Dragoslav Ivanišević: O vinskoj budućnosti Srbije

Dragoslav Ivanišević: O vinskoj budućnosti Srbije

Mnogi veruju da vinsku budućnost Srbije treba usmeriti ka srpskim autohtonim soratma, ali nije malo ni onih koji misle da je to smao još jedna zabluda ovdašnjeg vinarstva. Na tu temu, kao i o tome koliko potencijala ima u aktuelnoj srpskoj vinskoj revoluciji, razgovarali smo sa docentom Dragoslavom Ivaniševićem, direktorom departmana za voćarstvo, vinogradarstvo, hortikulturu i pejzažnu arhitekturu Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu. 

Ivaniševića smo zatekli na radnom mestu, u Sremskim Karlovcima. Tu gde su nastale i nastaju brojne takozvane novostvorene sorte. Decenijama ovaj departman i tim naučnih radnika predvođen profesorima Nadom Korać, Petrom Cindrićem i Vladimirom Kovačem radi na stvaranju kvalitetnih sorti pogodnih za domaći teroar. 

 arhiv novonastalih Ivanisevic

- Prodaja vina najveći je problem u Srbiji za svakog proizvođača koji je prebrodio dečje bolesti formiranja vinarije – započinje razgovior prof. Ivanišević. – Dotle je sve zavisilo od vinara, a odatle sve manje zavisi od njega. A pogotovo je komplikovano za vinare koji traže svoje mesto na tržištu sa novim sortama.

Zbog čega je komplikovanije sa novim sortama?
- Da bi neko vino ušlo na tržište, čak i kad imate poznatu sortu od poznatog proizvođača, jedva da ide nekako. Ako nemate poznato ime, ali gurate šardone, to još nekako i ide, mada polako. A ako nemate ni ime, ni šardone, već neko novo vino, onda je proces zaista spor. 

Kad prestanemo da uvozimo grožđe iz Makedonije, popraviće se i stanje u vinogradarstvu.

 Koliko spor?
- Od pet do 30 godina. Evo, profesor Petar Cindrić je osamdesetih godina uradio ukrštanja koja su dovela do danas priznatih novostvorenih sorti. A tek kada se sorta prizna, stavi na sortnu listu, nastaje zakonska mogućnost da proizvođači mogu da je sade. Naravno, kada vinar krene da sadi, obično sadi ono što tržište traži. Ako se odluči za nešto novo, to je uvek rizik jer treba i tržište da se navikne na to novo. Što znači da i tu treba da protekne još 20-30 godina! Recimo, sorte sila i probus, koje su stvorene osamdesetih i priznate, tek poslednjih pet-šest godina nailaze na šire prihvatanje tržišta...

Ivanisevic 3

Da li možda sam naziv „novostvorena sorta” apriori odbija kupca?
- Ljudi vole naziv autohtono, a u Srbiji je jedino autohtono to što je stvoreno ovde. Vrlo je diskutabilno za pojedine autohtone sorte da li su zaista stvorene na našem području, jer ih svojataju mnogi. Takve su većina sorti s Balkana. Jedino što odgovorno možemo da tvrdimo da je naše autohtono to su ove „novostvorene” sorte. 

Neki umanjuju njihov značaj tvrdnjom da je reč o interspecies sortama stvorenim ukrštanjem roditelja koji su opet negde nečije sorte?
- Šta je „interspecies“? Šta je uopšte podela na vrste nego botanička uslovna podela biljki na bazi karakteristika i svrstavanje u vrste! Klasifikacija koju su ljudi, a ne neko drugi napravio. Interspecies znači da su geni od različitih vrsta, ali ovde je reč o tome da je sve to u okviru roda Vitis, u okviru koga je i Vitis Vinifera. Od čega je ona nastala ko to zna? 

