Mitar Deurić: Vraća se vinski duh Fruške gore

Kako bi objasnili razloge zašto ste izabrali da uložite ogromna sredstva, trud i nadanja u srpsko vinarstvo?
- Priča o vinu rodila se iz ljubavi prema Fruškoj gori i prirodi, ali i prema savremenoj, intenzivnoj, modernoj poljoprivredi pre svega. Za potrebe naše plantaže jabuka, gradili smo tim dobrih inženjera i pritom shvatili da imamo izvanrednu lokaciju, da nam je Fruška gora omogućila to, da je manje-više sve što posadimo jako dobro i uspešno, pa smo doneli odluku da spojimo lepo i korisno, da pored jabuke iskoritimo struku i znanje i uđemo u svet vinogradarstva i vinarstva.

Jabuke i loza, to svakako nije ista priča?
- Ništa nismo radili napamet. Generalno, svaki korak obeležen je stručnim backgroundom. Nakon analize zemlje, biznis plana koji smo projektovali, a gde su bile uključene sorte, pozicije, doneli smo odluke o površinama za sadnju. Pritom smo obišli zbilja veliki broj vinarija u Nemačkoj, Austriji i Srbiji kako bi pokupili što više informacija i znanja. Konačno smo 2012. godine sagradili savrmenu vinariju sa vrhunskom opremom i mislim da smo na kvalitetan način zatvorili čitav krug. Sad nam samo predstoji još 200 godina građenja kvaliteta!

Cilj je da fruškogorska vina budu u vrhu srpske, regionalne i evropske scene!Posle početnih velikih uspeha da li imate ideju o proširenju vinograda, možda i kapaciteta?
- Vinarija je projektovana od početka da može da se dopuni, zemlje imamo dovoljno za nekakva proširenja, ali skloniji smo da radimo korak po korak, i po božjim zapovestima. Trenutnih šesnaest hektara bilo je dovoljno da se lopta zavrti, pokazatelji kvaliteta i prodaje su dobri, mladi smo ljudi, ima vremena. Imamo ambiciju da razvijamo agro i vinski turizam u sklopu imanja, imamo već i kapacitete. Da što više ljudi dođe, upozna vinariju Deurić, a pritom naravno i lepote Fruške gore.

Imate oko 400 radnika, berača koji su četiri do pet meseci neprekidno uključeni u proizvodne procese. Da li je to velika odgovornost za mladog čoveka?
- Svakako, uspeo sam da deo odgovornosti delegiram na saradnike, imamo zaista dobar tim i sazrevamo u ozbiljnu i dobru mladu ekipu u koju dosta ulažemo, ali joj već i dosta dugujemo. Ta će ekipa nositi ne samo ovaj projekat, nego u narednih nekoliko godina razvijati još dosta toga novog i interesantnog. Kako vinski turizam, tako i nove investicije u agraru. U našoj priči ljudi u svakom slučaju ostaju imperativ.

Kako vidite udruživanje vinara na nivou Fruške gore, ima li to mogućnosti ozbiljno da zaživi?
- Verujem da ima. Fruška gora mora da vrati nekadašnji sjaj svog vinogorja, jer imamo najveći potencijal u Srbiji za bavljenje vinarstvom. Uostalom, ne vidim razlog da Fruška gora ne postane i jedna od najozbiljnijih vinogradarskih regija u ovom delu Evrope. Ono što je dobro jeste da kao pečurke posle kiše niču mlade, nove vinarije fokusirane na kvalitet, a ne na kvantitet. Vraća se vinski duh Fruške gore, to se oseća. Vinarija Deurić će svim naporima podržati čitavu tu priču udruživanja, kako kroz vinski turizam, tako i razmenu znanja, iskustava, a sve u cilju da fruškogorska vina budu u vrhu srpske, regionalne i evropske scene.

Koje su vam omiljene vinske regije ili vina?
-  S obzirom na to da je sve poteklo iz jabučarskog biznisa, često smo putovali sa timom u Bolcano, u južni Tirol (Trentino-Alto Adiđe), tako da i dan danas volim da se vratim tom tipu vina. Od belih sorti volim rajnski rizling, sovinjon, ali sam zbilja veliki ljubitelj sorte pino noar. Pomenuo bih lep trend koji u Srbiji raste, a to je proizvodnja i potrošnja autohtonih sorti, kao i novostvorenih. U našem vinogradu imamo moravu i probus u koje polažemo jako mnogo vere i nade. Ove godine došla je prva prerada probusa i mislim da ćemo tržištu dati jedno interesantno, potpuno drugačije, provokativno crveno vino.

U našem vinogradu imamo moravu i probus u koje polažemo jako mnogo vere i nadeAko Šumadija teži da bude srpska Toskana, da li bi Fruška gora mogla da bude naš Južni Tirol?
- Ili srpska Provansa. Priča Južnog Tirola je jako zanimljiva, 90 procenata površine pokriveno je jabukom ili lozom, mnogo je tamo dobrih vinarija. Često svratimo do kantine Tramin, odakle dolazi sorta gevurctraminer koja se odavno odomaćila i kod nas i koga i mi imamo u sortimentu. I mislim da bi smo mogli postati veoma poznati po tom mirišljavom vinu.

Cene vaših vina su ekstremno konkurentne na tržištu. Da li je dobro za mladu vinariju koja stremi visokom kvalitetu da krene iz niskog cenovnog razreda, jer posle treba dizati cene, što nije baš popularno?
- Tržište se prvo mora upoznati sa vinima vinarije Deurić kako bi posle moglo da vrednuje odnos cene i kvaliteta. Novi smo, želimo da se nametnemo, ali ne na agresivan način. Želimo da prezentujemo pre sveg šta radimo, ljude koji to rade i mislim da nećemo imati sutra problem ukoliko cene i budu rasle. Kad proizvodite vino u vinogradu s ograničenim prinosima od 800 do 1.200 grama po čokotu, cena ne može biti mala. Ali prvih nekoliko godina imperativ nam nije da se obogatimo, već da razvijemo lepu priču, kvalitetan i prepoznatljiv brend, a shodno tome, siguran sam da će potrošaći prepoznati dobar odnos cene i kvaliteta.

Da li su vas iznenadili rezultati sa balkanskog vinskog šampionata u Sofiji (BIWC), koje je ujedno bilo vaše prvo međunarodno ocenjivanje i gde ste bili jedna od najuspešnijih balkanskih vinarija?
- Iznenađenja je bilo. Bez lažne skromnosti očekivali smo neke nagrade. Ne toliki broj i ne baš za svako poslato vino, ali očekivali smo zato što znamo šta radimo ovde. I kakvo grožđe proizvodimo. I bilo bi veće iznenađenje da nije bilo nijedne nagrade, ali četiri zlata su veliki uspeh. Međutim, meni je generalno drago što se srpska vinska scena razvija u dobrom pravcu. Ima dosta dobrih vinarija i što budemo imali bolja i kvalitetnija vina i jače proizvođače, iz te zdrave konkurencije razvićemo se svi u dobrom pravcu.

Foto: Ivana Čutura