Srđan Lukajić: Polako stižemo vina u regionu

Lukajić u novoj vinariji obavlja poslove glavnog tehnologa u tandemu s francuskim stručnjakom Folranom Dumoom (Florent Dumeau), što je donelo i izvestan stilski zaokret u novim vinima s etiketom „Vinarija Zvonko Bogdan“. Izuzetno zahtevan posao očuvanja prestižnog kvaliteta i visokog ugleda koji su vina ove vinarije stekla na brojnim međunarodnim nadmetanjima biće svakako veliki izazov za njega.

Kako se snalazite u novom, znatno većem, okruženju?

Mislim da vina iz regiona imaju jače izraženu tipičnost i autentičnost sortimentom, ali zasad su u vođstvu prvenstveno nastupom, pozicioniranjem i marketingom.„Vinarija Zvonko Bogdan“ veliki je sistem, tim ljudi koji radi, živi i postoji duže vreme, a ja sam došao kao karika koja treba da upotpuni proizvodni proces. Raditi ovde pravo je zadovoljstvo. Sve želje, sve ideje i vizije koje negde imate mogu lako da se ostvare. Vinarija je od početka postavljena na zdrave osnove, koncept vinograda i  tehnoloških mogućnosti je jako dobro uklopljen, ideja šta želimo i gde težimo je jasna, a atmosfera odlična.

Kakva će biti berba 2016. u vinogradima „Vinarije Zvonko Bogdan“?

- Ne mislim da će se ponoviti vrhunska berba, kao naprimer 2011. i 2012. godine, ali definitivno biće dobra. Generalno, bilo je suviše kiše i lošeg vremena onda kad nije pogodovalo lozi , jun , jul, avgust. To se odrazilo na ekstrakt i koncentraciju unutar bobica, na tehnološku zrelost. Ali mislim da smo uz dobar rad u vinogradu uspeli da amortizujemo vremenske prilike i da možemo očekivati dobre rezultate. Roze vina, koja su u neku ruku postala zaštitni znak „Vinarije Zvonko Bogdan“, biće izuzetna, pre svega Rose Sec, gde je kiša i malo hladnije vreme pogodovala da se dobije laganija struktura grožđa, što je dobro za svežija vina kao sto su rozei. Merlo i frankovka su odlični, svežina je očuvana, kiseline dobre. Bela vina iz ove godine, jednako kao i roze, odlikovaće nežnija struktura, ali zato lepša aromatika.

Vinogradi „ Vinarije Zvonko Bogdan“ proširuju se svake godine. Ove se površina povećala za pet hektara pod merloom i muskatnim sortama, ali novih etiketa izgleda neće biti u skorije vreme?

Konačno smo konzumente ubedili da proizvodimo dobra vina iz Srbije i to je bitno, da ljudi veruju srpskim proizvođačima.- Širimo plantaže pod novim zasadima, ali sortiment nećemo menjati jer već imamo dobru raznolikost koja nam omogućuje širinu u stvaranju različitih vina. Vinarija ima jedanaest etiketa i mislim da u svakom segmentu, od klasik linije pa do one najviše, potrošač može naći svoje vino po izboru. Na tržištu već imamo prepoznatljivost i izlaznost u gotovo celom segmentu, tako da nema potrebe za traženjem nekih novih etiketa.

U karijeri ste radili i na liniji penušavih vina. Da li će se trend rađanja novog srpskog penušavca nastaviti i u „Vinariji Zvonko Bogdan“?

- Hoće! Ove godine smo napravili penušavac po tradicionalnoj metodi od šardonea, jer vinarija kao što je ova, koja u svom sastavu ima i turističko-ugostiteljski deo, mora u ponudi da ima i jedno penušavo vino. Godina kao što je ova pogoduje proizvodnji tih vina, tako da se sve negde poklopilo da pokrenemo proizvodnju penušavaca. Takva vina su nešto što svi u vinariji volimo da konzumiramo, pa će to definitivno biti i vino za našu dušu.

Kod nas je uobičajeno da vlasnik vinarije presudno utiče na to kakva su vina. Da li je to slučaj i u „Vinariji Zvonko Bogdan“?

- Ovde se apsolutno sve odluke donose zajednički. Svako u svom segmentu ugradi sebe u vino, a to mislim od ljudi u vinogradu, nas u vinariji, do onih koji rade u prodaji i samih vlasnika. Naravno, negde to sve enolozi uobliče svojim stručnim znanjem, ali suviše je tu faktora koji utiču da bi se sve nazvalo kreacijom jednog čoveka, vlasnika ili enologa. „Vinarija Zvonko Bogdan“ funkcioniše kao ozbiljna firma, ozbiljan sistem sa  planiranjem, analiziranjem, investiranjem, radom, tako da individualne odluke postoje samo kao ideja koju svi analiziramo.

Kako se u ovako velikoj vinariji donose odluke o tome koja će se vina proizvoditi, kakvog stila?

Roze vina, koja su u neku ruku postala zaštitni znak „Vinarije Zvonko Bogdan“, biće izuzetna, pre svega Rose Sec.- Kao što kažem, postoji planiranje i analiziranje mnogih faktora, koje je puno ozbiljnije nego u manjim vinarijama. Sama proizvodnja, broj zaposlenih, troškovi, količine vina su znatno veći, tako da se ne mogu donositi male odluke, pojedinačne i brze. Takođe i segment tržista dosta utiče na vina koja se proizvode, tačnije na stil, kako to zovemo. Naravno da su klima, zemljište i tehnološke mogućnosti presudne za to koji sortiment, koji tip, šta može a šta ne da se postigne. Ali, veća proizvodnja sama po sebi zahteva drugačiji pristup. Manje vinarije se možda mogu osloniti na neko lokalno tržište, na manji broj vernih potrošača ili na marketing od usta do usta, tu intimniju priču gde čak i jedna osoba može biti nosilac ideje i imidža. Ali veće vinarije moraju imati drugačiji pristup, samim tim i više ljudi koji će donostiti odluke o tome kuda vinarija treba da ide.

