Vladan Stanojlović Kika: Vreme je da postanemo vinski brend

Idejni tvorac ovakvog širenja vinske priče u Srbije je Vladan Stanojlović Kika, Beograđanin, primenjeni umetnik po obrazovanju, kreativac po vokaciji, koji voli da spaja naizgled nespojivo i tako stvara nove mogućnosti. S vinom se, kaže, druži 20-ak godina i voli da ga deli sa drugima. Isto toliko godina bavi se dizajnom i internet komunikacijama, a danas ima kreativnu agenciju ICON.

Direktan povod za ovaj razgovor je regionalni Wine Jam Originals festival, zakazan za 18. i 19. novembar u beogradskom hotelu Radisson Blu.

U Srbiji sada imamo više vinskih manifestacija nego ozbiljnih vinarija. Zašto nam je potrebna još jedna manifestacija?
- Vino je u trendu, to je globalni fenomen koji se reflektuje i na nas. Zahvaljujući brzom protoku informacija na digitalnim mrežama vino postaje moderan i poželjan stil života, što je dobra šansa za širenje tržišta. Neki su to prepoznali i pokušavaju da iskoriste. Zato je sve više vinskih manifestacija, koje je lakše i jednostavnije napraviti nego kvalitetnu vinariju, za šta su već potrebne godine. S druge strane, mnoge manifestacije nemaju pravu ideju s osmišljenim pravcem razvoja koji će doprineti svim učesnicima, posebno vinarima koji trpe veliki teret da bi došli do krajnjeg kupca. Zato vinarima treba predstaviti dugoročniju viziju kako bi i oni prepoznali svoj dugoročni interes u tim manifestacijama i ulagali tamo gde se prepoznaju.

Šta je to što će Wine Jam Originals razlikovati od ostalih vinskih manifestacija?
- Ovaj sajam i konferencija imaju precizno definisan, jasan cilj na duže staze, a čiji je zadatak upravo korist za sve aktere vinskog tržišta kod nas. Fokusirani smo na segment vina koji u prespektivi može biti oslonac za dobro brendiranje vinske Srbije globalno. Radimo na stvaranju prepoznatljivosti naših vina u svetu i zbog toga je u nazivu upotrebljena engleska reč originals. Na ovom sajmu pokušavamo da okupimo sve što nas u tom pogledu čini jedinstvenim, ali i da iskoristimo još neke stvari koje će zajedno činiti nešto, na čijem uobličavanju treba svi da radimo i od toga pravimo proizvod koji će svet poželeti. Biće i gostiju iz regiona, da se uporedimo, razmenimo iskustva, možda napravimo i neku saradnju. Kroz takva spajanja stvaraju se nove mogućnosti.

„Vinarima sada treba predstaviti dugoročniju viziju da bi prepoznali i svoj dugoročni interes u tim manifestacijama i ulagali tamo gde se prepoznaju”Akcenat je na autohtonim sortama...
- Autohtone sorte grožđa su očigledan i ubedljiv atribut naše vinske jedinstvenosti. To je osnova koncepta koji mi javno promovišemo od prvog Wine Jama. Činjenica je da je nakon toga to postalo prihvaćena i sve raširenija tema, a svest o tome se prilično razvila. Taj proces se odvija ali treba da postoji i strategija. Ako nam je cilj da jednog dana čvrsto zauzmemo svoje mesto u globalnom vinskom svetu, što objektivno možemo, onda nam je potrebna inicijativa i ideja kako da taj proces dizajniramo i usmeravamo. Ovaj sajam je praktično naš predlog na tu temu koji ćemo probati da sprovedemo u delo, ali to zavisi od svih učesnika i najšire vinske javnosti. Očekujem da ćemo inspirisati i druge da daju svoje ideje i da nešto urade.

