Božidar Aleksandrović: Zato što mogu!

Božidar Aleksandrović: Zato što mogu!

Prošlo je gotovo četvrt veka otkako je Božidar Aleksandrović na bocu s vinom prvi put nalepio etiketu Trijumf. Time su udareni koreni ne samo uspešne vinske priče o vinariji „Aleksandrović”, već i o Šumadiji kao potencijalno prosperitetnoj vinskoj regiji.

Aleksandrović nikada nije krio da njegova vinarija ima aspiracije da bude lider na srpskoj vinskoj sceni. Danas je to moderna i izuzetno respektabilna vinarija ne samo u Srbiji, već i u ovom delu Evrope, s impozantnom paletom od čak 16 različitih vrhunskih vina, od čega je barem polovina nagrađivana najevćim priznanjima u svetu i kod nas. Ali, Boža Aleksandrović ne bi bio to što jeste kada svake godine ne bi tražio način da dodatno unapredi ovu već uveliko uspešnu priču. I dok u bocama stasava potpuno nova generacija vina od kojih zastaje dah, sledeći veliki novitet biće prvi prokupac s etiktom „Aleksandrović”!

boza aleksandrovic 06

Otkud prokupac? 
- Posadili smo dva hektara prokupca i iduće godine stiže na rod. Za sada samo istražujemo, jer se s njim niko u prošlosti nije dovoljno bavio. I radićemo narednu deceniju na njemu, pokušati da proizvedemo penušavo vino rađeno šampanj metodom, jedan roze, ružicu… Eventualno, u najboljim godinama i neko crveno vino tipa pino noar. 

Sve je više i etiketa s oznakom premijum…
- Ponosni smo na ta vina. Ali, znate, vina na koja vinske sudije, enolozi i znalci padaju u nesvest nisu i komercijalna.

Vina na koja vinske sudije, enolozi i znalci padaju u nesvest nisu i komercijalnaZnači, pravite ih zbog prestiža.
- Ne, nego zato što mogu!

Kako to mislite?
- Mnogo vinarija ima premijum kategorije vina. Ali, taj se pojam kod nas dosta brka. To ne znači uzeti iz palete u podrumu najbolja vina i zalepiti etiketu „premijum“. Naša premijum vina nastaju kao posledica dugogodišnjeg ispitivanja određenih vinograda, klonova sorti grožđa, podloga na jednom području, bavljenja vinarstvom. Enolog Vladan Nikolić, bivši vinogradar Vlada Juričić i ja smo čitavih sedam godina ispitivali šta je sve potrebno da se razvije Trijumf Gold, koji dolazi iz određenih delova vinograda „Brdo” i „Meteriz“. Jer i tu su neki delovi parcele drugačiji od drugih. Na isti način su nastajali i Rodoslov i Trijumf Noir. To su vina nastala kroz vreme i samo u najboljim godinama. Zato kažem da mi to možemo!

boza aleksandrovic 09

Ima li neko vaše vino koje bi izdvojili kao najdrže?
- Trijumf, naravno. Belo vino od koga je sve krenulo. Čovek se veže za takvo vino kao neko za najstarije dete, a konekcija se neprestano nadograđuje. Kad sabiram rezultate prodaje, prvo gledam kako stoji Trijumf.

Priču o skupim srpskim vinima lansirao je uvoznički lobiA pred kojim najviše drhtite od uzbuđenja da ga probate kakvo će da bude pre nego što se flašira?
- Definitivno Trijumf Noir. Pino je najmističnija sorta, ne znate šta ćete dobiti u vinogradu sve do momenta berbe, a potom u vinariji sve do flaširanja. Velika neizvesnost, a vi se osećate kao kockar u kazinu. Oba pomenuta Trijumfa zaslužuju veliko uvažavanje, ali su i velika strepnja.

