Miloš Kalapiš: Stranputice vinskih puteva

Gospodin Miloš Kalapiš Gospodin Miloš Kalapiš

Miloš Kalapiš je već desetak godina u vinskoj priči. Menadžer  prodaje u Vršačkim vinogradima, ljubav prema vinskom turizmu je pre dve godine pretočio u praksu i pokrenuo Akademiju vinskog turzima. To je centar koji se bavi edukacijom profesionalnih aktera u vinskom turizmu.

- Akademija je praktično asocijacija poznavalaca te materije iz celog sveta. Trenutno ima 15 predavača, uglavnom iz regiona, i trudimo se da prenesemo njihovo iskustvo – objašnjava Kalapiš, koji je pre tri godine završio kurs Saveta Evrope, tačnije njihovog ACTE Udruženja za razvoj vinskog turizma. Od tad je zvanično jedan od deset trenera vinskog turizma na Balkanu.

slika-vinska-mapa

- Jedini sam koji je počeo da se bavi time, ostali su diplomu uramili i okačili je da lepo izgleda!

Kako to izgleda „trenirati” turizam, pa još vinski?
- Zadao sam sebi i predavačima cilj da naš vinski turizam, koji definitivno ima potencijala, podignemo na nivo koji može da privuče turiste iz regiona, pa i sveta. Krenula su predavanja u Srbiji i okruženju gde pokušavamo da pokažemo šta su ljudi iz vinski i turistički razvijenijih zemalja izmislili i uradili, da dovedemo te ljude da pričaju kako zamisli sprovesti u delo, kako se pripremiti. Od razgovora sa porodicom, uređenja dvorišta, do udruživanja sa komšilukom, ali i međunarodnih udruživanja.

9418-vinski-put

Da li su se neke turističke organizacije uključila u to? 
- Imamo lepu saradnju sa Sekretarijatom za turizam, sa TOS-om, trenutno radimo na reanimaciji projekta „Putokazi, odnosno signalizacija vinskog turizma”, pripremamo materijale da se projekat nastavi... 

Zbog čega je taj projekat prekinut, gde je zapelo?
- Zastalo je politički. Pre dve godine je Goran Petković bio sekretar za turizam i započeo je tu priču oko signalizacije, ali je njegovom smenom sve stalo. 

aleksandrovic-2Vinarija Aleksandrović

Postavljene su neke table...
- Da, postavljeno je dosta toga, deo ispravno, deo, neispravno. Jer to pre svega treba da budu turistički putokazi, a ovo što je postavljeno usmerava čak i na objekte koji nisu turističke prirode, već na proizvođače vina. Međutim, u tom trenutku bilo je važno samo početi da se radi u tom pravcu. Ali, onda se stalo i od tada je proteklo dve godine a da se ništa nije novo napravilo. Zato je ova moja Akademija krenula samoinicijativno to ponovo da pokrene. Dosta je bilo čekanja. Uspostavili smo stalni kontakt sa vinarima koji čekaju nastavak postavljanja signalizacije, pojavilo se na desetine novih vinarija, svi su željni putokaza i turista, ima čak jako lepih i ozbiljnih vinarija, sa smeštajem, izuzetnim degustacionim salama, ozbiljnom spremnošću da prime turiste... 

temetVinarija Temet

Ima li ta vaša inicijativa nekog efekta?
- Konkretno, još uvek se nije ukazala prilika da se projekat adekvatno nastavi, mada, interna je informacija da budžet postoji. Očekujem sad od vinara da nam ukažu gde je tabla polomljena, gde treba zameniti naziv, jer su zbog novog zakona neke vinarije morale sda promene ime... Sve te ispravke treba uneti u nastavak projekta, ali i pokrenuti nove.

slika-vinski-naslovnaKoliko ima vinarija u Srbiji koje mogu da pruže kompletnu uslugu sa noćenjem?
- To je nekih 20-ak objekata. Naravno, smeštaj nije hotelskog tipa da primi sto ljudi, ali je adekvatan smeštaj za 10 do 20 osoba.

I to stvarno funkcioniše u praksi?
- Da, na ovaj ili onaj način. Uložena su enormna sredstva da se ti objekti podignu na zavidan nivo i da funkcionišu, ali svi oni rade bez udruživanja, bez adekvatne pomoći države, isključivo samostalno.

