Nikola Mladenović Matalj: Otkrivanje tajne Kremena

Nikolu Mladenovića Matalja koji odnedavno promoviše i svoj Miročki halumi sir konačno smo pitali kako vidi činjenicu da su njegova vina dva puta za redom osvojila Grand Prix na najznačajnijem domaćem ocenjivanju VTV, i potom u Bugarskoj pretekla čitav region?

- Mogu da kažem da su vina pobedila, a zbog čega su uspešna? Svako ko se bavi uzgojem grožđa i proizvodnjom vina zna koji su parametri potrebni da se napravi velko crveno vino. Ili generalno veliko vino samo po sebi. Odgovor zašto je Kremen, ili Kremen kamen bio najbolje vino Srbije dve godine za redom i potom najbolje vino Balkana leži u tome da je vinograd Kremenjača iz koga grožđe dolazi - izuzetan. Tu nema druge priče. Prema tim parametrima se vladaju i Francuzi i Španci, znaju svoje najbolje vinograde i pozicije. Jednostavno, to grožđe je dovoljno kvalitetno da određene sudije, na određenom takmičenju kažu kako je te godine bilo najbolje.

Da li vas je iznenadio takav sud i razvoj događaja?
- Pa jeste! Mlad sam u ovom poslu, osma mi je godina, vinogradu sedma. Znali smo da imamo dobro vino, ali jednostavno nisam očekivao da kad krenu neke nagrade budu toliko visoke. A pogotovo tri godine za redom. To je bilo baš jedno iznenađenje za nas.

Da li su ta dešavanja izazvala neku reakciju, možda zavist kod vaših kolega sa višom reputacijom i tradicijom, da li su počeli drugačije da vas gledaju? Kako takva dešavanja funkcionišu u vašem krugu, kako su išli komentari?
- Svi su bili prijateljski nastrojeni, a da li me sada neko više poštuje to ne bih mogao da znam. Imao sam i kolege i prijatelje u vinarskom poslu, i smatram da su me poštovali i pre tih dešavanja. Ovo je samo pokazalo u profesionalnom smislu da se sad može reći: E, taj Matalj pravi to dobro vino, i ono stvarno izgleda tako i dovoljno je korektno. Znači, pokazali smo da znamo da pravimo dobro vino. Ma to je nešto kao da znaš da igraš fudbal, a onda odjednom odigraš jednu vrhunsku sezonu. Sve vreme si talenat, ljudi veruju u tebe, ali da li sam sad nešto više poštovan ili manje...

Pre bi bilo kao kad bi Lester, koji je lane uzeo Premijum šampionat, ponovio uspeh naredne godine?
- Realno je sve moguće, ali za razliku od fudbala ovde se radi o jasnim parametrima kako se dolazi do titule. Osnova je u podneblju same Negotinske krajine i dodatno u lokaciji na kojoj se nalazi vinograd.

Koliko stoji činjenica da je Krajina teroar za crvena vina?
- Stoji. Definitivno najtopliji i najpogodniji region prema sumi temperatura i količini padavina. Tlo vrlo zanimljivo, sedimentno.

Kad razmišljate o vinskoj budućnosti, uglavnom je to samo kaberne i ono što trenutno postoji, ili vidite još neki drugačiji sortiment?
- Moramo da radimo na našim sortama. Nije to ništa novo, mnogo ljudi danas to radi. Ulažem snage i spremam se da oživim jedno negotinsko vino iz XIX veka za koje smatram da može imati nekakav potencijal. Kupaža je tri lokalne sorte, prokupca, četereške koja je zapravo kadarka i začinke. Pronašao sam u nekim spisima da je takva kupaža kodifikovana, ali tog grožđa nema i tek sadimo vinograde, videćemo za tri-četiri godine. Takođe smo posadili i nešto bagrine, to nam je eto razvojni plan uz neko proširenje vinograda kabernea.

U okviru čitave priče, gde ste na tržište izbacili izvanredno desertno vino od jedne sorte koja se lagano vraća na veliku srpsku vinsku scenu, gde je mesto crne tamjanike?
- Crna tamjanika je naša mnogo dobra sorta koja u principu može da podari zanimljivo i autentično slatko crveno vino, mirišljavo, vino za koje postoji rupa na tržištu. Radićemo je kao takvu ali je ona sama po sebi izuzetno slabo rodna sorta po hektaru. Nikada ne možete napraviti dovoljnu količinu za bilo kakav ozbiljan razvoj. Možda nije za velika crvena vina, ali za iskrenu i lepršavu slatku priču, bez dodatog šećera, svakako jeste.

Nekada je Negotino bilo poznato po tome što su tu u doba filoksere izmešteni vinogradi iz Francuske jer je slična geografska širina i sastav zemljišta. Koja je razlika između vašeg kabernea i nekog iz Bordoa?
- Nemam preterano iskustvo sa bordoškim kaberneima i nemam širinu da pričam na tu temu. Ipak imamo neke sličnosti u smislu podneblja s tim što mislim da Negotin daje ekstraktivnija, punija vina. To je moje skromno mišljenje a definitivno smo „topliji“ od Bordoa.

Šta vaš komšija Siril Bonžiro (Cyrille Bongiraud) vlasnik Francuske vinarije kaže na tu temu,  da li ste imali prilike da razgovarate?
- On je veoma inspirisan našim podnebljem čim je uspeo da se preseli iz Francuske i dođe da živi u Negotin. To je jedna odluka koju ne znam koliko bi vinara iz Negotina donelo, čak da se iz Krajine presele u Francusku. I da mogu...

Da li bi ste se vi preselili?
- Ne bih. To je veliki rez. Konkretno, iako je Siril iz Burgundije i kod njega se u razgovoru oseti strast prema našem teroaru. Ali umara ga dosta klasična vinarska situacija da nema radne snage i mnogo toga sa čime se još borimo.