Sa iskustvom koje imate, šta bi menjali kad bi započinjali od početka?
 - Mislim da sam sve radio kao što bih i sada. Neophodno je bilo postavljanje temelja za ovaj posao, jer kao što stolica ima četiri noge, tako uspešna vinarija mora imati četiri stuba na kojima počiva, a to su vinogradi, savremena oprema i tehnologija, vinogradarsko i vinarsko znanje i, kao četvrto, prodaja, što je rezultat svega prethodnog.

boza aleksandrovic 03

Kada vam je bilo najteže u ovom poslu?
- Najkritičniji momenat bila je berba 2014. godine, najgora u poslednjih 50-60 godina. Do tada smo visoko podigli lestvicu po pitanju kvaliteta i onda se suočili s berbom iz koje nismo mogli da dobijemo to što se od naših vina očekuje. Znate, to vam je kao kada je Sergej Bubka prvi put preskočio šest metara. Tad je to bila senzacija i rekord, a svaki sledeći put kad nije preskočio izgledao je neuspešan, uprkos tome što je pobeđivao i sa slabijim rezultatom. Znači, sami smo podigli lestvicu visoko, a onda je stigla berba kojoj nismo mogli da odgovorimo. Noćna mora, došlo je do ugrožavanja čitave proizvodnje. Bukvalno, uzeli smo samo ono što je najbolje od ranih sorti, možda 20-30 procenata ukupnog potencijala vinarije. Čak 39 hektara crvenih sorti otišlo je u rakiju, a da me nije bilo sramota od komšija i rođaka, ne bih ni to brao jer se nije isplatilo. Ali, zahvaljujući zalihama od ranije preživeli smo i to je najbitnije. Tajna u ovoj priči je da kao ozbiljna vinarija morate imati zalihe, da bar jednu godinu iznesete kao da berbe nije ni bilo. To sam naučio od Francuza koji uvek na zalihama imaju jednu do dve berbe.

Govoreći o kvalitetu, do pre neku godinu vladalo je mišljenje da su srpska vina skupa a loša, a danas se kaže da su dobra ali skupa. Jesu li?
- Priču o skupim srpskim vinima lansirao je uvoznički lobi. Razvojem vinarstva ovde došli smo u poziciju da se srpska vina sada prodaju bolje nego uvozna. Nekada je u restoranima tek svaka peta naručena flaša bila domaća, a danas je maltene obrnuto! Uvidevši da gubi veliki deo finansijskog kolača i da bi se nekako zaštitio od nadolazećih srpskih vina, uvoznički lobi je lansirao priču o tome da su srpska vina preskupa. 

boza aleksandrovic 07

Donesite mi bilo koje strano vino iz cenovnog ranga čak i duplo skupljeg od našeg vina, pa da stanemo na crtuZnači, mislite da nisu?
- Kada se sabere sve što je uloženo u kvalitet, vreme, novac, ljudski resursi, apsolutno me zaboli kad ljudi kažu da su srpska vina skupa. Donesite mi bilo koje strano vino iz cenovnog ranga čak i duplo skupljeg od našeg vina, pa da stanemo na crtu. Postoje primeri lošeg odnosa cene i kvaliteta i kod domaćih etiketa, ali generalno ne bih rekao da su naša vina skupa.

Supermarketi povremeno nude vina po besmisleno niskim cenama?
- U ritejlu najprodavanija su vina koja dolaze iz industrijske proizvodnje. Grožđe se bere kombajnima, jako je mali utrošak ljudskog rada i najjača je priča u tome sama zemlja iz koje vino dolazi. Zemlja sa nekom reputacijom i tradicijom u kombinaciji sa niskom cenom… Znate, cene su tu veoma popularne jer je velika margina zarade kod uvoznika koji ta vina kupuju za gotovo simbolične pare, oko euro, euro dvadeset. 

boza aleksandrovic 08

Da li vas ometa ta vrsta konkurencije?
- Ne, uopšte ne vidim konkurenciju u takvom tipu vina. Postoji industrijski pristup vinarstvu i postoji ručni rad. Vinarija „Aleksandrović” troši između 330 i 350 sati živog ljudskog rada po hektaru, plus one operacije koje se rade poljomehanizacijom, traktorima i slično. To vam je kao što postoji Mona Liza original i njene brojne fotokopije. Original je rađen dugo, ručno, a kopije su štancovane. Tako je i razlika u ceni. 

Da li možda spremate i neku novu liniju vina?
- Ne, ali počinjemo sa ponudom arhivskih vina. Otvaramo sef, kovčeg u kome smo ih čuvali. Imamo sedam-osam etiketa iz različitih berbi od 2006. godine koje mogu da nose kategorizaciju arhivskih vina. To je priča o trajanju, vinu koje proizvodi vreme, sa etiketama iz tog vremena.

boza aleksandrovic 04

Vinarija „Aleksandrović“ verovatno je i dalje ovdašnji rekorder po broju međunarodnih priznanja, iako vina više ne šaljete na sva takmičenja?
- Posle ovoliko godina iskustva, na takmičenja ne šaljemo sva vina, već samo ona koja će garantovao nešto osvojiti. Zašto da bacamo pare? Nije to nimalo jeftino! Ali, najbitnije da vina koja osvajaju medalje budu i u prodaji. Nemamo vina koja posebno spremamo  za takmičenje, već uzmemo iz magacina paket i pošaljemo. Takođe, nemamo prvi, drugi, treći, bolji ili lošiji lot. Svako vino iz berbe je uniformisano, isto. To je najpošteniji odnos prema kupcima.