Osnov organske proizvodnje u našim uslovima je sorta, a novostvorene sorte su idealne za to.Postoji li veza između kvaliteta vina i otpornosti sorte?
- Današnjim metodama molekularne biologije nedvosmisleno je utvrđeno da kvalitet i otpornost nisu vezana svojstva. Suštine je u tome da ukrštanjima dobijete gene i otpornosti i kvaliteta u jednoj sorti, a za to treba vreme. Kad su se pojavili prvi rodni hibridi, ruku na srce, imali su otpornost na plemenjaču, filokseru i pepelnicu, ali je kvalitet bio dosta diskutabilan. Nešto bi bilo otporno ali ne valja ništa, nešto će biti kvalitetno a neotporno, a nešto i jedno i drugo. I onda treba izdvojiti to što valja. A ako ni onda nismo zadovoljni kvalitetom, nastavimo da ukrštamo, „apgrejdujemo” s još kvalitetnijim lozama. 

Može li se na taj način dodatno popraviti, recimo, prokupac, dati mu novo ruho?
- Uzmemo li semenku prokupca nastalu samooplodnjom, pitanje je šta ćemo dobiti. Prokupac sigurno neće biti! Tu bi bile idealne neke druge metode, prebacivanjem gena dodati mu, recimo, otpornost, što nije nemoguće, ali su te metode zabranjene. Tačnije, još nisu dozvoljene.

Koji bi bili negativni efekti takvog genetskog inženjeringa? Pretpostavljam da takav „otporni prokupac” nikoga ne bi ubio?
- Ne, ali postoji mogućnost zloupotrebe, što je opet u domenu negativnog marketinga. Postoje primeri gde su gene ribe prebacivali u paradajz, čega sigurno nisam pobornik, ali i prebacivanja pozitivnih gena iz sorte u sortu... Na taj način bi proces koji traje 100 godina skratili na pet. I ne vidim generalno u tome ništa loše. 

Imate li interesenata za vaše novostvorene sorte?
- Imamo. Nisu to neki kapaciteti, 30-40.000 kalemova godišnje i to je odavno rasprodato. 

Ivanisevic 2

Šta imate od sorti?
- Silu, probus, petru, panoniu, bačku i stone sorte kao što su lasta, karmen... Prošle smo godine kalemili nešto malo morave, ove nećemo, nemamo kapaciteta. Ali drugi kalemari kupuju od nas plemke i kaleme moravu. 

Koliko je srpskih vinara uopšte posadilo vaše proizvode?
- Sorta župljanka je takođe novostvorena, sedamdeset i neke godine, i proširila se po celoj Srbiji i SFRJ. Neoplanta se takođe u jednom momentu raširila, pa se malo odustalo od nje jer je bilo nekih problema oko agrotehnike, ali to je odavno rešeno. I sad je baš dosta vinogradara sadi. Slična je priča za silu i probus koji se nisu u prvi mah raširile, ali evo, pre pet godina bilo je svega dve etikete vina od sile, a sad ih ima već pet. I probus sada pravi šest-sedam vinara u Srbiji. I veoma su zadovoljni.

Vinarije Milanović, Jelić, Despotika i još neke, pokazale su da sve te sorte mogu da daju vrhunska vina. Kako ubediti druge vinare i konzumente da je to dobra vinska priča za Srbiju?
- Dve su bitne stvari za to: vreme i priča! Marketing mora da postoji, potrebni su vinari koji će svima pokazati koliko su zadovoljni i kakve su uspehe postigli. Što bude više dobrih primera, sve će brže i lakše ići.

Da li loš tehnolog može da naškodi priči o novonastalim sortama?
- Stvorili smo sortu, ali treba još toliko godina da se neko od enologa bavi njome, da vidi kako najbolje da je vinificira. Za šardone, merlo ili kaberne imate protokole i tu nema priče. 

Kolika može biti uloga fakulteta koji bi se bavio kadrom osposobljenim da se bavi baš ovim vašim sortama?
- Tu je glavni problem. Profesori Cindrić i Kovač radili su zajedno na fakultetu sve dok sedamdesetih godina nisu razdvojeni, tehnologija na Tehnološki, agronomija na Poljoprivredni fakultet. I tu se sve nekako razdvojilo. Cindrić i Kovač su počeli zajedno i dobri su prijatelji, pa su nastavili zajedno da rade, i to je bio sjajan spoj. Jer vi tu imate vinogradara i enologa koji zajedno prate čitavu priču. Međutim, shodno opštem stanju, nama se kadrovski potencijali drastično smanjuju. 