Da li posetioci mogu da očekuju i neka vina od drugih sorti, osim autohtonih?
- Imaćemo i pojedina zanimljiva vina manjih, autentičnih vinarija jer želimo da se i segment porodičnog vinarstva što više razvija i dobija podršku. Promovisaćemo i koncept udruživanja vinara jer smatramo da to može doneti značajne uspehe, što su neki već shvatili dajući dobar primer. Takođe, na predavanjima i diskusijama u okviru događaja obrađivaćemo teme kao što su odnos relevantnih institucija prema daljem razvoju svih segmenata vinske kulture kao i njihovu podršku, zatim kako prodati vino i usmeravati tržište, brendiranje, marketing i komunikaciju vina i slično. Doći će nam neki stručnjaci koji nisu iz vinskog sveta, a imaju veze s ovim temama i mogu nečemu da nas nauče. Vreme je da počnemo da stvaramo ozbiljan brend, počev od samih vina, preko vinarija i vinskih regiona, pa sve do države, koja u svetu još nije prepoznata i prihvaćena kao vinska.

„Očekujemo da će hotel Radisson Blu vrveti od dobrog raspoloženja brojnih posetilaca”Publika je Wine Jam u prethodnim kraćim izdanjima dobro prihvatila. Očekujete li i sada veliko interesovanje?
- Prvi dan otvoren je samo za profesionalnu publiku, gde očekujemo intenzivnu razmenu mišljenja i utisaka. Drugog dana sajam je otvoren za sve ljubitelje vina i očekujemo da će hotel Radisson Blu vrveti od dobrog raspoloženja brojnih posetilaca, baš kao i na svakom Wine Jamu!

Kako je i kada nastao Wine Jam koncept?
- Ideja datira negde s kraja 2012. godine, da bi se nekoliko meseci kasnije uobličila u urbani vinski festival koji je već u startu doživeo veliki uspeh. Želja je bila da ponudimo ljudima vino na drugačiji način, opušteniji. Mnogo mojih prijatelja nije pilo vino, niti posećivalo vinske manifestacije iz razloga što je ono u njihovoj svesti bilo pozicionirano visoko i nedodirljivo, samo za poznavaoce. A naši ljudi ne vole kad nešto ne znaju, pa ne vole to ni da priznaju. Onda je, umesto da ljudi prilaze vinu, Wine Jam učinio da vino priđe ljudima u njihovom, gradskom ambijentu, uz opušteniju i kreativnu komunikaciju, uz savremenu muziku, različite atraktivne prostore... I ljudi su to radosno prihvatili. Do sada imamo oko 30 uspešnih Wine Jam festivala kod nas, ali i u drugim državama, gde se takođe lepo prihvata. Interesovanje je odlično i raste tako da smo u par navrata uspešno radili i vezane festivale nekoliko vikenda za redom. Inače, koncept je osmišljen s idejama na duge staze. Ovaj sajam sada unapred je isplanirana faza i nije posledica većeg interesovanja publike, već namera da neke teme podignemo na ozbiljniji nivo.

„Naši ljudi ne vole kad nešto ne znaju, pa ne vole to ni da priznaju”Po čemu se razlikuje publika koja dolazi na Wine Jam od one koja posećuje ostale vinske manifestacije?
- Razlika postoji najpre u našoj komunikaciji i atmosferi na događajima, tako da i ljudi, koji idu na druge manifestacije, kada dođu kod nas postaju „vajndžemeri“. Dođu zbog vina ali i da se dobro provedu uz vino. Taj svet je društveno aktivan, voli da izlazi i da uživa, tako da su zanimljiva ciljna grupa za vinare. Svaki događaj privuče veći broj novih ljudi, priča se širi od usta do usta i preko mreža, mnogi počinju da dovode prijatelje. Tako se širi i tržište vina.

Da li postoji neka druga vinska manifestacija kod nas za koju smatrate da može takođe da bude primer drugim?
- Dugo je to bio Salon u Hajatu, ali mislim da je vreme da se i tu osveži koncept. To je jedna ozbiljna forma sajma u ekskluzivnom prostoru, ali suštinski se sadržajno već dugo ne menja i treba im neka inovacija. Govorim ovo jer je dobro imati jaku manifestaciju gde žele da dođu mnogi ozbiljni izlagači iz inostranstva i tako obogate ponudu našoj publici a time se i naš grad stavlja u fokus interesovanja. I ostali sajmovi sa nekom tradicijom su mi dragi po nečemu. Generalno, volim da posećujem vinske događaje da bih se posvetio uživanju i druženju bez poslovne odgovornosti.