Medalje su samo lična satisfakcija ili više od toga?
- Svakako da su više. One se odražavaju na rejting vinarije, na prodaju, ne samo vina koje je osvojilo medalju, već čitave palete proizvoda. Mi danas nemamo osnovnu liniju vina, već samo Selekciju i Premijum kategoriju. 

boza aleksandrovic 02

Znači, nema „Aleksandrović” u beginboksu? 
- Niti će ikada biti! Jednom ste me pitali da nemamo možda previše etiketa? Imati puno etiketa je bogatsvo. Imamo 75 hektara vinograda, dobar sortiment, u mogućnosti smo da proizvedemo različite tipove vina. Kad budete našli duplikat, neko naše vino koje podseća na drugo, onda smo u problemu. Postoje tržišta koja su vrlo zahtevna. Amerikanci tako nipošto ne žele šardone ali se dobro prodaje pino noar i sovinjon. U Rusiji ide šardone i sovinjon i kaberne i Varijanta, ali u Kini žele samo najskuplja nabildovana crvena vina. Japan je opet svoja priča.

Da samo malo podignemo nivo znanja u vinogradarskoj priči i tehnologiji, vrlo brzo bi bili ne samo najbolji s prostora bivše Jugoslavije, što možda i jesmo, već bi zauzeli vodeće mesto na Balkanu!Kako vidite vrhunske srpske vinarije u odnosu na hrvatske i ostale u regionu?
- Da se komšije Hrvati i Slovenci ne uvrede, ali mislim da je sprsko vinarstvo dostiglo a ponegde i prestiglo pomenuta vinarstva.

U kojim segmentima?
- Govoreći o vinskoj Šumadiji, koju svakako najbolje poznajem, znam da imamo idealan teroar za tip vina kakav se danas traži. Mislim da pravimo savremenija vina u kojima je izraženija voćnost, elegancija, svežina. Puna su lepih kiselina, sa dobrim telom i dugim trajanjem u ustima. Ako poredimo neka hrvatska vina, ona su nekako previše nabildovana, imaju previše sunca, nisu toliko komercijalna, teško se piju. Slovenačka takođe imaju tih nekih mana. Naša su elegantna, sveža, nisu naporna. Da samo malo podignemo nivo znanja u vinogradarskoj priči i tehnologiji, vrlo brzo bi bili ne samo najbolji s prostora bivše Jugoslavije, što možda i jesmo, već bi zauzeli vodeće mesto na Balkanu!

boza aleksandrovic 05

Navodno Novak Đoković pokreće vinariju u ovom kraju. Šta bi to značilo za šumadijski vinski region?
- I ja imam informaciju da je porodica Đoković kupila deo zemlje u blizini i da planiraju da podižu vinograd. To bi bila velika sreća za ovaj kraj. U medijskom smislu bi to Šumadiju podiglo na tri do četiri puta viši nivo nego što je sad. Kad nam je nedavno poznati vinski stručnjak Darel Džozef bio gost na Festivalu vina, prvo je bio impresioniran lepotom Šumadije, a potom je pitao: „Gde su to Đokovići kupili imanje?“ I hoće da ide da vidi, da prenese vest. I to jeste vest, značajna vest za sve nas, za brendiranje Srbije.

Da se komšije Hrvati i Slovenci ne uvrede, ali mislim da je sprsko vinarstvo dostiglo a ponegde i prestiglo pomenuta vinarstvaŠta držite u svojoj privatnoj kolekciji vina? 
- Ima dosta toga, šta god hoćete. Uglavnom vina iz regiona, ali ima i od kalifornijskih vina, preko francuskih šatoa, do rizlinga. I rekao bih, kao što volim ribu ma iz kog mora dolazila, tako i vino volim iz svakog dobrog vinograda. Ali postoje tipovi vina koja više volim, a to su voćna, elegantna, gde ne dominira drvo, sa srednje punim do punim telom. Sveža, modernija vina.

