Miodrag Mija Radovanović: Četvrt veka tradicije

Miodrag Mija Radovanović: Četvrt veka tradicije

U beogradskom hotelu Hyatt svečano je proslavljeno četvrt veka postojanja Malog podruma Radovanović, praktično najstarije nove vinarije Srbije.
Miodrag Mija Radovanović s punim pravom može se nazvati jednim od rodonačelnika pravca kojim se kreće savremeno vinarstvo u Srbiji. Taj put, prepun prepreka i na klackalici između dostignutog stepena vinske kulture i platežne moći srpskog vinoljupca, Mija je trasirao gradeći radno i sa radovanjem tradiciju jednog od najvećih malih i srednjih podruma na prostorima Balkana. Priznanja, medalje, nagrade, saznanje da vina Radovanović piju najznačajniji ljudi sveta, samo su buke jedne, za vinsku Srbiju, izuzetno značajne priče. 

Kao pionir novog vinskog talasa Srbije, slažete li se s konstatacijom da je velikom brzinom ispunjena ogromna praznina koja je do pre dve-tri godine postojala između vodeće trojke Aleksandrović, Kovačević i Radovanović, pa onda svih ostalih?

- Da, to sigurno povećava celokupnu vrednost vinske scene. Kad imate iza sebe jako dobre pratioce, onda se i vi trudite da budete što bolji. Možda je to bilo dobro za neke od nas proizvođača, ali nije dobro za vinsko tržište da imate takav jaz i izdvojene vinarije. Rad i upornost s kojom su mlađe kolege krenule dali su zanimljiva vina, jako dobra. Rame smo uz rame, samo što postoji tržište koje smo neki od nas davno osvojili, poštujemo ga i čuvamo. 

Radovanovic 02

Da li vam izgleda i da ljudi ovde ipak pokazuju sada više interesovanja, pa i poštovanja za vino?

Kako da ne, vinska kultura u Srbiji daleko je veća nego ranije i to je iznegovalo potrebu za dobrim vinima. Proizvođači su konačno shvatili da vina ne mogu da budu samo vina. Trebaće nam zato sve više individualnih, personalizovanih vina i vinograda. Tu priliku treba da traže oni manji, a veliki treba da proizvode u sve većim serijama. Ipak, napreduje se i na tom polju iz godine u godinu. Pošto volim stalno da probam nešto novo, jako se obradujem kad me neko vino iznenadi. Tada se zainteresujete da saznate kako je, šta je urađeno, gde je, pa da odete u vinograd. Mi sada imamo regionalizacije, ali još nemamo pravo vino regiona, ali to će tek da bude.

Radovanovic 01

Već niz godina srpska vina slove kao preskupa i slabo konkuretna na tržištu. Povrh toga, u poslednjih godinu dana neke naše vinarije izlašle su sa još daleko skupljim etiketama, među kojima je i ovaj vaš magnum sa zlatnim pečatom. Da nismo ipak prebrzo krenuli na neku višu stepenicu?

 - Mislim da cene vina stagniraju u prosečnom segmentu. A onda se javila potreba da se jako dobra vina izdvoje, da se odvoje od proseka. Ako radite fermentativnu tehnologiju možete proizvoditi pristupačnija vina, te dosta proizvođača na taj način duži niz godina ne podiže cene i rade vina tako samo da bi se prilagodili tržištu. To je jako povoljno za potrošače. Male serije su stvar prestiža i ljudi koji će da ih kupuju. 

Radovanovic 03

Kako se utvrđuje ta visoka cena, dokle ona može da ide?

- Znamo da postoje velika svetska vina koja jako puno koštaju. Ali, šta je cena vina? Da li nešto stvarno košta par stotina ili hiljada evra? Šta je tu u priči, specijalan poklon ili baš uživanje u vinu? Mi to do sad nismo imali, ali možda je ideja cele priče staviti visoku cenu, pa ćemo ga tako sačuvati da ga imamo, jer ovako sve prodamo. Često uhvatim sebe sa žaljenjem da kažem: jao, stvarno su nam bila dobra neka vina a mi smo ih sva prodali! Nekada u našim arhivama naiđem na neku rezervu pa pomislim, bolje da je nisam ni prodavao. Sada bi to bilo vino koje bi vredelo svaku paru.

Mnogi su odjednom krenuli u proizvodnju penušavaca. Da li je sazreo trenutak da i vi izbacite neki?

- Ne znam, nisam razmišljao. Još sam malo kritičan prema šampanjcu u Srbiji, pogotovo kad imamo tople godine, a znamo gde, u kom se klimatu šampanjac pravi. Možda bi zasad bilo bolje da pravimo vina po regijama, gde su crvena, gde su bela. Ali vidim neke kolege da su hrabri, čak ima i zanimljivih penušavih vina. Pa zašto da ne? Treba probati, možda će to neko uzeti pre nego skupi šampanjac, ili neko drugo vino. Konačno tu, kao i sve druge vinske priče, tržište će na kraju isfiltrirati.  

Moje najbolje vino ikada

Magnum Cabernet Sauvignon Reserva 2012 sa pečatom od 24 karatnog zlata privlači posebnu pažnju.

Radovanovic 04

- To je mala, posebna serija izdvojena iz 2012. berbe. Korišćen je samo francuski barik, prvo punjenje, dve šume, kombinacija koju smo danima probali i rešili da napravimo kao posebnu seriju. Pokazalo se da je bio dobar odabir vina, a potvrda je velika zlatna medalja iz Bergama, pa pošto slavimo 25 godina to nam je dalo ideju da ga spakujemo pod posebnu etiketu. Neki Grk je jednom prilikom želeo da nam ponudi nešto posebno što se radilo u Japanu, a to je taj zlatan pečat. To je bilo pre otprilike dve godine. Tada sam rekao: Imaćemo jednom takvo vino! Konačno, napunjena je i ta serija, 600 magnuma, od čega će deo da ode u arhivu, a deo će biti na tržištu. Za izuzetne kupce!

nazad na vrh

Online prodvnica vino.rs

Pitajte somelijera

  • Ukoliko imate pitanja u vezi izbora vina ili ostalih artikala u online prodavnici Vino.rs nudimo vam stručnu pomoć naših somelijera. Pitanja možete postaviti pozivom na telefon 064 111 8279 ili slanjem na mail adresu i naslovite sa PITAJTE SOMELIJERA! Odgovor će te dobiti u roku od jednog radnog dana.

Preporuka

Veoma je važno da dobro pročitate Uslove kupovine” i imate ih u vidu prilikom ostvarivanja svojih porudžbina. Na ovaj način se od zloupotreba štite prava svih učesnika u procesu kupoprodaje te Vas molimo da prihvatite ove mere predostrožnosti kao obostranu zaštitu u procesu.

vino-rs logo beli
  • VINO.RS doo
  • Jurija Gagarina 57/1a
  • 11070 N. Beograd
  • PIB: 107512643
  • Matični broj: 20818476
  • Žiro-račun: 340-11007337-17
  • Mail [email protected]
  • Telefon: 064 111 8279

O nama