Nikola Mladenović Matalj: Šta se krije iza najboljeg vina Srbije

Vino iz vinarije Matalj dve godine uzastopno pobednik je na međunarodnom ocenjivanju najboljih vina Srbije

Interesovalo nas je, naravno, šta o svemu tome misli Nikola Mladenovič Matalj, vlasnik vinarije koja je postala pravi ovdašnji vinski hit?

Naš razgovor se odvija u prepunoj, možda najvećoj beogradskoj vinoteci gde su svi stolovi rezervisani danima unapred. Nikolu verovatno niko večeras ne prepoznaje likom, ali mnogi upravo pijuckaju njegova vina. 

„Molim vas, možete razgovarati još samo petnaest minuta, prepuni smo”, upozorava nas uz izvinjenje konobar. 
Nema ljutnje. Došli smo opušteno, kao pre dve-tri godine, kad su ovakva mesta najčešće uveče zvrjala prazna i služila da se kupi po koje vino tokom dana. 
Ali, brojne naznake „reserve” odjednom nam otvaraju oči: Nešto se zaista dešava na vinskoj sceni Srbije! Kultura sedenja, degustiranja raznih etiketa na čašu, komentarisanja istih, pretežno u mladoj i srednjoj populaciji, ozbiljno parira gužvi u kladionicama.

Pitamo Nikolu da li je očekivao da će i ove godine postati miljenik izuzetno respektabilnog internacionalnog žirija u kojem su sedela čak dva Master of Wine?
- Nisam ni razmišljao o pobedi, već sam imao želju da stavim vina na adekvatan test, da vidim gde smo u ovom trenutku.

S obzirom na to da vašeg pobedničkog vina, kako ovogodišnjeg, tako i prošlogodišnjeg, ima veoma malo, a da je potražnja za „najboljim vinom Srbije” velika, koliko se isplati pobediti na VTV? Odnosno, da se našalimo, zar nije šteta oteti taj kolač nekome ko možda ima milion litara vina za prodaju?
- Nemojte tako. Veoma se isplati. Već sam više puta govorio kako je meni prošlogodišnje takmičenje na VTV veoma značilo u medijskoj popularizaciji, a potom i tržišnoj. S ovim drugim trijumfom sve je dostiglo neočekivane razmere, od marketinga, do prodaje i realizacije. Definitivno se isplati pobediti na ovakvom takmičenju!

Uz ime vaše vinarije uvek stoji i odrednica Negotinska Krajina. Znače li ove vaše pobede i neki boljitak za čitav vaš vinarsko-vinogradarski region?
- Mislim da smo mi sa ove dve uzastopne nagrade veoma skrenuli pažnju na rejon Negotinske Krajine i ukazali kakva vina možemo da proizvedemo. Svakako da to donosi određeni boljitak za ceo kraj, pre svega u marketinškom smilu. Mislim da je poenta ovakvih ocenjivanja da se u najširem mogućem smislu šire vidici, da se omogući i relativno manjim vinarijama da se nekako istaknu, što se meni dogodilo prošle godine, a sad samo potvrdilo. Kvalitet takmičenja je takav da omogućava upravo takvo širenje vidika.

Prošlo je više od mesec dana od VTV 2014. Mogli ste da analizirate rezlutat, razmenili ste sigurno mišljenje s drugim učesnicima ovdašnje vinske scene, pa ću postaviti nezahvalno pitanje: Da li pretpostavljate šta je opredelilo ili oduševilo žiri da Kremenu 2012 dodeli Grand Prix Vino.rs?
- Definitivno znam da to nije najjače vino u smislu alkohola. To je vino u kome je, barem po mom mišljenju i u ovom trenutku, prepoznat balans i voćnost kao nešto što je trenutno aktuelno kada se procenjuju crvena vina. To je balans u strukturi vina sa telom vina, kao i sa svim ostalim fizičko-hemijskim parametrima koji čine vino. Balans između voća i drveta. Taj se balans izuzetno teško postiže, a mislim da on postoji u našim vinima. Osnova tog balansa je pre svega dobra sirovina, grožđe iz rejona Negotinske Krajine. Bez toga balans ne može da se postigne u podrumu. Mislim da je to prepoznala komisija, kako prošle, tako i ove godine. 

„Takmičenja su mi značajna kao neka edukativna kategorija. Na kraju i poslovna. Ali, ako postanu samo poslovna, samo marketing, onda se u tebi nešto izopači i čitava priča postane sablast koja te juri.”

Poslednje dve-tri godine, a to bih povezao i sa brojnim međunarodnim takmičenjima, ne samo VTV, u Srbiji se lagano formira krug vina s ozbiljnim nagradama, a relativno brzo nakon obznanjivanja pojedinačnih uspeha cene pomenutih vina se dižu na nivo između 30 i 50 evra, što na bilo kom tržištu ukazuje na postojanje „ozbiljnih etiketa”. Uz pomenuti efekat koji VTV ima na prodaju vina, možemo li govoriti o začetku i ozbiljne vinske berze na ovim prostorima?
- Termin vinska berza je možda isuviše ozbiljan, ali da je u začetku, mislim da jeste. Da bi se nešto moglo nazvati berzom, treba s jedne strane staviti kupce, sa druge prodavce, a između robu koja se traži. Jeste definitivno začetak, ali kako će to sve izgledati, ne znam.

Kako se osećate kad ljudi dolaze do vaše vinarije i traže taj Kremen Kamen a njega nema?
- Sasvim lepo. Kremen Kamen 2011 nema na zalihama, rasprodat je, a naredna berba 2012 još je u „ležanju”. Ne planiram da novo vino puštam na tržište na brzinu, idemo bez žurbe. Svaka je berba totalno za sebe, traži svoje, ležanje i u hrastu i u boci. Verujem da ćemo se pojaviti s ovim vinom sredinom 2015. godine, što ne mora da znači da se neće pojaviti ranije ili kasnije, već u zavisnosti od njegovog razvoja u boci.

Govorili ste na početku o odgovornosti, održavanju dostignutog kvaliteta. Imate li tremu u vezi VTV 2015, smete li ponovo da pošaljete Kremen ili Kremen Kamen na ocenjivanje?
- Mene prvenstveno zanima moje vino. Takmičenje je način da ti neko da ocenu, a verujem da je ta ocena relevantna i iz tog ugla takmičenja su mi značajna kao neka edukativna kategorija. Na kraju i poslovna. Ali, ako postanu samo poslovna, samo marketing, onda se u tebi nešto izopači i čitava priča postane sablast koja te juri, lomi, ganja i osećaš se potpuno izgubljen u svemu tome. Neke stvari zaista zavise od berbe do berbe. Mi smo uspostavili renome sa ova dva vina, ali kod mene je osnovno pitanje: Hoće li neko vino da bude Kremen? Da li ispunjava uslove, pa ako se odlučimo da je Kremen, onda će biti prijavljeno. Naravno, ako se odlučimo da vino pošaljemo, a ono ne ponovi uspeh, razmatraćemo šta se dogodilo, gde smo pogrešili.

Foto: Ivana Čutura, arhiva