Inače, dnevno se krade po tona-dve grožđa, a lopovi ponekad ostave puna kola i beže. A kad ih uhvate i oduzmu im plen, neretko traže dnevnicu: „Pa, brali smo čitav dan”, kažu!
- Šta da kažem? Kominu za pečenje rakije nudim besplatno, samo da dođu i uzmu, ali baš niko neće. Radije kradu grožđe verovatno za to isto, da ga ispeku u rakiju – u neverici vrti glavom Kovačević.
U ovom trenutku, uz 65 hektara na kojima uspevaju sovinjon, traminac, župljanka i rizling, kupuje se grožđe sa još nekoliko stotina hektara iz Erdevika, Krčedina, Banoštra, Molovina, sa čitave Fruške gore. Šleperi stizu čak i iz Leskovca. Zato se očekuje prava kanonada na tržištu.
Uz traminac, koji je već krenuo, iriško belo, crveno i roze, te najverovatnije božole kao kupažu pino noara i merloa. Takođe, iduće godine u vinoteke dospevaju i beli i sivi pino, ali i muskat otonel, kao jedno lagano vince. Pa, ni tu nije kraj spiska etiketa koje će dolaziti iz Iriškog podruma. Naprotiv, Kovačević veruje da je to tek početak!
Novi barik burići, velike bačve od 3.000 litara za bela vina, i one od 1.200 litara, slika su vizije i sna koji se ostvaruju. Svoje prve dane ali i godine broje rezerve, visokokvalitetna, kako crvena tako i bela vina. U vinogradu je drastično smanjen rod kod kabernea, a za merlo se tvrdi da je ove godine fantastičan. Vreme je poslužilo, pa je berba gotovo mesec dana kasnije nego lane. I bele sorte su „odmorile” petnaestak dana duže na čokotu.
- Od visokokvalitetnih vina imam već nešto što leži, što će se pojaviti iz podruma za godinu ili dve. Vina koja sada stavljamo ležaće najmanje godinu do dve u drvetu, potom još godinu dana u flaši. Uzeo sam probno na Fruškoj gori nekoliko tona probusa, koji ću takođe staviti u barik, da vidim kako će se ponašati i kako bih eventualno narednih godina sadio tu sortu. Jako mi je bitno da sad vidim šta bih od autohtonih sorti sadio u budućnosti – kaže Kovačević, čija se vizija očigledno ne bazira samo na odnosu proizvodnje i potražnje.
Za tu konstataciju ima i mnogo drugih pokazatelja, pogotovo u saradnji sa opštinskim vlastima, gde maksimalno idejno i konkretno pomaže ostvarenju zamisli da se Irig pretvori u vinsko-turistički centar Fruške gore, što je u neku ruku oduvek i bio.
U centru naselja takozvana Vinska ulica potpuno je raskopana.
Prema planu, za narednu jesen i manifestaciju Pudarski dani, ovde se do juna očekuju dve velike fešte. Svečano otvaranje renoviranog Iriškog podruma ali i ove ulice, gde će na jednom mestu biti petnaestak podruma, šetališna zona sa kafićima, restoranima, vinotekama... Reklo bi se zbilja novo vinsko srce Fruške gore!
Konkurencija Sremskim Karlovcima
Da li će vinski Irig postati konkurencija obližnjim ali i poznatijim Sremskim Karlovcima?
- Ne bih to tako nazvao, već je to pre zajednička turistička ponuda Iriga, Karlovaca, Beočina i svih vinskih centara na Fruškoj gori – tvrdi predsednik opštine Irig, Vladimir Petrović. – Tradicija Karlovaca i Iriga je gotovo podjednaka, odlično sarađujemo, na istom smo poslu, mi smo ponos Fruške gore, Srbije i Srema. Uređenje Vinske ulice i obnova Iriškog podruma su prekretnica za našu opštinu i njen dalji razvoj vinskog turizma, vinarstva, a zahvaljujući Kovačeviću, taj ćemo projekat i realizovati. U poslednih pet godina podignuto je preko 150 hektara vinograda, a u narednih pet najavljeno još 350, što je uz par hiljada hektara novih voćnjaka zaista podatak za ponos, a po čemu smo jedinstveni u Srbiji.
Foto: Ivana Čutura