„Vinarija Zvonko Bogdan“ izuzetno brzo je postala veliki ovdašnji vinski brend. Šta mislite zašto?

- Rad, profesionalizam i odricanje u svakom segmentu. Naravno da je samo ime vinarije čiji je zaštitni znak Zvonko Bogdan doprinelo da se brže dođe do dobrih rezultata u prodaji i plasmanu vina. Ali, isto tako vinarija je vlasnik 60 hektara vinograda u perfektnom stanju i kondiciji. I svako ko je bio tu sigurno je primetio beskompromisnu podređenost kvalitetu, veliku investiciju u proizvodnju, pametan pristup marketingu i prodaji, a pre svega dobra vina, što je na kraju osnova svega. Takođe, trudimo se da svake godine u svakom segmentu uradimo makar mali napredak  i doprinesemo da krajnji potrošači budu zadovoljni. Mislim da to ljudi prepoznaju i vinarija postaje zaštitni znak ovog regiona i Subotice, ne samo vinski, nego i turistički, ugostiteljski. Ima još puno projekata koji će se razvijati u okviru brenda „Vinarije Zvonko Bogdan“, ali o tome više kad dođu na realizaciju.

Imali smo nedavno vrlo buran razlaz vašeg kolege Mladena Dragojlovića i „Vinarije Janko“, uprkos odličnim rezultatima koje su kao tandem ostvarili. Šta je najvažnije da bi vinar i tehnolog bili i ostali dobar tandem, a šta je potencijalno najčešće prepreka?

- Međusobno razumevanje, postojanje ambicije za stvaranjem nečeg dobrog i zajednički cilj su najbitniji. Ako se ambicije i želje razilaze, novac i materijalna satisfakcija nisu dovoljni pa saradnja brzo prestaje, ili ide u lošem pravcu. Ovo nije posao od danas do sutra i za stvaranje dobrih vina potrebne su godine, učenje o svojim vinogradima i njihovo razumevanje. A greške i problemi su sastavni deo rada i treba ih zajedno prevazići. Ako se u tome uspe, rezultati neće izostati. Takođe, mora postojati  poverenje, da vinar veruje enologu i jednako da enolog razume vinara. U praksi, stvari obično nisu uvek sjajne i savršene pa je za uspeh timski rad najbitniji.

Svi mi znamo i pijemo malvaziju, graševinu, vranac. Ali, da li kupci u regionu znaju za moravu, prokupac, probus i ono najvažnije – da li je piju?Možete li da date nekakav kratki utisak o tome gde je danas vinska scena Srbije u odnosu na pre 8-9 godina kada ste počinjali?

- Značajno je porastao broj vinarija, broj dobrih vinarija. Konkurencija je oštrija, tera nas na više rada, ulaganja, učenja... Potencijali vinograda se sve bolje iskorišćavaju, puno je urađeno na promovisanju srpskih vina, dosta novca uloženo u proizvodnju i nove vinograde. Situacija je značajno bolja, ne kažem da je odlična ali definitivno puno je dobrih koraka napravljeno i sada treba nastaviti dalje kad dolaze finese. A to je još teže i dugotrajnije.

Kako vidite naša vina u odnosu na ona iz regiona?

- Recimo da ih stižemo polako. Iskreno, ne mislim da su bolja, ali im se približavamo. Mislim da vina iz regiona imaju jače izraženu tipičnost i autentičnost sortimentom, ali zasad su u vođstvu prvenstveno nastupom, pozicioniranjem i marketingom. Ako banalizujem, svi mi znamo i pijemo malvaziju, graševinu, vranac. Ali, da li kupci u regionu znaju za moravu, prokupac, probus i ono najvažnije – da li je piju? Mislim da ne. Njihove velike vinarije postale su ozbiljni brendovi koji su okupirali naše tržište i tu jako ozbiljno rade.  Njihov pristup tržištu i realnoj ekonomiji značajno je bolji, kao i zajednički nastup, i tu su mnogo jači od nas.

U kom pravcu očekujete da će se kretati srpska vinska scena narednih nekoliko godina i šta bi bilo najvažnije da se započeti uspešni put nastavi?

- Očekujem još više vinarija, puno boljih vina, veću ponudu. I to je dobro, i to će se desiti, a samim tim konzumenti će biti zadovoljniji. Konačno smo konzumente ubedili da proizvodimo dobra vina iz Srbije i to je bitno, da ljudi veruju srpskim proizvođačima. Ali, uz rast broja etiketa, konkurencija će doneti i problem plasmana, održivosti nekih vinarija, funkcionisanja... Lek za to je zajednički nastup, više komunikacije i udruživanje i to mislim na svim nivoima. Trenutno je jaka konkurencija između naših vinarija, a mislim da trebamo nastupati više zajednički i timski rešavati zajedničke probleme. Za dalji uspešan put sa nekog lokalnog i kratkoročnog nivoa moramo preći na šire i dugoročnije razmišljanje i u skladu sa tim delovati. Ali, generalno sam optimista.