Koliko smo u ovom trenutku daleko od razvijenih vinsko-turističkih regiona? Može li turista da dođe u Župu, opusti se u adekvatnom smeštaju i potroši nekoliko dana obilazeći pregršt vrednih podruma i vinograda? Postoji li bar jedan centar u Srbiji koji može da pruži totalno gostoprimstvo?
- Mislim da je, što se turizma tiče, najkompletnija ponuda u Sremskim Karlovcima. Tu ne pričam o kvalitetu vina i drugoj ponudi.

zvonko-bogdanVinarija Zvonko Bogdan

Karlovci imaju tradiciju, istoriju turizma, pa opet vam se može desiti da izvisite na vratima podruma jer jednostavno nema ko da vas dočeka – Vinski turizam: Serbian Way!
- Da, morate se najaviti... Mi još nismo dostigli taj nivo svesti koji, recimo, naše komšije Mađari savršeno kapiraju. Za mene je fascinantan podatak da se 70 % proizvodnje tamošnjih vina prodaje na kućnom pragu! A kod nas se vinski turizam čak uopšte i ne reklamira...

vinska-ulica

Šta je to što će nekoga ko nije pasionirani ljubitelj vina usmeriti na vinski put?
- Razvoj vinskog turizma može da ide u dva pravca. Ili imate jak brend vina, toliko jak da privlači turiste da dođe u podrume i tada im ne smeta ništa, ili imate drugi način, a to je da napravite zanimljiv vinski objekat koji će sam po sebi privlačiti turste. U oba slučaja korist ima mikroregion u kojem se sve odvija, ali i čitava država, preko poreza i taksi. To naravno naša država još nije prepoznala kao potencijal.

Koliko su naši vinari zaista zainteresovani da na taj način uvečaju prihode? Nekako se čini da i dalje više vole distributere...
- Svi oni na neki način teže da prodaju vina u Beogradu, Novom Sadu, inostranstvu... Zanemaruje se potencijal prodaje na kućnom pragu, u samoj vinariji. 

podrum-bajiloPodrum Bajilo

Više vole distributere... 
- Nije da više vole, nego misle da oni prodaju više robe. I trenutno su u pravu, činjenica je. Ali, koliko su kvalitetno prodali, sa kolikim troškovima, to je sasvim druga priča. Naši vinski putevi nisu dovoljno razvijeni da bi vinar shvatio koliko je pozitivnih aspekata u vinskom turizmu. A da bi se to postiglo neophodan je veliki rad, pomoć države, prevashodno dobra volja da se sve pokrene... Zato animiramo vinare, prikupljamo informacije i podatke, da kao konsultanti u TOS-u krenemo u realizaciju izrade nove mape vinskih puteva, jer je postojeća zastarela. Dosta je novih vinara i treba da se uradi brošura sa dvadesetak reprezentativnih uzoraka vinskog turizma koja će krenuti po svetu, gde god da se TOS pojavi, da uz mape o biciklističkim i drugim lepim rutama, ponudi i vinske puteve Srbije.

Na koji vinski put Srbije bi ste najradije poslali nekog stranca?
- Trenutno su Karlovci najbolje organizovani, ali tu je i Župa, Vršac, Subotica, čak i drugi deo Fruške gore, ka Novom Sadu... Poetna je da kada odete u Suboticu tamo posetite Hajdukovo, ili Vinski dvor i prespavate, a uz to imate posetu u tri vinska podruma dnevno. Ako vinar ne može da pruži gastronomski deo priče, onda je neophodno uputiti turistu u odgovarajući objekat gde će ujedno i moći da proba vina iz regiona u kojem se nalazi. To je celina te priče, da se aktivira mikroregion.

Kako do Akademije

Za sve informacije u vezi Akademije vinskog turizma pišite na mail: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. ili posetite Facebook stranicu Wine Tourism Academy

nazad na vrh

Online prodvnica vino.rs

Pitajte somelijera

  • Ukoliko imate pitanja u vezi izbora vina ili ostalih artikala u online prodavnici Vino.rs nudimo vam stručnu pomoć naših somelijera. Pitanja možete postaviti pozivom na telefon 064 111 8279 ili slanjem na mail adresu i naslovite sa PITAJTE SOMELIJERA! Odgovor će te dobiti u roku od jednog radnog dana.

Preporuka

Veoma je važno da dobro pročitate Uslove kupovine” i imate ih u vidu prilikom ostvarivanja svojih porudžbina. Na ovaj način se od zloupotreba štite prava svih učesnika u procesu kupoprodaje te Vas molimo da prihvatite ove mere predostrožnosti kao obostranu zaštitu u procesu.

vino-rs logo beli
  • VINO.RS doo
  • Jurija Gagarina 57/1a
  • 11070 N. Beograd
  • PIB: 107512643
  • Matični broj: 20818476
  • Žiro-račun: 340-11007337-17
  • Mail [email protected]
  • Telefon: 064 111 8279

O nama