Ima li on komentar na vaša vina, Kremen posebno?
- Suštinski nema. Pre petnaestak dana je svratio, nisam imao da mu ponudim Kremen, Kremen kamen je bio negde skrajnut u tom trenutku, ali šardone je probao i oduševio se. Vino koje ga je podsetilo na njegov kraj, a on je upotrebio termin koji znači: vino u balansu. Što je jako, možda i najviše važno. Odnos drveta i voća, svega. Doneo je i neke svoje boce, pili smo, odlična vina zaista.

Postoji plejada „malih“ vinara kao što je Bjelica, kao što je Matalj, imaju vina koja se enormno traže, daleko više od proizvodnje. Trenutno gradite novu vinariju, ali šta kad se sutra pojavi neko od velikih kupaca, a nema vina da kupi jer ste ograničeni količinom sirovine? Da li to lagano postaje veliki problem srpskog vinartsva u celini i koliko ste napravili Kremena, koliko Kremen Kamena?
- Kremena radimo oko 20.000 boca, Kremen kamena 2.500. U ovom trenutku ne postoji mogućnost za širenje vinograda Kremenjača, takva je situacija. Na primer, ova je berba bila izuzetna pa imamo ozbiljan procenat veoma dobrog kabernea, znači biće nešto više roda koji zaslužuje da ide u Kremen Kamen. Za ovo je vino prinos u vinogradu reduciraniji, duža je maceracija, jednostavno ono se pravi kao robusno vino koje može da odležava i postupak nije isti kao za izradu Kremena.

Imate najbolje crveno vino Balkana, to se svakako čulo nadaleko, može li Matalj postati izvozni vinski brend najviše klase?
- Mi već izvozimo u Dansku i Nemačku, i već smo time postali to. Ali sve zavisi od količine proizvodnje, ograničenja tiraža. Takođe tek ostaje da vidimo ima li šireg interesovanja na zapadu, a to opet zavisi od razvoja samog vina, ocena i nagrada u budućnosti.

U tom smislu planirate li proširenje kapaciteta?
- Da, do nekih 100.000 boca. To deluje kao više od dupliranja sadašnje proizvodnje, ali u suštini nije preveliki iskorak.

Dolazak Sirila u Negotin je izgledao kao dobar impuls za čitavu Krajinu, potom sledi uspeh vaše vinarije, a onda je čitava priča nekako zastala. Šumadija se u međuvremenu izgurala poprilično napred, Horgoš drži Zvonko Bogdan. Gde je mesto Negotinske krajine na domaćem vinskom nebu i šta uraditi da ne bude samo lep relikt vinske prošlosti već da može da se meri, sa Župom na primer?
- Suštinski je to veoma kompleksno pitanje.

Ima li još dobrih proizvođača izuzev vas i Francuske vinarije?
- Naravno da ima. Dajić, manastir Bukovo, Vimmid, Raj, Tanića pimnice..., ljudi rade.

Zašto ih gotovo nema na tržištu?
- Naravno da ih ima, ali su to generalno mali posedi, mali vinari koji nemaju previše vina i ne idu u pravcu ozbiljne trgovine. Sve se rasproda od usta do usta. A da li se to može porediti sa Šumadijom ili Župom? U hektolitrima nipošto, po kvalitetu svakako da.

Ali ste vi, kao Udruženje, krenuli među prvima, ušli u zaštitu geografskog porekla?
- Prvi je bio Knjaževac, mi drugi. Ideja je bila dobra, ali radimo u skladu sa mogućnostima, ne možemo da preskočimo neke „situacije“ koje ne mogu da se preskoče. Po perspektivi Krajinu ne bih upoređivao. Ima odličnu svakako, neku svoju specifičnu, autentičnu crtu koju može da predstavi.

Šta sprečava to predstavljanje u najboljem svetlu? Infrastruktura?
- Za dovođenje brendiranja do kraja i poslovan uspeh mnogo je negativnih faktora. Finansijska moć, nedostatak i struktura stanovništva, daljina od Beograda. Mi tek treba da ulažemo.

Koliko se u Negotinskoj krajini proizvodi vina?
-  Ne znam zaista, ali možda oko milion litara. Ja jesam predsednik Udruženja vinara Negotinske krajine, ali mi smo tek u povoju i statističkih podataka o broju hektara i hektolitara zbilja nemam. Nismo mi Kjanti, jer nismo. Ipak, ljudi su spoznali potrebu udruživanja pošto imamo zajedničke interese, a naravno da postoje i oni posebni, i sve je stvar mere između te dve linije.

Koja vina preferirate, koja držite u ličnoj kolekciji?
- Slabo držim vina, mahom ih otvaram, maltene sve što mi dođe pod ruku, šta god da kupim, stalno otvaramo, procenjujemo, vrtimo, razmišljamo. U Bugarskoj i Rumuniji ima velikih vina, ali pobedili smo ih na balkanskom takmičenju i to dosta govori. Posebno bliska mi je istarska priča, crvena hercegovina po mentalitetu i sortama, ali ni žilavku ne zapostavljam. Ako je reč o regionima, Kjanti, šta reći.

Sigurno postoji vino koje ste proizveli da vam je najdraže?
- Kremen kamen 2012, definitivno. Ima mnogo razlike od berbe do berbe i ova mi je nešto omiljenija od prethodne koja je pobedila na VTV-u. Ovaj iz berbe 2013 izlazi malo ranije na tržište nego što je trebalo. Ima potencijala, pa verujem da će ljudi razumeti da je to vino idealno i za kolekciju.

Foto: Ivana Čutura