Miodrag Bjelica: Vino je poslednji otpor globalizmu!

Možda daleko ozbiljniji ispit od ovog premijernog na svetskoj sceni, vina Bjelica imaće na Velikom testu najboljih vina Srbije 2013  u direktnom odmeravanju snaga sa najboljim domaćim vinarima i njihovim sve boljim proizvodima. Dakle, ko je taj Bjelica?

Za početak, vinarija se (zaista) nalazi u Novom Sadu, u sklopu porodične kuće, a kapaciteta je 20.000 litara. Uz prohromske tankove za kontrolisanu fermentaciju, gde su sve prostorije klimatizovane, nalazi se i mali vinski podrum u koji upravo ulaze barici od mađarskog i američkog hrasta. Namenjeni su za Babarogu. Ali, o tome malo kasnije...

Ukratko, Miodrag Bjelica je Beograđanin kome je u jednom trenutku bilo dosta Beograda, marketinga, dizajna... Preselio se u Novi Sad, kupio četiri hektara vinograda i krenuo život ispočetka. Danas na Fruškoj gori, u Čortanovcima, na lokaciji Srednji Breg, gaji sovinjon i semijon, a od crvenih sorti merlo i marselan. Druga polovina vinograda je na Banstolu. Potez se zove Veliki vrhovi i tu caruje šardone, neka dva američka klona koji će da fermetišu u buretu i to će biti ta već pomenuta – Babaroga!
Vina ocenjena srebrom u Beču su praktično prva berba iz ovih vinograda, a kao tehnolog je na etiketi potpisan Srđan Lukajić.

- Imam sreću da mi je Srđan prijatelj. Uz to, brine i o tome da su vina perfektnog zdravlja. Mislim da on predvodi novu generaciju srpskih tehnologa koji čine mnogo da se srpska vina vrate na poziciju koju zaslužuju – objašnjava odmah ulogu mladog tehnologa, u velikoj meri zaslužnog i za rezultate vinarije Temet.

Ipak, za početak nas je najviše interesovalo otkud on u vinskoj priči uopšte?
- Jednostavno, u jednom trenutku sam se uplašio da neću imati dobrog vina da pijem u starosti, pa sam hteo da se obezbedim – počinje Bjelica priču u šaljivom tonu. – Šalim se, naravno. Jedino u mojoj prošlosti što ima veze sa lozom je što sam rođen u Loznici. Sve ostalo je novijeg datuma.

A, onda, iza poluozbiljnih komentara sledi i jedan filozofskiji pristup novouspostavljenoj ulozi vina u životu:
- Vino je, po meni, poslednji otpor globalizmu! Nešto gde čovek može da se izrazi, da napravi nešto posebno, da napiše neku priču... Reč saga predstavlja dugu priču koja seže daleko u prošlost, a ova moja, na žalost ili na sreću, seže u budućnost. Konkretno, moje etikete i čitava moja vinska priča ne govore baš ništa o tome da mi je čukundeda bio vinar, nemam tradiciju staru 300 godina, ni krunu niti ostale stvari, nego sam jednostavno i odjednom okrenuo novi list i počeo sve od nule, neopterećen tradicijom. I trudim se da moja priča bude to što jeste – vina iz mog vinograda. Želim u svemu da učestvujem i hoću kroz to da prođem lično, od vinograda do flaše. Eto, tako gledano, ja sam u tom slučaju vinar.

Koliko vam znači to što su međunarodne sudije prepoznale kvalitet u vašim vinima i da li će vas to stimulisati da povećate proizvodne kapacitete?
- Proširenje kapaciteta mi nije prioritet. Za početak, želim da napravim stvarno dobra vina, a posle ćemo videti. Na kraju krajeva i ne možete odnegovati dobro vino ako se rasplinete. Moja supruga ionako misli da provodim više vremena sa vinima nego sa decom, što ipak nije tačno. Naravno, poštujem svačije viđenje, pa tako i ovih sudija iz Beča. U svakom slučaju, priznanje je lepo i značajno jer su to prva vina koja sam napravio.

Pa, kakva su ta vaša vina, vina koja volite?
- Volim sovinjone i šardone od belih vina. Volim svašta... Mislim da ljudi u Srbiji još dele vina na bela i crvena, a vina treba posmatrati u kontekstu trenuka, raspoloženja, hrane.... Za sad želim da napravim dva dijametralno različita bela vina, jedno sveže, aromatično, nervno i drugo puno, ozbiljno koje će da traje. Roze koji pravimo je sve samo ne lagan i, hvala bogu, već ima svoju publiku. Crveno vino pokušavam da ne opteretim taninima, a sa druge strane da to bude puno, kompleksno vino, voćna bomba, vino koje ne morate čekati dva života da bi ga pili.
Zato pravim crvena vina koja su godinu dana u buretu i još pola godine u flaši, a onda – živeli! Ko može da čeka, neka čeka, biće samo bolje. Konačno, tu je i četvrta etiketa, Babaroga chardonnay, vino koje fermentiše u hrastu, odležava na talogu... To je ono drugo belo, ali o njemu više kada bude u flaši, sledeće godine.

A stremite prema...?
- Pokušavam da napravim nešto moje, drugačije, prepoznatjlivo. Znate, ono kad pijete neko vino, sutra se probudite, operete zube i opet imate to sećanje u ustima. E, to mi je cilj.