A koje je najskuplje koje ste kupili?
-  Nisam pristalica plaćanja velikih i skupih etiketa. Kad sam u inostranstvu, prvo pokušavam od somelijera da izvučem šta ima dobar u odnosu cene i kvaliteta. Za mene je sasvim OK da se vino plati izeđu 40 i 70 evra, a u restoranu možete uvek naći pristojno vino za te pare. A te snobovske priče tipa pio sam Petrus za 3.200 evra… Najiskrenije, kada bih dao tolike pare za flašu vina ne bih spavao mesec dana!

Šumadija vinski raj budućnosti

- Ja sam čovek koji gleda 10-15 godina unapred i Šumadiju vidim kao regiju koja će procvetati. I dobro je da su posle hiljadu puta ponovljene priče neki krenuli da kapiraju. Iza nas su stali Privredna komora Srbije, Regionalna i Republička razvojna agencija, stao je Dom Karađorđevića, bogu hvala stala je i Eparhija šumadijska. Staće, nadam se, ministarstva turizma, poljoprivrede... Kada bi država malo pogurala, bar onoliko koliko podržava strane investitore, doživeli bi katapultiranje za pet do deset godina. Za tim vapimo. Ali zasad nema IPARD fondova za vinare. Pa šta je sa tih 240 miliona evra koji su namenjeni za razvoj poljoprivrede, gde su? Ko polaže račune, niko! Koliko imamo informaciju, taj je novac povučen jer nije obezbeđena administrativna priča kontrole novca, nisu urađeni projekti. A znate šta znače te bespovratne pare koje su iskoristili svi u regionu osim nas? Strašno mnogo! Pa i pored toga, srpsko vinarstvo grabi krupnim koracima.

Šta vas je najviše navelo da Šumadiju doživite kao potencijalno srpsku Toskanu?
- Što sam više putovao po Toskani, ali i ne samo tamo, sve sam više imao ubeđenje da mi sve to imamo, pa možda i bolje nego oni. Šumadija je definitivno predodređena da bude vinska regija budućnosti. Ima odlične klimatske uslove za proizvodnju, fantastične predele, nadmorsku visinu, blizinu aerodroma Beograd. Fali joj na prvom mestu to što se niko nije bavio vinskim turizmom i razvojem te priče. Zatim, uz veći broj vinarija fali nam i viši kvalitet vina i to nam je glavni zadatak sada. Pored postojećih petnaestak vinarija u nastajanju je još šest-sedam, a ako u narednih pet godina doguramo do 40-50, te postignemo da sve imaju minimum kvaliteta zadovoljavajućeg za svakog turistu, vinoljupca ili pisca o vinu, te ako oformimo smeštajne kapacitete, uredimo sve oko gastronomskih potencijala, obavimo edukaciju onih koji će te ljude da dočekuju, onda ćemo imati pravu, uspešnu vinsku regiju. Treba znati da je u Toskani pre svega 45 godina voda bila skuplja od vina jer je voda bila deficitarna, a vina su bila lošeg kvaliteta i imali su ga u izobilju. Niko nije govorio engleski, a danas je najposećenija turistička destinacija u svetu. Rupa na saksiji odavno je izmišljena i mi samo treba da je ugradimo na već postojeće mesto, u šumadijsku priču.

Foto: Aleksandar Marinković

nazad na vrh

Online prodvnica vino.rs

Pitajte somelijera

  • Ukoliko imate pitanja u vezi izbora vina ili ostalih artikala u online prodavnici Vino.rs nudimo vam stručnu pomoć naših somelijera. Pitanja možete postaviti pozivom na telefon 064 111 8279 ili slanjem na mail adresu i naslovite sa PITAJTE SOMELIJERA! Odgovor će te dobiti u roku od jednog radnog dana.

Preporuka

Veoma je važno da dobro pročitate Uslove kupovine” i imate ih u vidu prilikom ostvarivanja svojih porudžbina. Na ovaj način se od zloupotreba štite prava svih učesnika u procesu kupoprodaje te Vas molimo da prihvatite ove mere predostrožnosti kao obostranu zaštitu u procesu.

vino-rs logo beli
  • VINO.RS doo
  • Jurija Gagarina 57/1a
  • 11070 N. Beograd
  • PIB: 107512643
  • Matični broj: 20818476
  • Žiro-račun: 340-11007337-17
  • Mail [email protected]
  • Telefon: 064 111 8279

O nama