Ukratko o lozi

Postoje razne teorije ali evro-azijska grupa roda Vitis, najčešće se deli na plemenitu i gajenu lozu Vitis Vinifera, koja daje stone i vinske sorte, i divlju lozu Vitis Silvestris. 

Interspecies hibridi su sorte dobijene raznim vrstama ukrštanja gena.

Šta vidite kao glavnu prepreku razvoja srpskog vinarstva?
- Ako pogledamo statistiku, videćemo da se koristi tek nekih 10 do 12 hiljada hekatara vinograda za proizvodnju vina. Naše vinarstvo je malo. Kad prestanemo da uvozimo grožđe iz Makedonije, popraviće se i stanje u vinogradarstvu.

Stvarate nove sorte?
- U junu prošle godine priznata je nova sorta frajla. Ona datira iz godina kad su nastale i panonia i morava, bilo je to ukrštanje koje je dalo dosta dobrih potomaka. Profesori Cindrić i Kovač smatrali su da nema potrebe da se iz jednog ukrštanja pojavi deset sorti, pa su odabrali te dve, međutim neki proizvođači u Orlovatu u Banatu posadili su određene površine jednim belim genotipom i bili su jako zadovoljni jer ima lepu blagu muskatnu aromu, dosta šećera i veoma je otporan na mraz. Prozvali su sortu banatska frajla, pa smo je zbog njih prijavili, da gaje ipak nešto što je priznato.

Kažite nam nešto o frajli...
- Sazreva ranije u prvoj epohi, otporna je na pepelnicu, srednje do visoko tolerantna na plamenjaču, otporna na botritis, akumulira mnogo šećera i ima blagu muskatnu aromu. Idealna je za ravnicu gde postoji opasnost od niskih temperatura. 

Vaše mišljenje o organskoj proizvodnji?
- Organski način proizvodnje da, ali pod određenim uslovima. Ako ćete ići u organsku proizvodnju sa standardnim Vitis Vinifera sortama, ubeđen sam da to ne može biti rentabilno. Osnov organske proizvodnje u našim uslovima je sorta, a novostvorene sorte su idealne za to, mada kad su stvarane nije bilo ni pomena o organskom vinarenju, već su stvarane zbog samih vinogradara. 

Kako to?
- Vinogradar provede u vinogradu ceo dan, ceo svoj vek, i prska ga 15 puta godišnje. Sam sebe truje, svestan je toga, ali mora to da radi. Na ovaj način, gajenjem ovakvih sorti, svodi se prskanje na dva-tri puta, ili uopšte nije potrebno. Ajde što značajno smanjujete troškove proizvodnje, što imate pouzdaniju proizvodnju, ali čuvate i sebe. Radite znači lakše i zdravije, ne boli vas glava od hemije. A i omogućavamo vinogradarima da se sa Fruške gore spuste malo u ravnicu.

nazad na vrh

Online prodvnica vino.rs

Pitajte somelijera

  • Ukoliko imate pitanja u vezi izbora vina ili ostalih artikala u online prodavnici Vino.rs nudimo vam stručnu pomoć naših somelijera. Pitanja možete postaviti pozivom na telefon 064 111 8279 ili slanjem na mail adresu i naslovite sa PITAJTE SOMELIJERA! Odgovor će te dobiti u roku od jednog radnog dana.

Preporuka

Veoma je važno da dobro pročitate Uslove kupovine” i imate ih u vidu prilikom ostvarivanja svojih porudžbina. Na ovaj način se od zloupotreba štite prava svih učesnika u procesu kupoprodaje te Vas molimo da prihvatite ove mere predostrožnosti kao obostranu zaštitu u procesu.

vino-rs logo beli
  • VINO.RS doo
  • Jurija Gagarina 57/1a
  • 11070 N. Beograd
  • PIB: 107512643
  • Matični broj: 20818476
  • Žiro-račun: 340-11007337-17
  • Mail [email protected]
  • Telefon: 064 111 8279

O nama