„Marketing je bolna tema i tu treba ozbiljno da se napreduje”Dajte kratku analizu ovdašnje vinske scene: od kvaliteta vina i cena, preko marketinga, do trgovaca, vinskih barova, restorana i potrošača...
- Naša vinska scena se dinamično razvija ali nedovoljno usmereno. Vina su sve kvalitetnija i danas smo u regionu na zavidnom nivou, što naši susedi i sami kažu. Cene su relativno OK, kvalitet ih sve brže stiže i ovakvim tempom uskoro će i cene biti optimalne. Međutim, ima dosta ljudi koji vole da plate i dizajn, dobro pakovanje, neku priču sa doživljajem, emociju... Ono što je posledica dobre i kreativne komunikacije vina. Marketing je bolna tema i tu treba ozbiljno da se napreduje. Trenutno je mnogo copy/paste ideja, sirovog kvantiteta, a malo kreativnosti i pravilnog načina razmišljanja. Ima svetlih slučajeva, ali zamislite da sve to bude na nekom ozbiljnom nivou i da se u marketing ozbiljnije ulaže, te da ga rade vrhunski kreativci i profesionalci. Vino je toliko zahvalna i inspirativna tema da sam ubeđen da bi ulaganjem u taj segment osvojili sasvim novu dimenziju vinske komunikacije koja može postati hit i privući veliku globalnu pažnju. Na relaciji trgovci-potrošači nedostaje ozbiljniji rad i dugoročno razmišljanje. Smeta mi kad vidim trgovce vinima kojima je samo profit u mislima. Neće im biti lepo kad se tržište bolje edukuje, a onda oni izgube poverenje potrošača. Zato treba da se bore za njihovu lojalnost i da ulažu u njih, to je prava vinska strategija. I da se ugledaju na najrazvijena vinska tržišta jer je tamo mnogo toga već izmišljeno. Ko se tako usmeri i dobro radi, sigurno će dugoročno uspeti.

Kolika je danas uloga marketinga u prodaji srpskih vina?
- Ozbiljan marketing ima malo udela, nema tu strateškog razmišljanja i planiranja. Još uvek smo mlado tržište pa mogu da prođu razne fore i jeftini marketing. Ulaže se u medalje sa raznih takmičenja i posle od toga pravi reklama. To je OK jednim delom, ali daleko smo od iskorišćenosti pravih potencijala. Zato je pristup marketingu jedna od važnijih tema predstojeće konferencije na Wine Jam Originals.

Gde je vinska Srbija u odnosu na okolne države, eventualno Sloveniju?
- Mislim da smo se dosta približili Sloveniji u proseku. Ipak, u belim vinima su osetnije bolji, pa i u celini, iz razloga što je vinska kultura tamo na višem nivou. Generalno, oni su se vinski pronašli dok se mi još tražimo, ali važno je da smo vredni. Takođe, stil naših vina je drugačiji i ima svoje prednosti. To što nas karakteriše i izdvaja treba akcentovati. Slično je i u odnosu na Hrvatska vina. S ostalim državama okruženja smo barem jednaki, ali i zanimljiviji jer se naša vinogorja prostiru na geografski raznovrsnijim područjima dajući veću paletu stilova vina. Regionalno posmatrajući, nivo se polako ujednačava, sledi faza rada na kvalitetu gde će opstati samo oni koji pravilno i dobro rade, a to će biti duži proces.

Ima li Srbija neki vinski adut prema inostranstvu?
- Ima ih više, od autentičnih vinskih sorti do vinskog turizma u potencijalu i gastonomske ponude, koju treba bolje prezentovati uz neke inovacije. Imamo sve to u rukama samo treba da to povežemo, upakujemo i komuniciramo kako treba. Posebno treba uložiti u kapacitete za vinski turizam, to je od strateške važnosti. Naših vina se možda ljudi i zasite nekad i negde u svetu, ali ako ih naučimo da dolaze kod nas i da im tu pružimo vrhunsku ponudu onda smo pobedili. Samo da prvo pobedimo sami  sebe.