Nik Džejms-Martin: Novak je idealan vinski ambasador!

Ovo je njegov prvi boravak u Srbiji, a pored vina, razlog za dolazak je i želja da vidi na koji način bi mogli da prošire saradnju s Novakom Đokovićem, koji je prošle godine napravio sponzorski ugovor sa Jacob’s Creek. Tokom razgovora u restoranu Toro, na obali Save, Nik naizmenično degustira dva srpska bela vina, Spasićevu Tamjanika selekcija i Tri Morave belo.

Osim što je svetski poznat, da li postoji i neki poseban „vinski” razlog zašto je Jacob’s Creek izabrao da se njihova vina vežu uz Novaka Đokovića?
- Vina Jacob’s Creek  predstavljaju miks zemlje i ljudi, strasti i teroara, i mi smo upravo zbog toga radili kampanju s Novakom. Želimo da se čuje njegova priču na tu temu, od čega je on sastavljen, kakav je grad Beograd iz kojeg dolazi, kako je odrastao, šta ga je pratilo, kako su ga podržavali ljudi sve dok nije postao to što jeste, najbolji teniser sveta. 

Da li imate predstavu kako se to odrazilo na brend Jacob’s Creek?
- Ono što je sjajno kada je Novak u pitanju jeste što ta priča prelazi granice, postala je globalna. Poštovanje koje on uživa je izuzetno, ljudi ga obožavaju, a priča koju priča govori o raznolikostima i fokusirana je na uspeh. To je sve ono što i mi s našim vinima želimo! On je za nas idealan vinski ambasador!

Kako u Australiji vide razlike između vina Starog i Novog sveta?
- Najveća razlika je u tome što mi u Australiji uopšte nemamo autohtonih sorti, bar ne nijednu od koje bi se pravilo vino. Takođe, mi nismo imali vinsku kulturu dok Evropljani nisu došli na kontinent pre trista godina. Znači, vinska je kultura u Australiji mlada u odnosu na druge zemlje, pogotovo u odnosu na Ameriku, gde su postojali vinogradi u doba kad je viking Lejf Erikson stupio na njeno tlo. Konkretno, mi sad uzgajamo i predstavljamo naša vina, eksperimentišemo i praktično još učimo kako se prave vrhunska vina. Dobro je što smo neke sorte uspeli toliko da prilagodimo da budu kao naše, domaće.

A razlika između vaših i američkih vina?
- Stilovi vina su slični ili identični. Ali su tržišta različita. U Australiji imamo sedam velikih proizvođača vina i 23 miliona ljudi koji jednostavno ne mogu da popiju sve što se tu proizvede. Na drugoj strani, Amerikanci popiju gotovo sve što proizvedu i još im treba iz uvoza. 

Koja su vaša najjača izvozna tržišta?
- Britanija, SAD, Kanada i Švedska. Izvoz u Kinu je značajan i sve više raste, a sada se kao ozbiljan uvoznik javlja i Indija gde su australijska vina broj jedan na listama!

Kakva je situacija u Australiji po pitanju globalnih klimatskih promena i njihovog uticaja na vina?
- Poslednjih godina potrebno je sve više navodnjavanja, i to trostrukog, sve više sistemom kap po kap. Globalno, dosta se toga u klimi menja, pa berbe kreću sve ranije jer grožđe brže sazreva. To naravno ne utiče na kvalitet vina, ali zahteva brojna druga usaglašavanja u procesu proizvodnje. Istovremeno, pokušavamo da što više smanjimo upotrebu đubriva i zaštitnih sredstava u vinogradima. Ide se u pravcu jačanja prirodne održivosti sa što manje intervencija.

Koje je vino posebno popularno u Australiji?
- U principu najviše se pije belo vino. Veoma su popularni sovinjon blan i šardone. Ako je reč o Jacob’s Creek etiketama, masovno se kupuje šardone i pino noar. Volimo, takođe, da pijemo i širaz, kao i kupažu širaza i kabernea, a raste popularnost i nekih italijanskih sorti, poput nero d’avola. Jednostavno, volimo da probamo, da ekperimentišemo s novim sortama.

Za kraj, šta mislite o srpskim autohtonim vinima koja ste degustirali?
- Iskreno, veoma mi se dopadaju oba, ali na potpuno različite načine. Tamjanika je, kad zatvorim oči, nešto mirisno, tradicionalno, rađeno na arhaični način. Na drugoj strani, ova kupaža (Tri Morave belo) očigledno je voma dobro vino, znalački napravljeno u skladu s najnovijim trendovima u svetu.